Page images
PDF
EPUB

Који јесмо Задру на крајину,
Тер жалосно дане пролазимо,
Сва је наша добра одузео,
И наше је дворе развалио,
Некијема браћу погубио,
Добро знадеш, да је нама криво,
Ал' не шћесмо изгубити књаза.
О Кадићу, Божи отпадниче,
Отпадниче, пак и несретњиче!
Што похули на своје поштење,
И продаде себе у туђина,
Што послуша пашу Скадарскога,
Душманина рода Христјанскога
Тер изгуби књаза свијетлога
За пашине смрдељаве даре.
О Кадићу, беспаметна главо!
Ти обиде проз многе градове,
Да л' не нађе паметна јунака,
Ко би тебе сјетовао дивно,
Да ти збори и да ти покаже,
Ко погуби силна господара,
Господара од своје државе,
Ту јунаштва никаквога нема,
Ного луда беспаметна глава,
Луда глава и та памет црна,
Пак и црни образ за довијек,
Пак изгуби и себе и књаза,
Твоје робље проз градове скита,
Скитају се проз Турске градове,
На њих Турци не обрћу главе,

190

195

200

205

210

215

1 Знаш, Тодоре, црн ти образ био!
Јер су Турци варалице старе,
Камо тебе све те Турске фале
И пашини смрдељави дари,
Ти си грдно образ оцрнио,
Срамотан си од краљева био,
Многина су и више страдали,
Али нико тако не уради,
Свјетлу књазу ране завијаху,
Свиленијем стегнуше појасом.
Ал' да видиш чуда великога!
Санак снила војводина љуба,
Санак снила на Цетиње равно
Вјерна љуба Петровића Мирка,

Баш ту вече, кад погибе књаже,
Колико је санак страховити,
Она скочи, ка' да се помами,
И на обје ноге устанула,
Код ње спава Мирко господаре,

220

225

230

235

Скочи Мирко на ноге лагане,

Тер госпођу своју уФатио,

240

Њу ми пита Мирко господаре:

„Што је, љубо, за Бога једнога?
„Али си се љубо помамила?
„Која ти је витешка невоља?“

Ал' госпођа страшно уздисаше,

245

Кад госпођа мало починула,
Одговара Мирку господару:
„Нијесам се помамила млада,

Мало заспах, сан видијех страшан,

,,О страха сам на ноге скочила,
„Ђе се ведро небо проломило
„А Цетињско поље пропануло,
„Усред подна и бијела дана,
Сјајно сунце на земљу пануло,
„Паде сунце на поље Цетиње,
„И потону у те развалине,
„Потамњеше на небо звијезде,
„Гром загрмље

с мора дубокога,

Слана мора од града Котора,

250

255

„Муња сјекну с Ловћенске планине, 260
„Пак крвава роса пропадаше,
„И покропи све наше дворове,

Наше дворе и књажеве дворе,
„Рашћера се облак на све стране,

1

„Све крвава роса удараше,
„Сву је Црну гору покропила,

[ocr errors]

„Црну гору и Брда широка,
,Мало стаде, не би николико,
„Пак још да ти више јаде кажем,
,,Што ја виђех у мојему санку:
„Даде ми се нешто погледати,
„Ја погледах уз поље Цетиње
„И високу Ловћенску планину,
.Али лети соко тица сива,
„Оба су му позлаћена крила,
„Под крило му тица пауница,
„И за њима јато голубова,
„Свакојему отпаднула крила,
,,Соко паде тебе на кољено,

265

270

275

[ocr errors]

„Оба су му крила саломљена,
И немаше главе на рамена,
„Ш њим почину тица пауница,
„Шарена јој отпадоше крила,
„Па јој црна пера ударише,
„Црнијем се перјем накитила,
„А шарена пера побацала,
„Тебе стаде тица уз рамена,
„Из очи јој огањ сијеваше,
„Окиде ти ватра десну руку,
,Пак је соко мали излетио
,,Из нашега двора великога,
„Пауницу тицу загрлио,
„Твоју десну подизаше руку,
„На руку ти ране завијаше:
„Сада толкуј, Мирко господаре,
Како би се санку домислио!"

,,

Тако Мирко љуби говораше:
„Јала љубе, већ га не саснила!
„Ласно ти се санку домислити:

„Без брата ћу мога останути,
„Брата мога, књаза свијетлога:
„Што се ведро небо проломило,
„Црни ће не допанути гласи;

[ocr errors]

Што је равно поље пропануло, „Што је пало на Цетиње сунце, „И потону у те развалине, „Сунце значи пресвијетли књаже, „Развалина његова гробница; „Што звијезде јесу потамњеље,

280

285

290

295

300

305

„Потамњеће јадни Црногорци, „Оцрниће капе и доламе;

Равно поље што се пропануло, „Изгубиће земља господара; „Што загрмје с мора дебелога, „Те се тресу брда и планине, „То ће чути веље краљевине, Ђе је св’јетли књаже погинуо, „Погинуо, ал' се преставио; ,Што је сјајна прекрстила муња „И крвава киша ударила,

[ocr errors]
[ocr errors]

Те је наше дворе покропила, „Наше дворе и књажеве дворе, ,Наше ћемо дворе оцрнити,

,,

„Наше дворе и наше прозоре;

310

315

320

„Што покропи крвца гору Црну,

325

„Изгубиће народ господара;
„Што долеће соко тица сива,
„Те су њему послаћена крила,
„Под крило му тица пауница
„Шареније пера до рамена,

330

99

Соко значи Црногорски књаже, „Пауница кнегиња Даринка; „Што су њему саломљена крила, „Потонуће све Српско надање, „Што су вазда у тужно страдање.“ Још овако Мирко бесједио, Сузе проли, љуби одговара: „Драга љубе, већ га не заспала! ,,А што соко главе не имаше,

535

« PreviousContinue »