Page images
PDF
EPUB

75

[ocr errors]

80

[ocr errors]
[ocr errors]

85

„0 Новица, Српска перјанице!
„Дигнимо се, покупимо војску,
„Да удримо граду Колашину,
„Но се бојим од књаза нашега,
„E су дошли царски посланици
„Од четири силне краљевине,
„Од Русијске и од ћесарове,
„Од Франције и земље Инглешке,
Међу књазом вјеру ухватише,
Међу књазом и Отмановићем,
Пак се бојим од књаза нашега,
„Ак” удримо равну Колашину,
„Књаз һе нама посјећ' добре главе.“
A Новица њима бесједио:
„0 Милане, моја десна руко!
„Ја се бојим удрит Колашину,
„Није шала града освојити,
„Ни онаке лафе савладати,
„Јунаци су они од старине,
„Не познају цара ни везира,
„Нити дају царева арача;
„Па 'Милане, Богом побратиме,
С киме ћемо на њи ударити,
Велика је Колашинска снага,
„И сам царе од њих стра имаде,
„Ми немамо војске николико
„Него Ровца и двије Мораче,
„А ту нема војске три хиљаде,
„A хиљаду у Васојевиће,
„Ту је мало војске за ударца,

90

95

[ocr errors]

100

105

[ocr errors]

110

115

„Да нијесмо Куче погазили,
„Погазили, огњем изгорјели,
„У Куче су три хиљаде војске,
„Све бирана момка и војника,
„Не можемо зват” их на помоћи,
„Нит' he Kучи од жалости доћи,
„Нит' hе доћи, нити је прилике.“
A говори
Милане

сердаре:
„0 Новица, Богом побратиме!
„Ја отидох на своје дворане,
„Ја һу равне Куче прoгaзити,
Тамо имам доста пријатеља,
„Ја се уздам у Бога једнога,
„Пробудиһу срца у јунаке
„И споменут' све старе мегдане,
И ако смо Куче поарали,
Ако смо их огњем опалили,
Запов'jед смо од књаза примили,
„Ема на нас жалост не имаду,
„Ни на тебе, ни на мене, Ново!
„Ни на нашу сву војску осталу,
„Ми никога, Ново, не сјекосмо.“
Тад говори духовни главаре,
Архимандрит од двије Мораче:
„Видите ли, до два Српске змаја!
„Како се је моја догодила,
„Кад смо прије својском ударали
„А и Куче село изгорјели,
„Кад сам вама заповијед дао,
„Да ми Куче, браћо, не кољемо,

120

[ocr errors]

125

130

[ocr errors]
[ocr errors]

135

140

145

[ocr errors]

Не сјецимо, но их опалимо, Е һе куће опет оградити, „А ранимо Куче за послијед, „Могли би нам од потребе бити, „Је и боље, што ме послушасте, „Је л' истина, да сам погодио?" Обадва му капе подигоше, Димитрији руку пољубише: Тебе Фала, врховни главару! „Фала теби и твојој бесједи, Боље знадеш, што је за потребу. „И што ће се послије случити: „Ако би ни Бог и срећа дала, „Да урдримо граду Колашину, „Да удримо, да га добијемо, „Ти ћеш за нас у књаза зборити „И у књаза оба измолити, „Да ни добре не посјече главе.“ Димитрија тако бесједио: „Не бојте се, два моја витеза! „Ја се уздам у Бога милога „И нашега књаза свијетлога, „Ако бисмо Колашин добили, „Не е књаже изгубит' нам главе. „Истина је, моји два витеза! „Од краљева биће њему тешко, „И вељу hе муку дочекати, „Књаз је мудра и паметна глава, „Он ће знати њима одговарат", „Но устан'те, и купите војску.“

150

155

160 165

170

175

A Новица био бесједио:
„0 Милане, Богом побратиме!
„Ајде брже у liyче камене,
„Ако би ни Бог и срећа дала,
„Еда би се учи пресловили,
И јошт нама дошли на помоћи,
Отпиши ми, што си урадио,
„Јеси л' наше Куче обратио.“
Милан пође низ Куче камене.
Па полази старе пријатеље,
и окупи liyче свеколике,
Добро Милан ријеђа јунаке,
Спомењује за старе мегдане.
Спомењује младе Црногорце,
Како е Турцим мегдан задобинше,
Прославили име по свијету,
Кучи њему тако бесједише:
„Истина је, Милане сердаре!
„Да су вјечни спомен оставили,
„И јуначки мегдан задобили,
„Ема што су и нас поарали,
„Велику су добили греоту,
То им нико зафалити не ће.“
Милан мудра и паметна глава
Па Кучима дивно одговара:
„Истина је, Кучи браћо драга!
„Да су вама жалост учинили,
„Кад су на вас прије удара.ти,
„Не кривите браһу Црногорце,
„Ни кривите књаза свијетлога,

180

185

[ocr errors]

190

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Но кривите све ваше главаре,

195 „Што не знаду владати народом, „Нити знаду части ни поштења, Те не хћеше књаза припознати, Него књаза на мегдан позваше, „Није ласно с књазом ратовати,

200 „Видите ли, што су Црногорци, „Какве царске силе сатријеше, „Ајте, браћо, мене послушајте, „Прекорите срце у јунаке, „Помислите за Турске мегдане

205 „И на наше младе Црногорце, Па жалосна срца пресловите, „Ајте, браћо, да се окренете, „Да удримо граду Колашину, „За њих добро Турски султан знаде, 210 „И од њега велик страх имаде, „Еда би ни Бог и срећа дала, „Еда бисмо њега освојили, „Истина је, Куки браћо драга! „Да га није ласно освојити,

215 „И да ћемо многи изгинути, Ма ако б' смо њега освојили, „И који би на њем погинуо, Име њему погинути не һе, „Докле траје сунца и мјесеца,

220 „Пак се уздам у Бога једнога, „Који не би на бој погинуо, „И кад бисмо њега освојили, „Поћи ћемо књазу свијетломе,

[ocr errors]
« PreviousContinue »