„За вас ћу се у књаза молити, „Опет ће ви књаже приватити, „Кога кара, тога и милује,
Такови је Црногорски књаже, "Он је таки, така му је влада. “ Кад га чуше на збору јунаци, Сви Милана мило послушаше, Оставише мајке и љубовце, Млада момчад у планини овце, Све се спрема граду Колашину. Но да видиш Милана сердара, Сердару се срце радоваше, Па шарену књигу направио, Шаље књигу у Морачу доњу, Димитрији од двије Мораче И Новици, своме побратиму: „На ноге се, моја браћо драга! „Устаните, окупите војску, „Ево са мном сви Дрекаловићи „И родбина од Васојевића,
„Ја се спремам граду Колашину,
"У четвртак мислим ударити,
"У петак ће мајке прокукати,
„Али Турске, ал' наше Ришћанске,
„По некога добра бити не ће."
Па је другу књигу накитио,
Те је шиље у Братоножиће,
А на руке Вуку капетану
И витезу Беши буљумбаши,
Овакву им сердар књигу пише:
„Поздрављам ве, моји два витеза!
Чим примите књигу шаровиту,
„Покупите све Братоножиће
„И Лутовце, наше крајичнике,
„Ајте ш њима уз Котич планину,
„Право ајте горе на Верушу,
На Верушу, високу планину,
„И ту ћете мене наодити,
„Да удримо граду Колашину,
„Ма не мојте, браћо, задоцнити.
"У четвртак оћу ударити. "
Чим примише књигу шаровиту,
Дигоше се Српски два витеза,
И у брзо војску покупише,
Окренуше уз Котич планину,
Калаузи Беша булумбаша,
Поред њега Вуко капетане,
Преминуше Котича планину,
На Верушу војска долазила,
Ту сердара с војском наођаху,
И уз њега од Кучах главаре.
(„Не могу т' их редом каживати,
„Јер би пјесна подугачка била.“)
Ту заједно војску мијешаше.
Мало било, много не трајало,
Алево ти Бошковић-Николе,
Капетана од Васојевића,
И он води све Васојевиће,
Како му је сердар наредио,
Са три стране састаде се војска
На Верушу високу планину,
Пак се силна војска окренула,
Иде војска крајем Таре ладне,
И Тару је воду преминула,
И сумину равно Матешево,
И дођоше гори Планиници,
Ha границу Турску и каурску,
Према б'јела града Колашина.
Још не бјеше зора отворила,
Ево близу Колашина доше,
Кад шарена књига долазила
На Новицу и на Димитрија,
И виђеше, што им књига пише,
Тад Новица на ноге скочио,
И припаса сабљу о појасу,
И у појас пушке обадвије,
Међу њима ножа пламенога,
О рамену објеси шишану,
Дората му млађи изведоше,
Па закрочи Ново на дората:
Димитрије на ноге скочио,
И он паше сабљу од мегдана,
И у појас пушке обадвије,
Без никаква ножа ни анџара,
Димитрија усједе на вранца,
0 вранцу су четири кубуре,
Те му висе седлу о јабуци,
Огрну се црном тамбарином,
А завија у мараму браду,
Па прикучи тешку топузину,
Објеси је вранцу о ункашу:
Не би рек'о, драги побратиме.
Да је оно црни калуђере.
Него да је старина Новаче,
Па Новица њему бесјеђаше,
Збори, Ново, са коња дората:
„Чујеш ли ме, оче Димитрије!
"Ја отидох у Морачу горњу
„До Тушимње, до моје старине.
„Покупићу војску до Тушимње,
"До Тушимње и до Буковице,
„Буковице, Турачке крвнице.
„И до Струга и села Малинска,
"До Слатине, моје старевине,
„То су наши ускоци јунаци,
„Они знаду, што су Колашинци,
„Они знаду ш њима боја бити,
„То су наша од Мораче крила,
Е је Беган страшна мегданџија,
„И скупићу горње Морачане
„Од бијеле куле Драговића
„Па до куле Миње војеводе,
„До Љевишта и горњег Јаворја.
„Ево с војском идем Колашину,
„И ти скупи доње Морачане
„И Ровчане, сиве соколове,
„Ајде ш њима на широке Равни,
„Па окрени, освани на Жирке,
„Ту ћемо се с војском мијешати,
А Милан ће из пријека доћи „И довести три хиљаде Куча „И четврту од Васојевића, "Ал' се не мој, оче, одоцнити, „Ко одоцни, биће јунак гори.“ То с добрије коња дивањаху, Па Новица уз Морачу пође, Купи Ново горње Морачане
И Ускоке, избране јунаке,
И ш њим бјеше Бегане сердаре,
Димитрија не стоји залуду,
Купи Митар доње Морачане
И Ровчане, сиве соколове,
Подиже се војска уз Морачу,
Али војска освану на Жирке;
А.12 ето ти Церовић-Новице,
И ш њим бјеше Бегане сердаре,
Ш њима војска Горњеморачани
И ускоци, рабри витезови,
Ту се стаде војске три хиљаде
Приђе зоре и бијела дана,
Окренуше граду Колашину;
Ал ето ти Милана сердара,
Ш њим је витез Бошковић Никола,
Већ Никола, млади капетане,
Поред њега Вуко капетане,
И ш њима је Беша буљумбаша,
За њим војске четири хиљаде,
Све голема момка убојника,
Стадоше се војске свеколике
|