Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

2

[ocr errors]

„А како ћу живјети на миру
и шњима се у слогу држати!
„Ја не могу, царе, никојако,
Узели су моју ћедовину,

895 „Старевину Иванбеговину, „Стисли су ме у студно камење, „У проклете горе камените, „Те никаква добра не имаде, „Но осташе добра у Турака,

900 Нешто Турци, а нешто Латини, „Те никоме није од нас криво, „Ми остаємо у студно камење, „Ни можемо живјет” ни умријет", „Но помагај, милостиви царе! 905 „Даруј нама свијетлу десницу, Како си је вазда додавао.“ Пак му даде књигу шаровиту, Што је народ цару оправио, Кад је царе књигу проучио,

910 Па Данила често погледива: „Добро тражиш, Црногорско момче, „Да бисмо ти књаштво поклонили, „И траже га скупа Црногорци; „Но ме зачуј, Црногорско момче,

915 „Књаз ће рећи име превелико, „Што hе књаже, кад књажества нема, „Књазу с оће превелика спенза,

' А ти ништа до невоље немаш „И камење у ту гору Црну,

920 „Пак се бојим, Црногорско момче,

[ocr errors]

925

[ocr errors]

930

[ocr errors]

935

[ocr errors]

„Ако бих те књазом поставио,
„Ти ћеш поћи ломној гори Црној,
„И
народ
hеш
врло

оглобити
„И опразнит' твоје Црногорце,
„А и тако живјети не могу,
Пак ћеш себе грђе учинити,
„Проклињаһе тебе Црногорци,
„Проклињаће и мене и тебе,
„Кад им будеш арач узимати;
Пак се бојим и вишега врага,
„Што ће рећи остали краљеви,
„Особито Отмановић-царе,
„Кад бих тебе књазом поставио;
„Јер он вели, да си њему раја,
„То говори међу краљевима,
„Његова је мала гора Црна,
„И пише је на тефтеру своме. “
Јуначки му Данил' одговара:
„Обдари ме, мој честити царе!
„Обдари ме, стави ме за књаза,
„Ја те молим, мој честити царе!
Истина је мјесто сиромашко,
„Сиромашна моја гора Црна,
„Ја һу чуват' моје Црногорце,
„Чуваћу их као своју главу ;
„А што кажеш за друге краљеве,
„Јере ће им бити супротивно,
„Ја ничије госпоство не тражим,
„Нако моје што је од старине;
„А што кажеш за цара Турскога,

940

945

950

[ocr errors]

Што цар каже, да сам њему раја, „Има више но двјеста година, „Нијесам му нигдa био раја, Ема сам му харач поклонио,

955 „И добро га вазда даровао, „Кад је на ме с војском ударио, „Из пушака гркије крушака,

Многе сам му силе изломио, „Изгубио паше и везире,

960 „Кад је с нама прије боја био, „Па ћу опет, царе, ако Бог да, „Доклен су ми млади Црногорци, Не бојим се царства његовога.“ Кад разумје царе Николаје,

965 Што му рече Петровић-Даниле, Што му рече мудро и паметно, Грохотом се царе насмијао, На раме му десницу постави, И овако њему проговори:

970 „Здравствуј, књаже, здраво твоја глава, „Срећан буди за сву гору Црну, „Срећан буди, и добар им буди, „И слушај ме Петровићу кнеже! „Ако би се царе насрдио,

975 „И на тебе војску окренуо, „Колико си кадар дочекати?“ Акњаз Данил” њему одговори: „Немам војске но двадест хиљада, „Што ми носи јуначко оружје,

980 „Од фетића од петнајест љета

[ocr errors]

22

„Пак до старца од седамдесетог,
„То је моја војска сваколика,
„Ема су ми добри за јунаштво,
Сто хиљада могу дочекати,

985 „И ш њима се вазда боја бити, „Само је ли праха и олова.“ То је цару врло мило било: „Ајде с Богом, Петровић у Књаже!“ Грамату му даде за књажество,

990 Са царском је руком потписао, И царски је мохур ударио: „И поздрави моје Црногорце, „И на тебе стављам десну руку, На свакога твога Црногорца,

995 „И ево ти тврду вјеру дајем, „Ако би се султан покренуо, И на тебе својском ударио, „Нека шиље војске сто хиљада, „Пак се брани и како ти Бог да, 1000 „Ако би се више покренуло, „Одиста һу цару заратити.“ Књаз је цару руку прифатио, Те је љуби, до земље се клања, Па захвали своме господару,

1005 Пак се крену Петровићу књаже, И он дође Бечу бијеломе, Па из Беча у Тријешће равно, Ту почину неколико дана, Изљуби се с врсним пријатељма,

1010 С Гопчевићем и Мариновићем,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Код којијех загледа ћевојку,
Милу һәрцу од Квекиһа Марка,
По имену Даринку ћевојку,
Познаде је и загледа дивно,

1015 Може бити за књаза књагиња, Може бити свој земљи госп

ocnoha, Но на тајно Лесу проговара: Нек за мене остане ђевојка, Опет һу те брзо полазити,

1020 „Кад уредим моје Црногорце. “ , Подиже се Црногорски књаже, И отиде морем пут Котора, Кад зануше млади Црногорци, Сусрете га војске шест хиљада,

1025 Ш њима дође на равно Цетиње, Опалише топе и лубaрде, Нек се, браћо, до далеко знаде, E

су свога књаза, задобили, Сваки му се Србин весељаше, 1030 Весељаше, цару захваљаше, А запjева мало и велико По горама и у планинама: „Све за славу Бога истинога „И у здравље цара Русијскога, .

1035 „Који ни је књаза поклонио, „И у здравље нашег свјетлог књаза!“ Тако пјева и старо и младо. Па то мало потраја бријеме, Па Даниле купи гору Црну,

1040 Па из нова постави господу,

« PreviousContinue »