Кога стижу, томе главу дижу,
Посјекоше и младо и старо,
Посјекоше, огњем изгорјеше,
И сва Кучка села освојише,
Освојише, пак их сатријеше,
И живијем огњем опржише,
Поараше равно Орахово,
Орахово и ш њим Безивово,
На Затрепче тврдо долазише,
И затрепче село изгорјеше,
Опалише Коће и Фундину,
Утекоше Кучи у Клименте,
Сва се Хоцка гора препанула,
И бијеле куле оставише
Од велике силе Црногорске.
Ни Новица не стоји залуду,
Па ни други рабри витезови,
Којино су војсци человође,
Но на Брскут село ударише,
Ударише, пак га сподобише,
И живијем огњем изгорјеше,
И живијех роба поваташе:
Ал' Новица срца милостива,
Не хће Ново робје погубити
Ни његови рабри витезови,
Но пуштаје робје уз планину,
Бјежи робје уз гору зелену,
Робље бјежи, грозне сузе лије,
Кунијаху од Кучах главаре.
И богато Срапче освојише,
Већ бијеле куле Лазовића,
Па се војска низ Куче окрену,
Каде долу Криводолу дође,
Освојише све Криводољане,
41. Освојише, огњем изгорјеше,
Ма никога не губи Новица,
Но пуштаје робје уз планину,
Жао њему гријешити душу,
Па се крену Новичина војска,
И на Убле равне долазила,
С Мирковом се војском саставила,
Поараше, Куче изгорјеше,
Не остаде ништа до камена,
И јошт много глава покидаше.
Стотину им глава окинуше,
И живије три ста доведоше!
Пак се војска низ Куче обрати,
На Биоче главе окупише,
Доведоше робје повезано,
И ту наше Петровића Мирка,
А када их Мирко угледао, gaps ||
Мртве главе оне ђеце луде,
Овако је Мирко бесједио:ван 1.
"О несрећо, Бог да те убије! izol
,,Вазда л' си се на нас товарила,
,,На Куче се данас растовари,
Све на душу. Кучкије главара,!! „Голо робје и све мртве главе
Отолен се Мирко подигнуо,
4.4.3 Подигнуо сву војску осталу, таюб ії 765
Па он стаде разабират војску, 6.1!
Колико му погинуло друга,
Десет њему друга погинуло,
Неке ћу ти по имену казат'.
Мирко своју војску окренуо,
И кренуше мртве и рањене,
У Пипере мртве покопаше,
А рањене носе на Цетиње,
На Цетиње свијетломе књазу,
А кад Мирко на Цетиње дође,
Ту остави своје рањенике,
Па је Мирко књаза наодио,
И ш њим бјеху војске человође,
Па сви књаза у руке љубјаху,
А њих књаже у бијело лице,
Мило љуби, те им зафаљива,
И овако каже бесједио:
„Фала вама, моји Црногорци!
,,На вашему витешком јунаштву,
„Е ми силу Кучку сатријесте,
„Сатријесте, огњем опалисте,
„Нека саде иду у Турака,
„Нек се фале кроз Турске градове, %
„Како им је с књазом ратовати,
„С Црногорцем врућа боја бити,
,,Нек сад знаду, што су. Црногорци,
„И нека им сад помогу. Турци.
И чујте ме, браћо Црногорци,
„Сад ми није жао оставити,
„Оставити све Куче камене,
„Него ћу их дароват Турцима, „Нек се кају и данас и вазда. “ Амин, Боже, до тебе се чуло!
Вино пију Српске војеводе
На Цетињу пољу широкоме,
У бијелу двору књажевоме,
Међу њима Петровићу књаже.
Кад се вина ладна напојише,
Тер им вино уљезе у лице,
А ракија поче говорити,
У вино се збора зађедоше,
А највише зборе за јунаштво,
За јунаке Српске витезове,
За Милоша и друге војводе,
Како они славно ратоваху
Са Душаном и царом Лазаром,
Српском сабљом проширише царство,
На три мора бјеху господари,
Док се пошљед издајице наше,
Те Турскоме цару прибјегоше,
Славно наше царство издадоше,
Издадоше царство и Лазара,
Српско царство паде у сужањство,
Те и данас стоји у поданство,
Дворе Срби туђе господаре,
Без једине Црне горе мале,
Црна гора мала и нејака,
Те ми такву силу не имамо,
Да ми Српско царство избавимо,
Да не стоје Срби у поданство,
А други ни ко помоћи нема.
Тадар рече Петровићу књаже:
„Црногорци, моја браћо драга!
„Што зборите, што је давно било,
„Од издаје народа Српскога,
„Србима је од старине дато,
„А да има вазде издајника,
„Те не дају подигнути царство,
„Ка' и данас племе Дрекалово
„И нахија Кучка сваколика,
„Која она иде у Турака,
„И издаје Црну гору малу,
"За то ми се труђаше владика,
„И Кучима благо просипаше,
„Человође њихове бијаше,
„Да не иду Кучи у Турака,
„Да не грде Српски народ славни: "Ал' то њему све поништа пође,
|