С друге стране Петровића Перо,
Петровића Перо и Ђорђије,
Сва господа у град се састаде.
Када зачу Паша Скадранине,
Заборави све племе Пипере
При његову граду Жабљачкоме,
Браду скубе, по глави се туче,
Што ће чинит' од живота свога,

1195

Па на граду обори топове,

1200

И покупи листом Арбанију,

Па окрену с војском на Жабљаку,
На бијели Жабљак ударише,

Е да би га како освојио,

Но не даде Црногорски књаже
И његови млади Црногорци,
Него бране града Жабљачкога,
И ту многи Турци изгибоше
И бирани неки Црногорци,
• Ма га паша узет' не могаше,
Боја бише шест неђеља дана,
Пак се тада Турци размакоше.
Што за фајду, драги побратиме,
Јере књиге од Русије доше
Од велика цара Николаја,

Цар Никола таку књигу пише,
А шиље је Црногорском књазу,
Срдито му књигу направио,

И књаза је у њу покарао,

Зашто му је на град ударио,

Што се тиче у царске градове:

1205

1210

1215

1220

,,Остав града, Црногорски књаже!
„Остав града без твојега јада,
„Чим ми примиш књигу шаровиту,
, Поврни му од града топове.“
Препаде се Црногорски књаже,
Бијели му Жабљак оставио,
И врати му с бедема топове,
У зору се војска окренула,
1 На Турско се таборје јавила:
„Не плачите, Арбанашки Турци,
Бијели ви Жабјак остависмо,
Мол'те Бога цару Николају,
„Е од њега стојат' не смијемо,

,,

Но без муке њега остависмо."
Па сва војска из града изађе,

А главари у град остадоше,

Докле војску пред собом справише:
Но да видиш великога врага,

Пуче пушка на зору бијелу,
Пуче пушка из Турског табора,
За њом пуче зелена лубарда,
И погоди Петровић-Машана,
Мила брата Петровића Ђорђа,
21 Десну му је ногу оштетила,

Ах некага, већ му не пуцала!
Срећа Турска, те не знаде војска,
Е Машана ране допадоше,

1225

1230

1235

1240

1245

Е се јунак рани не подаје,

• Да знадоше, повратит се һаху

1250

И уљести опет у Жабљаку,

Отолен се војска покренула, Сваки пође на своје дворове, ". Књаз свијетли на равно Цетиње, ! А кад књаже на Цетиње дође, Он Николи цару отписује: ,,Не карај ме, мили господаре! „Није наша зађевица била, „Но Османа паше Скадарскога, 1,,Који моје премами Нипере."; То је мало доба постајало, nuri: Докле цара гласи допадоше, 4,5. Цар опреми војске сто хиљада, Седам паша од седам градова, • А пред њима нашу серашћера, A По имену свога Омер-пашу,

На витешку ломну гору Црну,
Да би Црну гору сподобно, но
Ш њом удари на четири стране;

1255

/ 1260

1265

1275

Не даду се лако Црногорци, зopsd, 1270 Но се грдни натраг повукоше, Што не бјеше на њу погинуло, А зато је пјесна изведена, Све се знаде, што је и како је. • Књаз постаде доба неколико, Окрену се с равнога Цетиња, Да полази Њемачке градове, Да наоди старе пријатеље, Докле дође у Тријешће равно, Ту за себе испроси ђевојку, Милу һерцу од Квекића Марка, 1

1

1280

Већ Даринку лијепу ђевојку,
Обдари је и прстенова је,
И ту стаде доба неколико,
Па окрену морем дебелијем,
Докле дође малој гори Црној,
Поче књаже купити сватове,

Скупи књаже свата шест хиљада,
Па одабра господу избрану,

A

пред њима Ђорђију и Мирка,

Ш њима посла седам осам друга,

Докле доше у Тријешће равно,

1285

1290

Одасла их морем дебелијем,

У Квекића Марка починуше
У његова мила пријатеља,
Ту стојаше три четири дана,

1295

Онда вели Петровић Ђорђије:

„Чујеш ли ме, Марко пријатељу, „Изведи ми Даринку ђевојку,

1300

„Јере више чекат не можемо,
,,Није шала, свата шест хиљада,
„Што нас чека на равно Цетиње,
„Да сусретну народњу госпођу.“
Изведе је, ријеч не чињаше,

И сватове дивно дариваше,
Неком перо, неком перјаницу,
А некоме од злата јабуку,
А Ђорђији златну колаину,
А ђеверу од злата кошуљу,
И Даринку лијепу ђевојку;
Дарова им свилена барјака,

1305

1310

На барјаку од боја знамење,
О ком бију ките позлаћене,
У њему је ор’о двојеглавни,
Око њега аждаја од злата,
Па им даде од мора вапора,
Свог сестрића Гопчевића Шпира.
Тако бјеше књаже наредио,

1315

Наредио Ђорђији и Мирку,

Кад се врате из Тријешћа равна:

1320

"Доћи ћете Задру бијеломе,

Јавите се Мамули Лазару, „Далмације славна господара, „И владики Кнежевић-Стефану, „Јавите се, па их поздравите, „Да их оба зовем на весеље,

1325

„То Лазара за вјенчана кума,

,,А Стефана, да нас вјенчат буде."

Дивно су га они послушали,

Кад дођоше Задру на крајину,

1330

Па Мамулу дивно поздравише

И

владику Кнежевић-Стефана,
Пак им поздрав од књаза казаше,
Да их књаже зове на весеље;
Зафалише, оба пристадоше.
Отолен се свати покренуше,
Па вапором у Котору доше,
А за њима Лазар и владика
Пристигоше свате у Котору,
И ту наше књажеве сватове,
Бјеше пуно иљада сватова,

1335

1340