"А како ћу живјети на миру
„И ш њима се у слогу држати!
„Ја не могу, царе, никојако,
„Узели су моју ђедовину,
„Старевину Иванбеговину,

„Стисли су ме у студно камење,
„У проклете горе камените,
„Бе никаква добра не имаде,

„Но осташе добра у Турака,

„Нешто Турци, а нешто Латини,
„Те никоме није од нас криво,
„Ми остасмо у студно камење,
„Ни можемо живјет' ни умријет',
,. Но помагај, милостиви царе!
„Даруј нама свијетлу десницу,
„Како си је вазда додавао.“
Пак Му даде књигу шаровиту,
Што је народ цару оправио,

Кад је царе књигу проучио,
Па Данила често погледива:
„Добро тражиш, Црногорско момче,
„Да бисмо ти књаштво поклонили,
,. И траже га скупа Црногорци;
,. Но ме зачуј, Црногорско момче,
„Књаз ће рећи име превелико,
„Што ће књаже, кад књажества нема,
„Књазу с оће превелика спенза,

А ти ништа до невоље немаш „И камење у ту гору Црну,

,,Пак се бојим, Црногорско момче,

895

900

905

910

915

920

,,

Ако бих те књазом поставио,

„Ти ћеш поћи ломној гори Црној,

„И народ ћеш

,,

„И опразнит твоје Црногорце,
А и тако живјети не могу,
„Пак ћеш себе грђе учинити,

,,

„Проклињаће тебе Црногорци, „Проклињаће и мене и тебе, „Кад им будеш арач узимати; ,,Пак се бојим и вишега врага, „Што ће рећи остали краљеви, „Особито Отмановић-царе, „Кад бих тебе књазом поставио; „Јер он вели, да си њему раја, „То говори међу краљевима, „Његова је мала гора Црна,

„И пише је на тефтеру своме.“ Јуначки му Данил одговара: „Обдари ме, мој честити царе! „Обдари ме, стави ме за књаза, „Ја те молим, мој честити царе! „Истина је мјесто сиромашко, „Сиромашна моја гора Црна, "Ја ћу чуват моје Црногорце, Чуваћу их као своју главу;

,,

А што кажеш за друге краљеве, „Јере ће им бити супротивно, „Ја ничије госпоство не тражим, „Нако моје што је од старине;

„А што кажеш за цара Турскога,

,,

925

930

935

940

945

950

„Што цар каже, да сам њему раја,

Има више но двјеста година,

„Нијесам му нигда био раја,

, Ема сам му харач поклонио,

„И добро га вазда даровао,
„Кад је на ме с војском ударио,
„Из пушака гркије крушака,

,,

Многе сам му силе изломио, „Изгубио паше и везире,

„Кад је с нама прије боја био,
Па ћу опет, царе, ако Бог да,
„Доклен су ми млади Црногорци,

„Не бојим се царства његовога.“
Кад разумје царе Николаје,
Што му рече Петровић-Даниле,
Што му рече мудро и паметно,
Грохотом се царе насмијао,
На раме му десницу постави,
И овако њему проговори:

955

960

965

970

Здравствуј, књаже, здраво твоја глава, „Срећан буди за сву гору Црну,

„Срећан буди, и добар им буди,

975

„И слушај ме Петровићу кнеже!

Ако би се царе насрдио,

„И на тебе војску окренуо,
„Колико си кадар дочекати?"
А књаз Данил њему одговори:
„Немам војске но двадест хиљада,
„Што ми носи јуначко оружје,

Од ђетића од петнајест љета

980

,,Пак до старца од седамдесетог,
„То је моја војска сваколика,
„Ема су ми добри за јунаштво,
Сто хиљада могу дочекати,

99

И ш њима се вазда боја бити, „Само је ли праха и олова.“

То је цару врло мило било:

„Ајде с Богом, Петровићу књаже!" Грамату му даде за књажество,

Са царском је руком потписао,

И

царски је мохур ударио:

985

990

„Ако би се султан покренуо,
„И на тебе с војском ударио,
Нека шиље војске сто хиљада,
, Пак се брани и како ти Бог да,
„Ако би се више покренуло,
„Одиста ћу цару заратити.“
Књаз је цару руку прифатио,
Те је љуби, до земље се клања,
Па захвали своме господару,
Пак се крену Петровићу књаже,
И он дође Бечу бијеломе,
Па из Беча у Тријешће равно,
Ту почину неколико дана,
Изљуби се с врсним пријатељма,
С Гопчевићем и Мариновићем,

1000

1005

1010

,,

Код којијех загледа ђевојку,...
Милу ћерцу од Квекића Марка,
По имену Даринку ђевојку,
Познаде је и загледа дивно,
Може бити за књаза књагиња,
Може бити свој земљи госпођа,
Но на тајно Лесу проговара:
Нек за мене, остане ђевојка, д
Опет ћу те брзо полазити,
„Кад уредим моје Црногорце, “
Подиже се Црногорски књаже,
И отиде морем, пут Котора,
Кад зачуше млади Црногорци,
Сусрете га војске шест хиљада,
Ш њима дође на равно Цетиње,
Опалише топе и лубарде,
Нек се, браћо, до далеко знаде,
Е су свога књаза задобили,
Сваки му се Србин весељаше,
Весељаше, цару захваљаше,
А запјева мало и велико

По

горама и у планинама:

„ Све за славу Бога истинога

,,И у здравље цара Русијскога,

„Који ни је књаза поклонио,

,,И у здравље нашег свјетлог књаза!“

Тако пјева и старо и младо.

Па то мало потраја бријеме,
Па Даниле купи гору Црну,
Па из нова постави господу,

1035

1040