Page images
PDF
EPUB

375

380

385

2)

Под б'jелијем градом Колашином,
Па главари војску наредише,
Уређује Церовић Новица:
„0 Милане, Богом побратиме!
Ти удари на бијеле куле,
„На бијеле Моминове куле,
„Те се суше Црногорске главе,
„И поведи Куча три хиљаде;
„Ти Никола, нови капетане!
„Ти удари на бијеле куле,
„На бијеле куле Пашовића,
„Пашовића и Дуратовића;
„А ти, Вуко, чуј ме, капетане!
„Ти удари на бијеле куле,
На бијеле куле испод града.“
Па четврту војску уређива,
Наређује Павићу сердару
Од Роваца, мјеста витешкога,
Да удари на бијеле куле
Мушовића и Мартиновића:
„То су Турске змије убојите,
Мнозињи су очи повадили,

доста се глава накидали,
„А највише од наше Мораче.
„А ти чуј ме, оче Димитрије!

„Да ми нашу војску мијешамо
„Од Ускока и двије Мораче,
„Да удримо на беден од града,
„Па што Бог да и срећа јуначка!“
Кад Новица разредио војску,

390

395

И

400 405

410

415

Разредио, дивно уредно,
Сваки своју војску најавио,
Околише града Колашина,
А кад сину зора од истока,
Развише се војнички барјаци,
Кад виђеше Турци Колашинци,
На град пуче зелена мубарда,
Абер даде равну Колашину:
Што за Фајду, драги побратиме!
Запуцаше пушке на хиљаде
Од Србања, стари витезова,
Сви једанак удрише на Турке.
Боже мили, чуда великога!
Заметну се страховита кавга,
Запуцаше пушке на хиљаде,
и Фиснуше до седам хиљада.
Боже мили, чуда великога!
Колашин се из темеља тресе
и бијеле око њега куле
и Турачке крваве паланге,
Нит' га могу Срби освојити,
Ни се лако даду Колашинци,
Нож сијева, крв се пролијева,
Замути се Тара валовита
Већ од крви коњске и јуначке,
Но на бедем Србљи јуришају,
За бедем се рукам доваћају,
Не даду се Колашинци Турци,
Но ваљаху Србље око себе,
Уришују на бијеле куле,

420

425

430 435

440

445

На бијеле куле и чардаке,
Но не даду змије Коланинске,
Но Србима ваде очи црне.
Боже мили, чуда великога!
Нит” их могу Срби предобити,
Нит' се Турци предобити даду,
Стоји јека рањена јунака,
Стоји јека мртва и рањена,
Кликују се на гласу витези,
Тама пала граду Колашину,
и Колашин-града пристигнула,
И вароше б'jеле око града
и бијеле куле испод града,
Ту брат брата познат' не могаше,
А камоли Турчин каурина,
Од црнога праха и олова;
Бога моли Димитрија старче,
А да пуне вјетар од истока,
Да рашћера маглу по крајини,
Да он види, што се урадило,
Ко ће бити, ко ли предобити,
Бога моли, па га умолио,
Од Кома је вјетар ударио,
Већ од Кома, високе планине,
и разагна маглу по крајини,
Кад јунаци очи отворите,
и виђеше, што су урадили,
Да нијесу града освојили,
Ни бијеле куле око града,
Таде Србљи боље навалише,

450

455

460 465

470

475

Mа Никола удри капетане
Са Србима од Васојевића,
И освоји куле Пашовића,
Пашовића и Дуратовића
и њихове велике чардаке,
Бе су много главе окапале
Од нашије Срба витезова,
Баш Никола нови капетане,
Освојише, па их развалише.
А кад виђе Вуче капетане
и витеже Беша буљумбаша,
Јуришише на бијеле куле,
На бијеле куле испод града,
и освоји куле и вароше,
А то виђе Павићу сердаре,
Па покличе сиве соколове
Из Роваца, мјеста јуначкога,
Ila

удари на крваве куле
Мушовића и Мартиновића,
Те се суше од Мораче главе;
Кад то виђе Милане сердаре,
Он закрочи својега мркаља,
У рукама сабља повађена,
А за њим су куча три хиљаде,
На најтврђе ударио куле,
На најтврђе Муминове куле,
На најтврђе куле и паланге
и његове велике чардаке,
Ту се страшна заметнула кавга,
Нити може куле освојити,

480

485

490 495

500

505

Нит' се Мумин освојит' не даде,
Брани пусте куле и чардаке,
На њи многи Кучи изгибоше,
Mа се војска јаду не подаје!
Но да видиш Милана сердара
На његова мркога дората,
Па га бије плетеном канцијом,
Нагони rа Муминовој кули,
Голу сабљу носи у рукама,
Коњ му игра, а сабља сијева,
и до б'jеле куле долазио,
За

ку.му се руком прифатио,
Но од куле пушке запуцаше,
Но сердару добра срећа била,
Мрков га је главом заклонио,
Те убише коња под сердаром,
Коњ му паде, а сердар остаде,
Сабљом сјече у врата од куле,
Насрнуше три хиљаде Куча,
Мушинове дворе освојише.
Но да видиш Милана сердара,
Мушинова хата уграбио,
Кад уграби коња Муминова,
Јошт се беше боље расрдио,
сјече Турке, невјерне хајдуке,
Витешке је крвавио руке,
Оно гледа Церовић Новица
с Димитријом од Мораче доње,
Па на тврди беден ударише,
Бијела му врата самомише,

510

515

520

« PreviousContinue »