Page images
PDF
EPUB

391

525

530

535

По граду се затурила кавга,
Па Новица расрди дората,
Разагони кроз

Колашин Турке,
С остром сабљом у бијеле руке,
Не знаде се уморит' Новица,
Нити ohе јунак починути,
Док бијела не освоји града.
А да видиш Димитрију старца!
Он не пали путику од образа,
Нити сабљом сјече од појаса,
Него држи тешку топузину,
Туче Турке, невјерне хајдуке,
Туче Турке на обије стране,
Бога моли, да му припоможе,
Полетају низ Колашин главе
Од деснице Новичине руке
и његове сабље од појаса,
Турци кличу Муја и Алију,
A Новица старца Димитрију
и витеза Милана сердара.
Ал ево ти Милана сердара
На зеленка, коња Мушинова,
Вас зеленко у крв огрезнуо,
Сијекући око града Турке.
А кад Милан до Новице дође,
Боље ми се Ново посилно,
Маха сабљом на свакоју страну,
A Милан их једко дочекива,
Зеленка је коња расрдио,
Па зеленком Турке погазио.

[ocr errors]

540

545

550 555

560

565

і А да видиш Милана сердара,

Колико се врло помамио,
И каква је снага у сердара!
Фата Турке за грло бијело

По двојицу и по четворицу,
1.; с. Па их баца низ бедем од града,

Па их носи Тара вода ладна,
Сердар вика иза свега гласа:
„Ждери Таро, водо валовита,
Колашинске Турке страховите.“
A Новица остром сабьом маха,
Једном мане, а два му падају,
Освојише града Колашина,
(
Освојине, те га разурише
и бијеле куле око града,
Не утече ништа до камења,
Што утече из бијеле града;
Да убјежи у гору зелену,
Добар њима јунак не даваше,
од Ускока Бегане сердаре,
Но Ускоци Турке поheраше,
Ускоци су лаки на ногама,
Бјеле своје уморили руке,
Сијекући кроз Колашин Турке,
Но ако су руке уморене,
Лагане су ноге под ајдуке,
Разагнаше кроз планину Турке,
и стотину глава посјекоше,
А што мало бјеше побјегнуло,
To

утече у Колашин доњи,

570

[ocr errors]

575

580 585

590

595

... и то беше пола рањеника.

Боже мили, чуда великога!
Купе војску Српски витезови,
Купе своју, и разбрају војску
По ливада крајем Коланина.
Mа је доста војске погинуло
Од Роваца и двије Мораче
и Ускока, од Мораче крила,
Логинуло дв' је стотине друга,
и толико више рањеника,
Ту погибе од Васојевића,
Васојевић” и Братоножића
Седамдесет и више четири,
и толико бјеше рањеника,

и Куча је много погинуло,
". Стотина је пуна погинуло,

Рањеника више од стотине,
Па скочише војскам человође,
и свој војсци тако наредише,
Да окупе стоку Колашинску,
Војска их је врло послушала,
Колашинску стоку окупила,
Боже мили, чуда великога!
Кад су ситну стоку избројили,
Све оваца и добрије коза,
Има пуно четрдес хиљада,
Шест хиљада коња и волова
и хиљаду роба свезаније,
Све су буле и та ћеца луда,
Окупише главе од Турака,

600

605

610 615

620

625

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Има глава петнаест стотина, Бацише их у Тару у воду, Па их Тара вода однијела. Новица се грохотом смијаше, Сердару се срце весељаше, Димитрија Богу захваљаше: Част и слава рода јуначкога! „Богу хвала и Богородици! „Кад велика змаја предобисмо, „Великога града Колашина, „E смо нашу браћу осветили „Од Косова што су урадили, Сами ће се султан зачудити, „Кад зачује, што смо учинили, „Он га није мог'о освојити, „Ни под крило своје пособити, „Ми га данас, браћо, освојисмо,

И ако не доста погинуло, „Њима нигда име не умире, „Докле траје на истоку сунце, „Ал' смо добро с главе погинули, Погибoше наши стотињаци, „Који нашюм војском упраљаху, „И јунаци млади десечари, Погибoше наши барјактари.“ С Новицом се у лице пољуби, Пак по томе љуби и Милана. „Благо мене, два огњене змаја! „Када виђех мојијем очима, „E страшнога змаја предобисмо, E

630

635

640

645

650

655

„Сад не жалим старац умријети.“
и још ово вели Димитрија:
„0 Новица, Српска перјанице!
„Благо тебе и кољену твoме!
„E си вјечни спомен учинио,
„Многи знаду, ђе си дoхoдио,
„Многи ће те Србљи завидити,
„0 Милане, витешки сердаре!
Весели се и радуј се дивно,
„И Фали се вазда пред господом,
„Пофали се, аи јеси Фала,
„„Јеси страшни мегдан задобио.
„0 јунаци, наши соколови!
„Радујте се витешки војници,
„E вјечити спомен задобисте.
„А ви, мртви, покојна вам душа,
„Божјега се лица нагледали,
У рају вам душа почивала!".
Још изусти оче Димитрија:
„Чујте мене, сва војска остала,
„Покупимо Србе витезове,
„Све мртвога и рањена друга,
„На Турске их коње товаримо,
„И узмимо шиһар од Турака,
И водимо робје повезано,
„Па хајдемо у Морачу доњу,
„Да ми наше мртве саранимо,
„Укопамо и ожалујемо
„Код нашега стојна манастира,
и Ришћански начин учинимо,

660

665

[ocr errors]

670

« PreviousContinue »