Жао им се проћи душманина,
Отидоше, друкче бит не може,
Ту кренуше из града војници.
Кад виђоше Турци безвјерници,
Бе кренуше млади Црногорци,
Код Машана врло мало војске,
Тада Турци на њи ударише,
Побише се млади Црногорци,
Запуцаше шибе и лубарде,
Зло догоди, несрећа погоди,
Пуче једна из војске лубарда,
И погоди Петровић-Машана,
Лијеву му ногу обранила,
Колико је соја јуначкога,
Он свободи и храбри војнике:
„Удрите се, моји Црногорци.“
Каде Турци њега зађедоше,
Црногорци јуриш учинише,
Једни огњем бију из пушака,
Други лагум граде по Жабљаку,
Од Турака много јада граде,
Би мртвије и тамо и амо,
Док их тавна ноћца раздвојила,
Рањен Машан у Додоше крену,
А за њиме млади Црногорци,
Тада Турци у град уљезоше,
Тек се Турци саћим починуше,
Док одуши лагум у Жабљаку,
Ту саломи дванаес Турака,
А толико грдно обранило,
Отидоше млади Црногорци,
И ту грдни остадоше Турци,
Пак нек пишу у Стамбол султану,
Како им је с књазом ратовање.
Књигу пише Црногорски књаже,
А шиље је у Куче камене
На племену у Дрекаловиће,
На Медуну од старине граду,
На рукама Спахији сердару
И витезу војводи Брацану:
„Чујете ме, моје вјерне слуге,
„Знадете ли, јесте л' запазили,
„Кад на мене султан ударио,
Ево сада дв'је године дана,
,,Оћаше ме царе освојити,
„Удари ми царе пријеваром,
„Околи ме са четири стране,
„Вељу ми је шкоду учинио,
,,Ема ми је срамотно платио,
„Ту сте мене издају чинили,
„Издадоше Кучи и Пипери,
„Бисмо боја четири неђеље,
„Бисмо боја на свакоју страну,
„Пак ми Турци Брда покорише,
„Покорише, те их освојише,
„ Сви јунаци у гору бјежаху,
„Ко се стави части и поштења,
„Турчину се не хће покорити
„Ни пашину руку пољубити,
Страшљивци се њему предадоше, „ Све страшљивци и безобразници
„Од мојије Брда пространије,
„А јунаци стоје кроз планину
„У сред зиме, кад земана није,
„Ту су сваке муке подносили
„Од студена леда и снијега,
А ви моји Кучи и Пипери
На томе се грдно преваристе, „Преваристе, и јошт помислисте, „Да ће мене царе предобити, „Предобити, земљу освојити, "А и мене жива уфатити, „Ма се царе лудо преварио,
Ка што сте се и ви прсварили,
„Не даду се лако Црногорци,
„Ви главари код паше сједосте,
„И заједно с пашом вијећасте,
„Како ћете мене предобити,
„Па не жаљах од Куча главаре,
„Ни од Куча нити од Пипера, „Е су они безобразне курве,
Него жаљах момке витезове, „На што су их нагнали главари, „Те лијепи образ нагрдише, ,,Нагрдише име Дрекалово, „Од старине перјанице златне, „И пофалу Српскога народа, „Нагрдише Пиперске јунаке, „То је моја десна рука била, Па ми пуче срце у прсима, ,,Жа' ми бјеше витезе јунаке, „Е главари момке преварише. „А кад бјесмо на Кчево крваво, ,,А пет пашах у Бјелопавлиће, "Ја помислих на старо јунаштво, ,,Па ја дозвах три храбра витеза „Од Цетиња Мартиновић-Сава, „И од Кчева Петровића Рама „И од Брда Радовић Илију, "И дадох им књиге шаровите, „А да пођу нотњо без мјесеца, „И да мину Зету воду ладну, „И да мину- кроз Турску ордију, „И да дођу на племе Пиперско,
,,Да окупе Куче и Пипере
„И сва Ровца и двије Мораче
И Брђане, што су проз планину,
„Да окупе све Васојевиће,
„У књигу сам клетву учинио,
Ако би се војска покренула, „И на Турке сложно ударила, „Свакоме ћу жалост опростити „За невјеру, што ми учинисте. Витезови одма послушаше,
„И шарене књиге пронијеше,
Ризикаше с главом на рамена, „И дођоше, војску покупише, „Покупише, до седам хиљада, „И оћасте удрити на Турке, И могасмо Турке погубити И све паше живе пофатати,
, Да га срећа Турска не донесе ,,Зенерала од Русије равне,
„Те на вјеру паше изводио
„Испод сабље и моје и ваше,
„Кад се грдно паше повукоше,
„Па ја сидох у Бјелопавлиће
На бијеле куле Бошковића,
,,Ви посласте три моје витеза,
„Који су ми војску окупили,
И посласте двадесет момака
„Од племена од Дрекаловића,
,,А пред њима раброга витеза,
„Петровића од Косора Тура,
„И сокола Лазаревић-Манца,
„Крсташ барјак носи у рукама,
„К мене доше кули Бошковића,
„Ја сам момчад дивно дочекао,
„И свој војски дивно зафалио,
|