Page images
PDF
EPUB

По граду се затурила кавга,
Па Новица расрди дората,
Разагони кроз Колашин Турке,
С остром сабљом у бијеле руке,
Не знаде се уморит' Новица,
Нити оће јунак починути,
Док бијела не освоји града.
А да видиш Димитрију старца!
Он не пали пушку од образа,
Нити сабљом с’јече од појаса, і
Него држи тешку топузину,
Туче Турке, невјерне хајдуке,
Туче Турке на обије стране,
Бога моли, да му припоможе,
Полетају низ Колашин главе
Од деснице Новичине руке
И његове сабље од појаса,
Турци кличу Муја и Алију,
А Новица старца Димитрију
И витеза Милана сердара.
Ал' ево ти Милана сердара
На зеленка, коња Мушинова,
Вас зеленко у крв огрезнуо,
Сијекући око града Турке.
А кад Милан до Новице дође,
Боље ми се Ново посилно,
Маха сабљом на свакоју страну,
А Милан их једко дочекива,
Зеленка је коња расрдио,
Па зеленком Турке погазио.

525

530

535

540

545

550

79. А да видиш Милана сердара,
Колико се врло помамио,
И каква је снага у сердара!
Фата Турке за грло бијело

По двојицу и по четворицу,

6.3. Па их баца низ бедем од града,
Па их носи Тара вода ладна,
Сердар вика иза свега гласа:
„Ждери Таро, водо валовита,
„Колашинске Турке страховите.
А Новица остром сабљом маха,
Једном мане, а два му падају,
Освојише града Колашина,
Освојише, те га разурише
И бијеле куле око града,
Не утече ништа до камења,
Што утече из бијеле града,
Да убјежи у гору зелену,
Добар њима јунак не даваше,
Од Ускока Бегане сердаре,
Но Ускоци Турке поћераше,
Ускоци су лаки на ногама,
Б’јеле своје уморили руке,
Сијекући кроз Колашин Турке,
Но ако су руке уморене,
Лагане су ноге под ајдуке,
Разагнаше кроз планину Турке,
И стотину глава посјекоше,
А што мало бјеше побјегнуло,
То утече у Колашин доњи,

555

560

565

570

575

580

..

И то бјеше пола рањеника.
Боже мили, чуда великога!
Купе војску Српски витезови,
Купе своју, и разбрају војску
По ливада крајем Колашина.
Ма је доста војске погинуло
Од Роваца и двије Мораче
И Ускока, од Мораче крила,
Погинуло дв’је стотине друга,
И толико више рањеника,
Ту погибе од Васојевића,
Васојевић и Братоножића
Седамдесет и више четири,
И толико бјеше рањеника,
И Куча је много погинуло,
* Стотина је пуна погинуло,
Рањеника више од стотине,
Па скочише војскам человође,
И свој војсци тако наредише,
Да окупе стоку Колашинску,
Војска их је врло послушала,
Колашинску стоку окупила,
Боже мили, чуда великога!
Кад су ситну стоку избројили,
Све оваца и добрије коза,
Има пуно четрдес хиљада,
Шест хиљада коња и волова
И хиљаду роба свезаније,
Све су буле и та ђеца луда,
Окупише главе од Турака,

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Има глава петнаест стотина,
Бацише их у Тару у воду,
Па их Тара вода однијела.
Новица се грохотом смијаше,
Сердару се срце весељаше,
Димитрија Богу захваљаше:

[ocr errors]

, Част и слава рода јуначкога! „Богу хвала и Богородици! „Кад велика змаја предобисмо, „Великога града Колашина, „Е смо нашу браћу осветили „Од Косова што су урадили,

[ocr errors]

Сами ће се султан зачудити, „Кад зачује, што смо учинили, Он га није мог'о освојити,

,,

615

620

625

„Ни под крило своје пособити,

630

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

„Докле траје на истоку сунце,

,,

"Ал' смо добро с главе погинули,
„Погибоше наши стотињаши,
„Који нашом војском упраљаху,
И јунаци млади десечари,
„Погибоше наши барјактари.“
С Новицом се у лице пољуби,
Пак по томе љуби и Милана.
„Благо мене, два огњене змаја!
„Када виђех мојијем очима,
„Е страшнога змаја предобисмо,

635

640

„Сад не жалим старац умријети.“ И још ово вели Димитрија:

„О Новица, Српска перјанице! Благо тебе и кољену твоме!

[ocr errors]

,,

,,

Е си вјечни спомен учинио, Многи знаду, ђе си доходио, „Многи ће те Србљи завидити, „О Милане, витешки сердаре! „Весели се и радуј се дивно, „И Фали се вазда пред господом, „Пофали се, а и јеси фала, „Јеси страшни мегдан задобио. „О јунаци, наши соколови!

[ocr errors][merged small]

645

650

655

,,Е вјечити спомен задобисте.

„А ви, мртви, покојна вам душа,

660

„Божјега се лица нагледали,

„У рају вам душа почивала!“
Још изусти оче Димитрија:
„Чујте мене, сва војска остала,
„Покупимо Србе витезове,
„Све мртвога и рањена друга,
„На Турске их коње товаримо,
„И узмимо шићар од Турака,
„И водимо робје повезано,
„Па хајдемо у Морачу доњу,
„Да ми наше мртве саранимо,
„Укопамо и ожалујемо
„Код нашега стојна манастира,
„И Ришћански начин учинимо,

,,

665

670

« PreviousContinue »