Page images
PDF
EPUB

„Ево не је околила војска,
„Све су твоја браћа Цетињани,
„Све је твоја вјерна породица,
„Породица од Мартиновића.“
Кад то зачу Милане сердаре,
Па изнесе на прозору главу,
Кад је своју браћу угледао,

655

Он дозива Мартиновић-Сава:

„Добро јутро, Мартиновић Саво!“

660

„Бог ми с тобом, мој мили сердаре!

„Куђ' си Саво с војском доранио?“

А Саво му на то одговара:

„Не чуди се, мој брате сердаре! „Не чуди се, јере чуда није,

[ocr errors]

Свадише се наши господари, „Пак се бојим од вишега врага, „Да госпоство не остане пусто, „Но ме зачуј, мој брате сердаре! „Поздрави ми господу избрану, „Не мојте ни свадит господаре, „Не свађајте, него помирите, „Ако бисте јутрос посвадили, „Кунемо се Богом истинијем, „Шенатима добра бити не ће, „У ,, крв ће нам запливат' оружје, „Госпоство ће останути пусто, Но мирите наше господаре.“ На томе се Перо насмјесхнуо, и оваку ријеч бесједио:

Чудна врага, што се урадило!“

665

670

675

680

[ocr errors]

Пак је своју слугу дозивао,
Да дозове Данила синовца,
Да он дође к њему у биљарду,
Слуга га је брже послушао.
Кад Даниле у биљарду дође,
Стрицу Перу добро јутро зваше:
,Бог ми с тобом, мој мили синовче,
„Оди, синко, сједи у столицу,
„Сједи, синко, и сретња ти била,
„И вјеруј ми, мој мили синовче,
„Не оћах ти мјесто отузети,
„Ти кад свршиш сколе свеколике,
„И кад стане глава за владање,
„И кад знадеш народ управљати,
„Столица је вазда твоја била;
„Него сам се, синко, препануо,
„Е нијеси добро настануо,

„Пак си врло момче угријано,

685

690

695

705

„Да не проспеш нашу гору Црну.“ 700
На томе се збору помирише,
И у образ врло изљубише.
Кад виђеше остала господа,
Најпрви га Ђорђије пољуби,
Пољуби га у десницу руку,
А књаз њега међу очи црне,
Сви остали у руке га љубе,
И јошт Перу врло зафалише,
Жалосно је срце пресловио,
И Данилу вољу испунио,
На томе се господа смирише,

710

То је стало неколико дана,
Па се Данил на ноге устаде,
И закрочи лабуда својега,
Собом узе неке Црногорце,
Пође своје полазит' нахије.
Докле дође на ријеци малој,
Увезе се блатом широкијем,
Докле виру зеленоме дође,

И црмничку облази нахију,
Свак Данила мило дочекива,
И љубе га у скут и у руку,
Припознаше свога господара,
Весеље му из пушака граде.
Што за фајду, драги побратиме,
Е не даду неки Црногорци,
Кој су смрачну мрежу започели,
На уши му шапте полагано,
За Пером му лажно прикажују,
Опадају Пера у Данила,
Зашто су се од Пера препали,
Е су прве после сачинили,
Да омразе Пера и Данила,
Неправетно Пера научили,
Сад се муче, што ће и како ће,
На кога ће све зло набацити,
О коме су прије вијећали,
Па нађоше Петровића Пера
И сердара Мартиновић-Мила,
И Данилу лажно казиваху,
Правдаху се они пред Данилом,

715

720

725

730

735

740

Е их на то Перо научио,

С њим заједно Мартиновић Мило,

Но не хоће праветно казати,

Да су они први започели,

745

И неслогу таку вијећали,

Данилу се добро оправдаше,

И с Данилом у друштву присташе,

Па му вазда лажу непрестано,

750

Обличују Пера и сердара,

Баш да би их оба изгубили.
Данило је момче угријано,
На Пера се врло насрдио,
Из срца му стрица извадише,
Петровиће браћу завадише,
Све лажући вазда без престанка,
Па Даниле на Цетиње дође,
С њим дођоше дружина остала,
А кад доше на равно Цетиње,
Па Данила они замолише:
„Чујеш ли не, мили господаре,
„Послушај не, ако Бога знадеш,
„Ми ајдемо кули Ђорђијевој,
„Да пјевамо из грла бијела
„На срамоту Петровића Пера,
„Да му жалост за срамоту вратиш.
Но спази се, Петровић-Даниле;
Е нагоне њега Црногорци,
Да сам себе кида десну руку,
И да своје утире кољено.
Не стави се, жалосна му мајка,

66

755

760

765

770

Но послуша невјерне смут.љивце,
Скупише се 'Ђорђијевој кули,
Па о кули коло изведоше,
И пјевају Ђорђиновој кули,
И весеље из пушака граде;
Перо стоји у својојзи кули,
Љуто рони сузе од образа,
Сузе рони, и невоља му је,

775

За владиком за братом својијем.

780

Еле није пуни мјесец дана,

Од кад се је Петар преставио,

Не жалују њега Црногорци

За велику вјечиту спомену,
Што им бјеше Петар учинио,
Баш не кривим у то Црногорце,
Него кривим кућу Петровића,
Куда им се памет мудра ђела,
Да слушају такве Црногорце,
Ко им суди и ко ш њима влада,
Што им такве власти допустише,
Те господу нашу разродише,
Разродише, пак их разагнаше,
Разагнаше, па их погубише.
Камо Перо а камо Ђорђије,
Камо Машан, али камо Вуко,
Камо Вуко, а ђе ли је Крсто,
Али камо пресвијетли књаже?
Кога није родила Српкиња
Од Косова ни прије Косова.
О несретња кућо Петровића!

1

785

790

795

800

« PreviousContinue »