„Не сјецимо, но их опалимо,
„Е ће куће опет оградити,
„А ранимо Куче за послијед,
„Могли би нам од потребе бити,
„Је ли боље, што ме послушасте,
„Је 12 истина, да сам погодно?"
Обадва му капе подигоше,
Димитрији руку пољубише:
„Тебе фала, врховни главару!
„Фала теби и твојој бесједи,

135

140

„Боље знадеш, што је за потребу,

145

„И што ће се послије случити:

,,

„Ако би ни Бог и срећа дала,
„Да урдримо граду Колашину,
„Да удримо, да га добијемо,
„Ти ћеш за нас у књаза зборити
„И у књаза оба измолити,

„Да ни добре не посјече главе.“

Димитрија тако бесједио:

„Не бојте се, два моја витеза!

„Ја се уздам у Бога милога

150

155

„И нашега књаза свијетлога,
„Ако бисмо Колашин добили,
„He ће књаже изгубит нам главе.
„Истина је, моји два витеза!
„Од краљева биће њему тешко,
„И вељу ће муку дочекати,
„Књаз је мудра и паметна глава,
„Он ће знати њима одговарат’,
„Но устан’те, и купите војску.“

160

А Новица био бесједио:
„О Милане, Богом побратиме!
„Ајде брже у Куче камене,
„Ако би ни Бог и срећа дала,
„Еда би се Кучи пресловили,

,,

,,

И јошт нама дошли на помоћи, ,Отпиши ми, што си урадио, „Јеси л' наше Куче обратно.“ Милан пође низ Куче камене, На полази старе пријатеље, И окупи Куче свеколике, Добро Милан ријеђа јунаке,

165

170

175

То им нико зафалити не ће.“ Милан мудра и паметна глава Па Кучима дивно одговара:

Истина је, Кучи браћо драга! „Да су вама жалост учинили, „Кад су на вас прије ударали, „Не кривите браћу Црногорце, „Ни кривите књаза свијетлога,

190

„Но кривите све ваше главаре, Што не знаду владати народом, „Нити знаду части ни поштења,

99

Те не хћеше књаза припознати,

Него књаза на мегдан позваше, „Није ласно с књазом ратовати, „Видите ли, што су Црногорци, „Какве царске силе сатријеше, „Ајте, браћо, мене послушајте, „Прекорите срце у јунаке, „Помислите за Турске мегдане „И на наше младе Црногорце, ,Па жалосна срца пресловите, „Ајте, браћо, да се окренете, „Да удримо граду Колашину,

195

200

205

„За њих добро Турски султан знаде, 210 „И од њега велик страх имаде, „Еда би ни Бог и срећа дала, „Еда бисмо њега освојили, „Истина је, Куки браћо драга! „Да га није ласно освојити, „И да ћемо многи изгинути,

,Ма ако б' смо њега освојили,

„И који би на њем погинуо,
„Име њему погинути не ћe,
„Докле траје сунца и мјесеца,
„Пак се уздам у Бога једнога,
„Који не би на бој погинуо,

И кад бисмо њега освојили,
„Поћи ћемо књазу свијетломе,

215

220

66

За вас ћу се у књаза молити, „Опет ће ви књаже приватити, „Кога кара, тога и милује, „Такови је Црногорски књаже, „Он је таки, така му је влада.‘ Кад га чуше на збору јунаци, Сви Милана мило послушаше, Оставише мајке и љубовце, Млада момчад у планини овце, Све се спрема граду Колашину. Но да видиш Милана сердара, Сердару се срце радоваше, Па

шарену књигу направио, Шаље књигу у Морачу доњу, Димитрији од двије Мораче И Новици, своме нобратиму: „На ноге се, моја браћо драга! „Устаните, окупите војску, „Ево са мном сви Дрекаловићи „И родбина од Васојевића,

225

230

235

240

Те је шиље у Братоножиће,
А на руке Вуку капетану
И витезу Беши буљумбаши,
Овакву им сердар књигу пише:

„Поздрављам ве, моји два витеза!
„Чим примите књигу шаровиту,
„Покупите све Братоножиће
„И Лутовце, наше крајичнике,
„Ајте ш њима уз Котич планину,
„Право ајте горе на Верушу,
„На Верушу, високу планину,
„И ту ћете мене наодити,
„Да удримо граду Колашину,
,Ма не мојте, браћо, задоцнити,
„У четвртак оhу ударити."

66

Чим примише књигу шаровиту,
Дигоше се Српски два витеза,
И у брзо војску покупише,
Окренуше уз Котич планину,
Калаузи Беша булумбаша,
Поред њега Вуко капетане,
Преминуше Котича планину,
На Верушу војска долазила,
Ту сердара с војском наођаху,
И уз њега од Кучах главаре.
(„Не могу т' их редом каживати,
„Јер би пјесна подугачка била.“)
Ту заједно војску мијешаше.
Мало било, много не трајало,
Ал' ево ти Бошковић-Николе,
Капетана од Васојевића,
И он води све Васојевиће,
Како му је сердар наредио,
Са три стране састаде се војска

255

260

265

270

275

280