Page images
PDF
EPUB

Завезе се Блатом крај Лесандра,
Ал' не хоће проћи полагано,
Него иде, да га чују Турци,
Када близу до Лесандра дође,
Ту га силни опазише Турци,
У ђемије своје ускочише,
Сташе ћерат Јовићевић-Ника
Преко Блата Виру Црмничкоме,
Јер мишљаху сераклије Турци,
Да су оно пазарлије млади,
Који иду Виру на пазару,
Но је витез Јовићевић Нико,
Он не хоће да замеће кавгу,
Но измиче Блатом широкијем,
Док умами у пучину Турке,
Тадар јунак пали џевердара,
А покличе Бока капетана,
Тадар скочи Боко капетане,
На ђемије царске ударио,
Ал' се бране цареве ђемије
Са живијем огњем из топова,
А бране се шездесет пандура,
Сипљу огањ на свакоју страну,
Сташе Српске узбијати лађе,
А у лађе падати јунаци,
Тадар викну Ђоко капетане,
С друге стране Ђурашковић Гајо:
„Крманџије, исправите лађе,
„На ђемије Отмановић-цара,
„Да не дамо топе напунити,

145

150

155

160

165

170

„Јер ће наше потопити лађе.“
Крманџије лађе исправише,
И ђемију царску опколише,
Али пуче пушка од Турака,
И погоди силнога јунака
На шпируну Јовићевић-Ника,
Паде јунак у дружину мртав,
У то Српске приступише лађе.
За ђемију руком прифатише,
Ал' су Турци топа напунили,
А тобџија Мићу припалио,
Да запали топа огњенога,
Да подави лађе и јунаке,
Ал' не даде соко тица сиви,
По имену Радовић Илија,
Но га веслом удари од лађе,
Колико га удри полагано,
Мртав Турчин паде у ђемију,

175

180

185

У то скочи Маркишин Стефане;

190

Он из лађе скочи у ђемију,
Крманџији осијече главу,
У то, брате, остали јунаци
У ђемију листом ускочише,
По ђемији Турке пофаташе,
Двадест и пет глава окидоше,
А остали у Блато скочише.
Друга пуста царева ђемија
Измаче им Блатом широкијем.
У то приспје Машовићу Јоло
Са сердаром Грујичиним Јоком,

195

200

За ђемијом лађе натурише,
На ђемију сипљу огањ живи,
Десет у њу погибе Турака,
И кћаху је, брате, уФатити,
Но ђемија бјежи пут Лесандра,
С Лесандра је топи обранише
И остали цареви бродови,

Te

утече грдно и рањено,
Да се фали Скадарском везиру,
Како Блато чува и Лесандро
Од витеза од Црногораца,
А Срби се натраг повратише,
И на Блато сви се прикупише.
Саде, побре, ти слуша јунаке,

205

210

215

Који јесу погинули овђен

У овому боју крвавоме

И јуришу на царске ђемије:

Погибоше два Јовићевића, :

Оба брата од оца и мајке,
Јовићевић Нико и Периша;
Погибоше до два Пејовића,
Пејовићу Саво и Манојле,
И делија Машановић Јоко;
А дванаест рана допануло,
Остали се здраво повратише,
Здраво дошли на Ријеку равну,
На Ријеку на Црнојевића,
Ту ђемију царску извезоше,

220

225

На ђемију топа царевога

230

Су двадесет и четири главе,

Пак све Турске главе оправише
Више Спужа града бијелога,
На мрамору попа Радосава,
Који бјеше скоро погинуо
Од Спужана преко вјере тврде,
Тер му дивно мрамор окитише
С јабукама с Турскијех делија.

235

15.

Ударац Али-пашин на Лијешњане.

(1858.)

Даву чине Подгорички Турци

Ha

дивану паше честитога:

„Али пашо, цареви већилу!

„Ал' не видиш, ал' хабера немаш,
„Да ми Турци живјет' не можемо
„Од крваве нахије Љешанске?
„Притиште нам поља и ливаде,
„А освоји грозне винограде,
„Ми се Турци маћи не смијемо,
„Нит' у Љешкопоље испанути,
„Нити Зетом прошетати равном,
„Да ми наше видимо тимаре,

5

10

„Од Српскијех силнијех вукова,
„Но излазе из крвавих гора,
„Нас чекају на друмове Турке,
,Те нам русе ос’јецају главе,
,То је зазор цару честитоме,

,,

А камоли цареву везиру, „Но подигни војску од низама, „А ми ћемо дићи Подгорицу, „Да на влашко племе ударимо, „На Фармарке на село крваво, „Не би ли нам Бог и срећа дала „И нафака Мухамеда свеца, „Да Фармарке село изгоримо „И Кокоте хашир учинимо, „С тијем бисмо лахе уплашили, „И ми Турци мало починули. „А ево нам згода превелика! „Књаз Даниле није на Цетиње, „Но је поша' с његовом кнегињом „На тефериџ на Ловћен планину,

[ocr errors]

Са Данилом Српске поглавице, „Што би дошле њима у индату.“ На то паша њима одговара: „Турци браћо, жалосна вам мајка! „Није оно „Љешанско јунаштво, „Да отимљу поља и ливаде, „И да сјеку крајичнике Турке „Според наше варош-Подгорице, „Но Данила Петровића књаза, „Који метну у ред. Црногорце,

:.

15

20

25

30

35

40

« PreviousContinue »