Неке диже, а неке потврди, И народу праветно судити, А и књаз се њима заклињаше Пред скупштином цијелог народа, И свакоме праведно судити. Осман паша са Скадра бијела „Почео је лажи просипати И његове отроване даре, „Турио их у племе Пиперско, И Пипере хоће обратити, ,,Већ витешку кућу Вукотића, 1045 1050 1055 1060 1065 1070 "Доиста их оће преварити „И Пипере к себе обратити, „Него скочи, ако Бога знадеш, 1080 „Ајде с војском у племе Пиперско, 1075 „Поглоби их и окајај грдно, „Невјеру ти оће учинити, „Примили су од паше дарове, „Добро их је подасуо благом.“ Скочи књаже на ноге лагане, Скочи књаже, и покупи војску, Цетињане избране јунаке, И осталу браћу Катуњане, И још пола Ријечке нахије, И још пола Љешанске нахије, Собом узе наредне Брђане, Па се креће на племе Пипере, И оваку ријеч бесједио: „Јала море, чуда великога! Што се Осман опет потежио, „Да он мене мути Црногорце, „Црногорце и моје Брђане! „Ал' је мало на Црмницу било, „Кад је мене пријед помутио! „Ал' сам мало глава изгубио, „И велике дворе разурно, „Разурио куле Бољевића! „То је фала од Црмнице била, 1085 1090 1095 1100 „И њихове куле разурно, 1105 11115 И у моје младе Црногорце, од1110 „Врнућу ти жалост за срамоту „У главу ти памет ућерати:" То изрече, окрочи Лабуда, Па овако с коња говораше: „Чујете ли, моји Црногорци! „Ја отидо у племе Пипере, „Пипере ћу племе притиснути, „Особито кућу Вукотића, „Бјеле ћу им куле опалити, „Опалити, пак их разурити „За невјеру, што су учинили, „Што су ми се криво заклињали, „Заклињали на Петра светога, „Криву клетву на дан понијеше, Нека памте, што су урадили, „Није лако Богом ратовати, 1120 1125 Уљегоше, па их суминуше, А кад виђе Црногорски књаже, Печа мала, ма је огњевита, А треће је Мрђен капетане Од Додоша села на крајину, Примакоше нотњо под Жабљаком, И град Жабљак нотњо опасаше, Па у зору на град ударише, 1135 1140 1145 1150 1155 1160 И на граду низам посјекоше, 1165 „Све смо чули, што си урадио, 1170 ,,Разурио кућу Вукотића, Утекоше у Турачке руке, Е ма и ми залуд не стојимо, ,Но смо и ми нешто урадили, „Бијели смо Жабљак освојили. „Посјекосмо цареве солдате, И узесмо цареве лумбарде, „Врнусмо му жалост за срамоту, „Ајде к нама граду Жабљачкоме, „Ајде к нама, мили господаре, Ајде к нама, и доведи војску. " A другу су књигу направили, Па је шиљу на равно Цетиње, А на руке Перу и Ђорђију: Чим примите књигу шаровиту, „Ајте к нама на граду Жабљаку, „Јере смо ви Жабљак освојили, „Да тражимо нашу старевину, „Старевину Иванбеговину. “ Књаз се крену, и подиже војску, Доведе је граду Жабљачкоме, 1175 1180 1185 1190 |