Јере су ме врло послушали, ,,Јере һасте заметнути кавгу ,,Све за вјеру и слободу драгу „А за славу и моју и вашу „И за спомен рода јуначкога, „Ја сам свјема жалост опростио „И на вас се опет смиловао,

Послао вам угодне дарове, Послао вам војничке барјаке, „Који су ми дошли од Русије,

„Послао вам праха и олова,

„То захира те је за војника, „То су ваши угодни дарови,

„Ш њима послах Мартиновић-Сава,

И

99

направих књигу шаровиту, „Да поздрави војску свуколику,

„Да поздрави и да ви зафали,

„И слушајте два моја витеза,

„У књигу сам тако бесједио:

,,Да ви старе друме оставите,

Оставите и заборавите,

„Да немате страха од Турака, „Док је моја на рамену глава „А и моје храбре горе Црне,

110

115

120

125

„На вас нигда удрит' не ће Турци,

130

"А не мојте у паше ходити,

„Ко не мисли главу изгубити.
„Још ме чујте, добри два витеза,
„Саво моју џебеану храни
„Код витеза Петровића Тура,

135

„Овако вам Саво бесјеђаше:
„Не мој који тицат' џебеану,
„Док вам не би од потребе било,
„Ко не мисли главу изгубити.
„Пак је листом Куче окупио
„Од Цијевне до воде Мораче
„И до Кома високе планине,
„До Гусиња и до Климената,
„Окупио на Медуну војску,

140

145

И милостни поздрав примовали,

И мене сте пуно зафалили,

,Мога слугу дивно дочекали,
„А још љевше те га отправили,
„Од народа књнгу сачинисте

150

„На састанку, ђе сте вијећали,

,,Сви главари на њу потписати
„Од цијела општога народа,

„И народњи печат ударисте
„И мохуром светог Арсенија,
„Да ћете ми вазда вјерни бити,
„Да другога цара не познате
„Како Бога и мене једнога,
„Па мојега слугу оправисте,
"И овако књигу отписасте:
„„Од нас Куча и Дрекаловића

Мили поздрав Црногорском књазу! ,,„Примили смо угодне дарове, ,,И твоју смо књигу разумјели, И заповјед твоју испунили,

155

160

165

,,„Поздрављамо кућу Петровића,
,,,, Сву господу нашега народа
,,И надежду нашу од старине,
,,„Поздрављамо браћу Црногорце,
,,„Црногорце сиве соколове,
,,,Који царску војску предобише,
„„Црногорско име прославише,
,,,,За обрану Српскога народа,
,,,За обрану и слободу драгу,
„„Лубимо те у скут и у руку,
„Вјешамо се о твојему скуту,
,,Већ о скуту и твојему врату,

,„Да не браниш од зла свакојега,

170

175

185

,,Да не браниш, и да с нама владаш, ,,Господар си, пресвијетли књаже, 180 ,,,Од нас ради, што је тебе драго, ,,,,Вазда ћемо тебе вјерни бити; ,,,Пак се, књаже, сви тебе молимо, ,,„Од нас свијех и ко није овђен ,,,,За сокола Мартиновић-Сава, Е не Саво уредио дивно, ,,„И мудро не свије сакупио, ,,„И јуначку похвалу казао, „„Пробудио срца у јунаке, „„Трудио се и дневи и ноћи, ,,„Не би други боље ни мудрије „„Осим тебе али куће твоје, ,,„Вјеран ти је, и добро га држи, ,,, Овако су за потребе људи.“ “ „Кад проучих књигу шаровиту,

190

195

,Ту се нагна Руски зенерале, „Коваљевски од двора Русијска, „И он ви је добро захвалио, ,,И шарену књигу преписао, „Понијо је двору Русијскоме, ,,Да цар знаде, што су Црногорци, И како ће књазу вјерни бити, „А једну је мене оставио, „И раним је у сандуку моме, „Пак сам чуо, моји два витеза, „Да невјеру мени учинисте, „И пођосте у Турске градове, „И пашину руку пољубисте, „И примате отровне дарове,

99

Баш немате части ни поштења,

„Ја не жалим, што ме преваристе,
„Но што ће ми од Русије доћи,
„Какви су ми вјерни Црногорци,
То је моја рана превелика;
,,Но чујте ме, моји два витеза,
Остав'те се дара од Турака,

99

„Окупите три хиљаде Куча,
„Прочитајте књигу шаровиту,
„Ја поздрављам мало и велико,
„И молим ве као моју рају,
,,Скупите се од Куча главари,
„И дођите к мене на Цетиње,
„Јере ћу ве уредити дивно,
„Уредити и суд поставити,
„Као што сам у моју државу,

200

205

210

215

220

225

„А не мојте од мен' отступити,
„Кајање ће бити најпослијед,
„Кајаћ'те се, а помоћ' ви не ће,
„Него ајте к мене на Цетиње,
,Ставићу вам добре сенатуре,
„Сенатуре, добре капетане,
„И послушне младе перјанике,
„Дивно ћу вам уредити војску
, Ставићу ви добре стотињаше,
,Стотињаше, то су офицери,
,,Ставићу ви добре десечаре,
„Десечаре, то су капурали,

„То је наша сад војничка влада,
Стотињаши, за њим десечари.“
Кад витези књигу проучише,
Сердар Спахо и Брацан војвода,
Па једанак на ноге усташе,
И по Куча турише телале,
Да окупе народ на састанку,
Окупише све Куче камене,
Међу њима књигу изнијеше,
И књажеву књигу проучише,
Пак се Кучи књиги поклонише,
И Данилу књазу зафалише,
И на томе ћаху пристанути,
Но не даду неки издајници,
Те од Куча бјеху старјешине,
Све ћу ти их по имену казат':
Прво бјеше Марко Аловићу
Од витешке куће Чејовића,

230

235

240

245

250

255