Друго ми је Томо Џуџовићу, И то бјеше родом Чејовићу; А треће је Петро Вуковићу, А четврто Перованов Саво, А пето је Милић-Марковићу, А шесто је протопопе Зеко, Којино је Чејовић'ма глава; Седмо бјеше попе из Медуна, Попе Петре од Медуна града, Од славнога браства Поповића. То су Кучке поглавице биле, А Турске су старе придворнице, Ал' нека га, црн им образ био! Кад немају части и поштења,
Но се вуку кроз Турске градове, Турска их је рђа спопанула, Те немају руха ни оружја, Те јунаке старе нагрдише, Нагрдише и старе и младе, На састанак Куче помутише, Ах нека га, проклета им душа! Кучко робје о души им било, Не дадоше примит' заповијед Од Данила свијетлога књаза, Но несретње Куче разродише, Раздвојише, све их ископаше, Потписаше с у Турачке руке, Па оваку књигу направише, Послаше је свијетломе књазу: „Не фала ти, Црногорски књаже!
Ни на књиги ни на твоме дару, „Што ни пишеш, да тамо дођемо, ,Ниједан ти од нас доћи не ће, „Ни ћемо ти уредбу примити,
„Ни ћемо ти скупити арача,
„Нити ћемо, нити за те знамо,
„Доклен нам је Скадар на Бојану
„И уз њега љута Арбанија,
„Нит' се страшим, ни за те маримо.“
Када књазу така књига дође,
К кад виђе, што му Кучи пишу, Срдито им другу направио,
Па поздравља три хиљаде Куча
И свакога по реду главара: „Чујте мене, Кучи, браћо драга! „Лудо сте ми књигу отписали, „За себе сте грђе учинили, „Дођ'те к мене на Цетиње равно, „И скупите од Куча арача, „Донесите мене на Цетиње, „Донесте га, лијека ви нема! „Не дођете л' мене на Цетиње, „Кунем ви се, а вјеру ви дајем, Све ћу равне Куче изгорјети, „Све ће поћи ђавољијем трагом, „Дрекалово ископат кољено, Нек погине име Дрекалово, „Душманину срце насладити. „Добро знајте, и да ме познате, „Доста сте ми стрица изварали,
„И његова потрошили блага, ,,Све шарали тамо н овамо, „Лажи њему, а лажи Турцима; „А ево ви тврду вјеру дајем, „У мене ви пријеваре нема, „А знаћете, што је гора Црна, „И какви су моји Црногорци, „Који могу с царем ратовати, „А камоли с три хиљаде Куча, „И опет вам тврду вјеру дајем, ,Не дођете л' мене на Цетиње, „Брзо ћу ви војску оправити, „Брзо ће вам добро јутро звати, „И некоме добра бити не ћe,
„Грђа ће вам бити него Турци, „Верујте ми, преварит ве не ћу." Кад од књаза друга књига дође, На збору се Кучи окупише, Многи на то пристати оћаху, Особито Петровића Туро, И дијете Драгојевић Бацо, Од витешке куће Иванове Од Убала Лазовић Пуниша И Турова сва четири сина И барјактар Лазаревић Манџо, Барјактар је куће Петровића, Јунак добар Шћепанов Милане, А и Милан пристати оћаше, Милан бјеше куће Иванове,
Сердар Спахо пристати оћаше,
Но му други Кучи не дадоше,
Но овако књазу отписаше:
„Што ни пишеш, Црногорски књаже, „Што ни пишеш, арач да ти дамо,
„Ми не дамо ништа до камења,
„Из пушака гркије крушака,
Како смо се вазда научили,
„Кад су на нас Турци ударили, „Нијесу не Турци предобили, „А некмоли твоји Црногорци, „Ми никоме арач не дајемо, „Има пуно до двјеста година, „Да никоме арач не дадосмо,
„И данас га Турци нама дају, „Вазда су нас под мито држали, „Од како су на нас ударали, „Одкад Турске силе изломисмо, „И не знамо другог господара „До једнога Бога великога,
„Нити знамо, нити га познамо.“ Књига дође на равно Цетиње,
Књаз устаде, добро се разљути, Па срдито књигу направио, А посла је у Морачу тврду На рукама Церовић-Новици: ,,О Новица, драги сенатуре!
Чиме примиш књигу шаровиту, ,,Ти устани на ноге лагане,
„Брже устан', и покупи војску
„Од Роваца и двије Мораче,
„Ајде ш њима у Васојевиће. “ А другу је књигу направио, Те је шиље у Ускоке равне, Ha рукама Бегану сердару: „Чуј Бегане, од Ускока главо,
"А чим примиш књигу шаровиту,
„Покупи ми Ускоке јунаке,
„Па постави страже по граници, „Да Ускоке не опале Турци,
„И шиљем ти Крста Петровића, „Братучеда од кољена мога, „И шиљем ти стотину момака, „По избору бољега јунака, „Све Његуша и јошт Цетињана, „Добро чувај на граници страже, „Чувај добро стражу од Турака, „И чувај ми обије Мораче, „Да ти на њи не ударе Турци, „Да Морачу моју не погазе,
Е на Куче мислим ударити „За невјеру, што ми учинише, „Како су се вазда научили, „Морача ће на Куче удрити,
„Стражу стави на свакоју страну, „Па је чувај као своју главу. “ Па је трећу књигу направио, А шиље је у Васојевиће Ha Врх Кома високој планини, Витешкоме змају од старине, На рукама Вукову Милану:
« PreviousContinue » |