Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Кад удари Петре Вукотићу,
Ка” да удри Марко Краљевићу,
Он посјече дванаес тобција,
И оте им цареве топове,
Па то Јован виђе капетане,
Он потеже сребрна ануара,
Ка” да удри Реља под крилима,
Све сијече Турске барјактаре,
Док посјече санџак барјактара,
У граби му санџак барјактарски,
А то виђе Радоњић војвода,
Он у Турке коња нагоњаше,
С леђа чува свога команданта,
Он сијече Турке на буљуке,
Док посјече силна силиктара
За сокола Цеклинског сердара;
А то виђе војвода Илија,
Он у Турке коња нагоњаше,
Од бедре му сабља сијеваше,
На, буљуке Турке разгоњаше,
Док посјече млада кајмакама
За свог брата Гаврила сердара;
А то виђе Радојев Шћепане,
У јунак у пуче срце живо,
Бе му нема протопопа Луке,
Биjаше се научио и њиме
Сјећи Турке а чинит' поштење,
Он потеже ножа пламенога,
Те сијече Турке на буљуке,
Док посјече дели башу царског

655

660

665 670

675

680

За сокола протопопа Луку;
А то виђе војвода Милићу,
Он у Турке коња нагоњаше,
Те сијече на буљуке Турке,
Док посјече Миралаја млада
За свог брата Бора капетана;
Ма то виђе Матановић Перо,
Он у Турке коња нагоњаше,
Те сијече Турке на буљуке,
Црногорци храбри кидисали,
Те цареву силу посјекоше,
Док нагнаше пашу на Станишу,
Дочека rа Копривица Станко
Са голијем ножем у рукама,
Паша му се голом сабљом брани,
Задостају седам осам рана,
Док Станиша пашу изгубио,
Иза паше потеже им рука,
А Турцима велика нерука,
Од Турака дванаес хиљада,
He

утече жива пиличника,
Да унесе кунте ни кулете,
Него цигло дванаес стотина,
До Требиња града питомога.
Слава Богу и светоме спасу!
Кад не роди у Србију Срба,
Да освети славнога Лазара,
Што погибе на пољу Косову,
До Данила Петровића књаза,
Он освети славнога Лазара

685

690

695

На Граховцу, пољу широкоме,
Док Бог даде и света Госпођа,
Те му сина круна допанула.

12.

Похара Колашина

(1858.)

5

Пију вино два велики змаја,
Два велика змаја огњевита
У Морачу код бијеле цркве,
Једно беше Церовић Новица,
А друго је Милане сердаре
Са Веруше, високе планине,
Од витешка рода Васојева,
Ш њима пије отац Димитрије,
Архимандрит од двије Мораче,
Ладнијем се вином искитинше,
Па им винце лице угријало,
Вели тако Церовић Новица:
„Фала Богу, моја браћо драга,
Што уради Црногорски књаже

10 15

20

25

„И његови млади Црногорци,
„Кад на њега царе ударио,
„Кад му седам паша ударише !
„Не могаше књаза освојити
„Ни његову земљу пособити,
„Но је књаже паше предобно,
„На нас паде срамота велика,
„Не могосмо и ми му помоћи,
Ни могосмо, нити помогосмо:
„Па и опет, моја браһо драга,
„И сад му је царе ударио
„На Граховац, на поље широко,
„Јуначки га књая:е дочекао,
„Дочекао, па га даровао,
„Једнога му пашу изгубно,

уз њега до седам хиљада,
„Све низама царева солдата,
и остале небројене Турке
„Од честите Босне каловите,

Босне земље и Херцеговине, „То ми, браћо, бројит” не можемо, „Колико су у бој погинули, „Што царево перо не опише, Друкчије се бројити не може, Херцеговци на домове знаду, „Херцеговци и млади Бошњаци, Колико је њима погинуло, „Кад војника на дворове нема, „Одузеше цареве барјаке и мирију, што је за војнике,

30

35

[ocr errors]

40.

2;

45

[ocr errors]

50

55

„Одузеше царску џебеану,
„Одузеше дванаест топова,
„Одузеше богато оружје:
„Од челика сабље димишћије,
„Виши дио сребра бијелога,
„Него бјеше од љута челика,
„Одузеше коње седленике,
„Одузеше царево оружје,
„Има пуно пушке шест хиљада,
„Све биране Латинске шишане,
и Босанске бистре цeвeрдаре,
И донесе на Цетиње војска,
„Свијетломе књазу поклонише,
„Поклонише војничко оружје,
„И цареву војску пpeдoбише,
„Сад се Фале млади Црногорци
Проз меане и кроз кафеане,
„На равноме пољу Цетинскоме,
„Колико је ко посјек'о глава,
„Јунаци се по пазарим Фале,
„Какови су мегдан задобили,
„И вјечити спомен оставили:
„Кад дођемо на Цетиње равно,
„Не ћемо их у очи гледати,
„Ни од стида међу њима доһи.
Чим ћемо се њима приказати?
„E су наше горе замукнуле,
„Почину нам рђа на оружје,
„Но што ћемо, ако Бога знате?
Ал' му вели Милане сердаре:

60

[ocr errors]

65

70

[ocr errors]
« PreviousContinue »