„А како ћу живјети на миру „Но осташе добра у Турака, „Ми остасмо у студно камење, ,, Ни можемо живјет2 ни умријет’, Кад је царе књигу проучио, А ти ништа до невоље немаш „И камење у ту гору Црну, „Пак се бојим, Црногорско момче, 895 900 905 910 915 920 „Ако бих те књазом поставио, Ти ћеш поћи ломној гори Црној, „И народ ћеш врло оглобити „И опразнитʼ твоје Црногорце, „А и тако живјети не могу, „Пак ћеш себе грђе учинити, „Проклињаће тебе Црногорци, „Проклињаће и мене и тебе, „Кад им будеш арач узимати; „Пак се бојим и вишега врага, „Што ће рећи остали краљеви, „Особито Отмановић-царе, „Кад бих тебе књазом поставио; „Јер он вели, да си њему раја, „То говори међу краљевима, „Његова је мала гора Црна, „И пише је на тефтеру своме. Јуначки му Данил одговара: „Обдари ме, мој честити царе! „Обдари ме, стави ме за књаза, „Ја те молим, мој честити царе! Истина је мјесто сиромашко, „Сиромашна моја гора Црна, „Ја ћу чуват моје Црногорце, „Чуваћу их као своју главу; „А што кажеш за друге краљеве, „Јере ће им бити супротивно, „Ја ничије госпоство не тражим, Нако моје што је од старине; 99 66 „А што кажеш за цара Турскога, 925 930 935 940 945 950 „Што цар каже, да сам њему раја, ,, Многе сам му силе изломио, „Изгубио паше и везире, „Кад је с нама прије боја био, „Не бојим се царства његовога.“ 955 960 965 „И слушај ме Петровићу кнеже! „Ако би се царе насрдио, 975 И на тебе војску окренуо, „Колико си кадар дочекати?“ А књаз Данил' њему одговори: „Немам војске но двадест хиљада, „Што ми носи јуначко оружје, „Од ђетића од петнајест љета 980 , Пак до старца од седамдесетог, „То је моја војска сваколика, „Ема су ми добри за јунаштво, ,Сто хиљада могу дочекати, „И ш њима се вазда боја бити, Само је ли праха и олова.“ То је цару врло мило било: „Ајде с Богом, Петровићу књаже!“ Са царском је руком потписао, ... и царски је мохур ударио: „И поздрави моје Црногорце, И на тебе стављам десну руку, Ако би се султан покренуо, ,Нека шиље војске сто хиљада, 985 990 995 1000 1005 1010 Код којијех загледа ђевојку, ..... Опет ћу те брзо полазити, И у здравље цара Русијскога, „Који ни је књаза поклонио, „И у здравље нашег свјетлог књаза!“ Тако пјева и старо и младо. Па то мало потраја бријеме, 1015 1020 1025 1030 1035 1040 |