Page images
PDF
EPUB

190

195

200

Који јесмо Задру на крајину,
Тер жалосно дане пролазимо,
Сва је наша добра одузео,
И наше је дворе развалио,
Некијема браћу погубио,
Добро знадеш, да је нама криво,
Ал' не шћесмо изгубити књаза.
о Кадићу, Божи отпадниче,
Отпадниче, пак и несретњиче!
Што похули на своје поштење,
и
продаде

себе у туђина,
Што послуша пашу Скадарскога,
Душманина рода Христјанскога
Тер изгуби књаза свијетлога
За пашине смрдељаве даре.
о Кадићу, беспаметна главо!
Ти обиде проз многе градове,
Да л' не нађе паметна јунака,
Ко би тебе сјетовао дивно,
Да ти збори и да ти покаже,
Ко погуби силна господара,
Господара од своје државе,
Ту јунаштва никаквога нема,
Ного луда беспаметна глава,
Луда глава и та памет црна,
Пак и црни образ за довијек,
ІІак изгуби и себе и књаза,
Твоје робље проз градове скита,
Скитају се проз Турске градове,
На њих Турци не обрhу главе.

205

210

215

2

: Знаш, Тодоре, црн ти образ био! 220
Јер су Турци варалице старе,
Камо тебе све те Турске Фале
и пашини смрдељави дари,
Ти си грдно образ оцрнио,
! Срамотан си од краљева био;

225
Многие су и више страдали,
Али нико тако не уради,
Св'јетлу књазу ране завијаху,
Свиленијем стегнуше појасом.
Ал' да видии чуда великога!

230
Санак снила војводина љуба,
Санак снила на Цетиње равно,
Вјерна љуба Петровића Мирка,

Баш ту вече, кад погибе Књаже, . Колико је санак страховити,

235
Она скочи, ка” да се помами,
И на обје ноге устанула,
Код ње спава Мирко господаре,
Скочи Мирко на ноге лагане,
Тер госпођу своју уФатио,

240
њу ми пита Мирко господаре:
„Што је, љубо, за Бога једнога?
„Али си се љубо помамила?
„Која ти је витешка невоља? .
Ал' госпођа страшно уздисаше,

245 Кад госпођа мало починула, Одговара Мирку господару: „Нијесам се помамила млада, Мало засмах, сан видијех страннан,

433

[ocr errors]
[ocr errors]

„0 страха сам на ноге скочила, 250
„Бе се ведро небо проломило .
„A Цетињско поље пропануло,
„Усред подна и бијела дана,
„Сјајно сунце на земљу пануло,
„Паде сунце на поље Цетиње, 255
„И потону у те развалине,
Потамњеше на небо звијезде,
„Гром загрмље с мора дубокога,
„Слана мора од града Котора,
„Муња сјекну с Ловћенске планине, 260
„Пак крвава роса пропадаше,
„И покропи све наше дворове,
„Наше дворе и књажеве дворе,
„Рашћера се облак на све стране,
„Све крвава роса удараше,

265
„Сву је Црну гору покропила,
„Црну гору и Брда широка,
„Мало стаде, не би николико,
„Пак још да ти више јаде кажем,
„Што ја виђех у мојему санку:

270 „Даде ми се нешто погледати, „Ја погледах уз поље Цетиње „И високу Ловћенску планину,

„Али лети соко тица сива, ts; „Оба су му позлаћена крила,

275 „Под крило му тица пауница, „И за њима јато голубова, „Свакојему отпаднула крила, Соко паде тебе на кољено,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

28

280

[ocr errors]

285

[ocr errors]

290

2

„Оба су му крила саломљена,
И немаше главе на рамена,
„Ш њим почину тица пауница,
„Шарена јој отпадоше крила,
Па јој црна пера ударише,
„Црнијем се перјем накитила,
„А шарена пера побацала,
Тебе стаде тица уз рамена,
„Из очи јој огањ сијеваше,
„Окиде ти ватра десну руку,
„Пак је соко мали излетио
„Из нашега двора великога,
„Ilayницу типу загрлио,
„Твоју десну подизаше руку,
„На руку ти ране завијаше:
„Сада толкуј, Мирко господаре,
„Како би се санку домислио!“
Тако Мирко љуби говораше:
„Јала љубе, већ га не саснила!
„Ласно ти се санку домислити:
„Без брата ћу мога останути,
„Брата мога, књаза свијетлога:
„Што се ведро небо проломило,
„Црни ће не допанути гласи;
Што је равно поље пропануло,
„Што је пало на Цетиње сунце,
„И потону у те развалине,
„Сунце значи пресвијетли Књаже,
„Развалина његова гробница;
„Што звијезде јесу потамњење,

295

300

305 310

[ocr errors]

22

315

320

„Потамњеће јадни Црногорци, „Оцрниће капе и доламе; „Равно поље што се пропануло, Изгубиће земља господара; „Што загрмје с мора дебелога, Те се тресу брда и планине, „То ће чути веље краљевине, „Бе је св'јетли Књаже погинуо, „Погинуо, ал' се преставио; „Што је сјајна прекрстила муња „И крвава киша ударила, Те је наше дворе покропила, „Наше дворе и књажеве дворе, „Наше ћемо дворе оцрнити, „Наше дворе и наше прозоре; „Што покропи крвца гору Црну, „Изгубиће народ господара; „Што долеће соко тица сива, „Те су њему послаћена крила, „Под крило му тица пayница „Шареније пера до рамена, „Соко значи Црногорски књаже, „Пауница кнегиња Даринка; „Што су њему салом.љена крила, „Потонуће све Српско надање, „Што су вазда у тужно страдање.“ Још овако Мирко бесједио, Сузе проли, љуби одговара: „Драга љубе, већ га не заспала! А што соко главе не имаше,

325

330

535

« PreviousContinue »