„Књаз Данило, земљи господаре!
Ево су нам ударили Турци,
„Царска сила низ Херцеговину,
„Удрили су Турци на границу,
,,Е су Турци мене потиснули,
„Четири ми друга изгубише,
„На Вилусе табор учинише,
,,Индат мене, ако Бога знадеш!"
Ситне књиге земљу прегазише,
На Цетиње часком допануше,
А на руке Петровићу књазу.
Кад видио, књиге што му кажу,
Милије му од свијета биле,
Бе с удрили на границу Турци;
Жели боја, да Србе помене,
На Косову што су погинули,
Он погледа по својој биљарди,
Док угледа Филиповић-Петра
И до њега протопопа Пера:
„Брже да сте на Грахово равно!
„Ево су нам Турци ударили,
„Царска сила низ Херцеговину,
„Удрили су Турци на границу,
„Поп ни Лука у невољи цмили,
„Е су Луци притужили Турци,
„Четири му друга изгубили,
„На Вилусам табор учинили,
„Чувајте ми робље од Турака,
„Док окупим малу гору Црну,
„Да цареву силу дочекамо.“
Па привати калем и хартију,
Књиге ситне на племена пише,
На војводе и на капетане.
Прву шиље у Трешњево равно,
А на руке Милошу сердару:
„Најближи си тамо на һенару,
"Јесли чуо, јесли разумио,
„Е су нама Турци ударили,
„Сила царска низ Херцеговину,
Удрили су Турци на границу,
„Поп нам Лука у невољи цмили.“
(Све му, што је и како је, каже.)
„Брже купи све Цуце камене,
„Да си ш њима на Грахово равно,
„Ту ћеш наћи војеводу Анта,
„Жели боја, да освети баба,
„А до њега Паула сердара,
,,Жели боја, да брата освети,
„Онђе ћете починути с војском,
„Ма на Турке ударит не мојте,
„Да ве љута не удари гуја,
„Док окупим малу гору Црну,
„Да цареву силу дочекамо."
Ону шиље, другу књигу пише,
Те је спреми Чеву каменоме,
А на руке змају огњеноме:
„Чуј, војвода Петре Вукотићу,
„Јесли чуо, јес ли разумно,
„Е су нама Турци ударили,
„Царска сила низ Херцеговину,
„Удрили су на границу Турци,
Поп нам Лука у невољи цмили,
,,Е су Луци притужили Турци.“
E
(Све му, што је и како је, каже.)
„Брже купи Озриниће љуте,
„Да си брже на Грахово равно,
„Не остави старога Машана,
,,Он је добар уређиват војску,
„И три Вука Машанова сина,
"Бе ударе, не требују муње.“
Ону шиље, трећу књигу пише,
Опреми је у Бјелице тврде,
А на руке Бору капетану:
„Чу л' Бориша мене капетане,
„Јесли чуо, јес1 ли разумно,
,,Е су нама Турци ударили,
„Сила царска низ Херцеговину.
(Све му, што је и како је, каже.)
„Него купи све Бјелице листом,
„Да си брже на Грахово равно,
„Онђе ћете починути с војском,
„А на Турке удрити не мојте,
„Док ви индат од Цетиња спремим.
Ону шиље, а четврту пише,
Опреми је у племе Његуше,
А на руке Радоњић-војводи:
"Јесли, Иво, разумно дивно,
,,Е су нама ударили Турци,
„Сила царска низ Херцеговину,
„Поп нам Лука у невољи цмили.“
(Све му, што је и како је, каже.)
„Брже купи све племе Његуше,
„Да си брже на Грахово равно,
„Онђе ћете починути с војском,
,,Ма на Турке удрити не мојте,
„Док окупим малу гору Црну,
„Да цареву силу дочекамо. "
Ону шиље, пету књигу пише,
Опреми је питому Цеклину,
А на руке Лукетићу Саву:
„Чуј сердару Лучићу Савићу,
,,Е су Турци нама ударили,
„Царска сила низ Херцеговину.“
(Све му, што је и како је, каже.)
„Бе поп Лука у невољи умили,
„Брже купи нахију Цеклинску,
„Да идемо на Грахово равно,
„Да цареву силу дочекамо.“
Ову шиље, шесту књигу пише,
Опреми је селу Љуботињу,
А на руке силну попу Буру:
„Чуј војвода, силан попе Ђуро,
Земан дође, ваља војевати,
„За крс часни крвцу прољевати,
„Ми да Србе старе поменемо,
„На Косово што су погинули.“
Кад је ситне књиге растурио,
Он дозива Петровића Мирка:
„Ево тебе, брате, Цетињани,
„Све Баице, ш њима Доњекрајци,
„А ево ти од боја топови,
„Да си брже на Грахово, Мирко,
„Онђе ћете све војводе наћи,
Лијепо ћеш починути с војском.
„Па ћеш, Мирко, уводити Турке,
„Кад на здравље Спасов данак дође,
„Предвојићеш на четворо војску,
„Са четири стране ударите,
,, Крв пролијте, зажалит не мојте,
,,Ради Бога и крста часнога,
„Ради срца и слободе драге,
„Не мој пуштит' из Грахова Турке, „Да унесу џареве топове
„И свилено царево чадорје,
,,Ет' овамо повратишта нема."
Кад разумје Петровићу Мирко,
Приватио војску и топове,
Ето Мирка на Грахово равно,
Каде Мирко на Грахово дође,
Све војводе на Грахово нађе,
Војводама Божју помоћ викну,
Војводе су на ноге ђипнуле,
Те му с нога помоћ одазивљу,
Мало сјели, те су починули,
Тада рече Петровићу Мирко:
„Да војводе, моја браћо драга!
„Је ли који уводио Турке,
„Бе су Турци табор учинили,
„Има л' војске, колико се каже?
„Смијемо ли Турцим ударити?"
|