Неке диже, а неке потврди,
Пера стави до себе првога,
Учини га пресидент сената,
А Ђорђију вици-президента,
А остале, ко је за што био,
Па сабира своје сенатуре,
Сабира их у бијелу цркву,
Свакојега пореду заклиња,
Заклиња их на Петра светога,
Да ће њему они вјерни бити

И

народу праветно судити,

А и књаз се њима заклињаше

Пред скупштином цијелог народа,
Да ће и он њима вјеран бити

И свакоме праведно судити.
То је било о молој Госпођи,
Па постаде три мјесеца дана,
Књазу хабер ситна књига дође
Од једнога добра пријатеља,
Ришћанина из Скадра бијела,
У књизи га дивно поздрављаше,
И овоко њему говораше:
„Господару Црногорски књаже,
,, Ал' не чујеш, ал абера немаш!

Осман паша са Скадра бијела

„Почео је лажи просипати

И његове отроване даре,

„Турио их у племе Пиперско,

И Пипере хоће обратити,

,,Већ витешку кућу Вукотића,

1045

1050

1055

1060

1065

1070

"Доиста их оће преварити

„И Пипере к себе обратити,

„Него скочи, ако Бога знадеш,

1080

„Ајде с војском у племе Пиперско, 1075 „Поглоби их и окајај грдно, „Невјеру ти оће учинити, „Примили су од паше дарове, „Добро их је подасуо благом.“ Скочи књаже на ноге лагане, Скочи књаже, и покупи војску, Цетињане избране јунаке, И осталу браћу Катуњане, И још пола Ријечке нахије, И још пола Љешанске нахије, Собом узе наредне Брђане, Па се креће на племе Пипере, И оваку ријеч бесједио: „Јала море, чуда великога!

Што се Осман опет потежио, „Да он мене мути Црногорце, „Црногорце и моје Брђане! „Ал' је мало на Црмницу било, „Кад је мене пријед помутио! „Ал' сам мало глава изгубио, „И велике дворе разурно, „Разурио куле Бољевића!

„То је фала од Црмнице била,
„Господа се од старине звала,
Особито кућа Пламенчева,
„Вељу сам им штету начинио,

1085

1090

1095

1100

„И њихове куле разурно,
"И бијесне момке погубио,
„Што је мене Осман учинио,
Све на лажи и на пријевару.
Осман-пашо, Скадарски везире!
„Зар ти није прије доста било.
„Што си мене прије урадио!!
Ма се уздам у Бога једнога ogoo

1105

11115

И у моје младе Црногорце, од1110 „Врнућу ти жалост за срамоту „У главу ти памет ућерати:" То изрече, окрочи Лабуда, Па овако с коња говораше: „Чујете ли, моји Црногорци! „Ја отидо у племе Пипере, „Пипере ћу племе притиснути, „Особито кућу Вукотића, „Бјеле ћу им куле опалити, „Опалити, пак их разурити „За невјеру, што су учинили, „Што су ми се криво заклињали, „Заклињали на Петра светога, „Криву клетву на дан понијеше,

Нека памте, што су урадили,

„Није лако Богом ратовати,

1120

1125

Уљегоше, па их суминуше,
На Пипере племе долазише,
На Стијену оков учинише,
Но побјеже кућа Вукотића,
Побјегоше они у Турака,
Како су се паши обећали;

А кад виђе Црногорски књаже,
Бијеле им куле запалио,
Запалио, па их разурио.
То виђеше млади Црногорци,
Особито млади Цеклињани,
Устадоше, покупише војску,
Ко не бјеше поша у Пипере,
Пред њима су добре буљумбаше,
Буљумбаше од крваве Џупе,
Сиви соко Костићу Малиша;
Друго витез Станковићу Коњо,
Те је вазда јунак од старине,

Печа мала, ма је огњевита,
Од њега се врло плаше Турци;

А треће је Мрђен капетане

Од Додоша села на крајину,
Који с царом знаде диванити,
А некмоли војском управљати,
Сакупише војске неколико,

Примакоше нотњо под Жабљаком,

И град

Жабљак нотњо опасаше,

Па у зору на град ударише,
И на јуриш града освојише,
Око града куле опалише,

1135

1140

1145

1150

1155

1160

И на граду низам посјекоше,
Уграбише обојне топове,
Без тестира свијетлога књаза,
Кад бијела града освојише,
Шаровиту књигу направише,
Те је шиљу у Пипере равне,
А на руке свијетломе књазу:
„Чујеш ли не, мили господару!

1165

„Све смо чули, што си урадио,

1170

,,Разурио кућу Вукотића,

Утекоше у Турачке руке,

Е ма и ми залуд не стојимо, ,Но смо и ми нешто урадили, „Бијели смо Жабљак освојили. „Посјекосмо цареве солдате, И узесмо цареве лумбарде, „Врнусмо му жалост за срамоту, „Ајде к нама граду Жабљачкоме, „Ајде к нама, мили господаре, Ајде к нама, и доведи војску. "

A

другу су књигу направили, Па је шиљу на равно Цетиње, А на руке Перу и Ђорђију:

Чим примите књигу шаровиту, „Ајте к нама на граду Жабљаку, „Јере смо ви Жабљак освојили, „Да тражимо нашу старевину, „Старевину Иванбеговину. “ Књаз се крену, и подиже војску, Доведе је граду Жабљачкоме,

1175

1180

1185

1190