Код ње рањен змаје погинуо, Плаче змаје и сузе прољева, Врло му се бјеше ражалило За његова саломљена крила, Јере су му оба отпанула, И брчна му пера поскубена, Зачула га с Дурмитора вила Са крај Пиве са Херцеговине, Зове вила грлом бијелијем На високу Ловћенску планину, Рањенога змаја дозиваше,
Још му вила добро јутро зваше,
Ал рањени змаје одговара:
„Бог и с тобом, с Дурмитора вило!"
„Рањен змају, мој по Богу брате!
„Што ти јечиш и сузе прољева,
„Која ти је голема невоља?“ Али рањен змаје одговара:
Чуј ме добро, вило посестримо! Тешка ме је мука допанула
„Већ за моја саломљена крила, „Ја сам једно изгубио крило „На хиљаду и осме стотине „И тридесет и године пете
На Грахово поље од мегдана, „Кад се двије ударише војске, „Једна војска од Херцеговине, „А друга је ломне горе Црне, „Пред Турском је Али паша Туре,
„А пред Српском Петровић владика, „Ту сам једно изгубио крило;
„А једно ми бјеше остануло,
„На крило ми пера ударише, „Добро бјеше подјачало крило, „Ш њим летијах, ка да оба имах, „ Сад сам, вило, друго изгубио
„Пред Котором градом Латинскијем, 55 ,,Сад су оба крила отпанула
„И брчна ми пера оскубена, ,,Пак ћу плакат' до вијека, вило, „Јер се никад ни веселит' не ћу." Слободи га с Дурмитора вила: „Рањен змају, мој по Богу брате! Ти не плачи и не ружи лице, „Виђу, да си изгубио крила, „Већ ти крила ударити не ће, „Ко погине, већ се дићи не ће,
„И ако си крила изгубио, "Ал' нијеси срећу изгубио, „Но си љуту змију породио, ,,Љуту змију од срца твојега, „Која има соколова крила, „Змија ће се у крила удрити, „Облазиће царства и краљевства „И научит философске школе, „Долазиће ломној гори Црној, ,,Да те рани и ода зла брани, „И да брани своју старевину, „Окол ње се купе соколови,
,,На веља се јата савијати ,,И црне ће рашћерати чавке. „Знадем, змају, пуно ти је криво, Има много љета и година,
,Каде зину немила аждаја
„Из црнога пакла и језера „Прождријети миле девет брата Од твојега и оца и мајке, "Ал' од браће ђеца остадоше, "У туђа се царства расијаше, „Ти остаде јединак у мајке,
„И прегна те с твоје старевине, ,,Ти утече јадан у планину,
„Заћера те у тијесне кланце,
„Да не можеш живјет' ни умријет, „Вазде з'јаше немила аждаја, „И широка жвала раствараше, „Да би тебе како прогутала, „Ка' што ти је браћу прогутала, ,,Ти се, змају, обрани јуначки,
Не даде се немилој аждаји,
„Но остаде јединак у мајке, „Ти си ондар добра изгубио. „Кад си девет брата изгубио, „Ондар су ти уломљена крила, „Али ћу те опет слободити: "У мало се не мој препанути, „И ако си крила изгубио, „Аждаји се жвала ослабише, „Већ не може уста отклопити,
„Да прогута тебе десетога.“. Али рањен змаје одговара: „Чујеш ли ме, вило посестримо! „Ти слободиш мене рањенога, „Јер је слаба паклена аждаја, „Јер су јој се жвала скаменила, „А она је сасвијем зинула, „И велику снагу окренула, „Да прогута мене рањенога „И још моје јато соколова."
Ал' тако му вила одговара:
"А не бој се, мој рањени змају! "Ако би се она окренула,
Чекају је твоји соколови
„На стријеле и оштре анџаре, , Распараће њози утробицу
„Који јесу родна браћа твоја,
„Све ћу ти их по имену казат': „Један стоји равној Арбанији, „Други Боки и у Далмацији, „Трећи стоји земљи Кроацији, „А четврти равној Славонији, „Пети стоји у Сријем богати, "У богати Сријем код Дунава, „Шести стоји код земље Маџарске, широку у земљу Банатску,
„Седми стоји у Херцеговину, „Осми стоји у Босну поносну, „А девети у земљу Србију. „То је ваша од старине фала, , Ту је сада и крепост и снага, „Булгарију зови у помоћи, „Они су ви браћа и рођаци, „И они су ваши једновјерци, ,,Пак распарај немилу аждају, „Заћерај је на столицу стару, „Нека лежи паклу нечистому, „Да не ждере Словинске синове, „Што познају Христа спаситеља.“ Змај рањени слуша вилу дивно, Што Словинска вила говораше С Дурмитора са Херцеговине, Ал' рањени змаје одговара:
Богом сестро, пребијела вило! Рањенога мене разговори;
Кад би било, што говориш, вило, Кад би било и би се случило,
„И кад би ми погодила вила,
„Не бих моја и жалио крила.“ На томе се збору раздвојише, Ту не бјеше змаја рањенога, Но војвода Петровићу Мирко, Плаче Мирко два брата рођена, Плаче Мирко књаза и Стефана, Два сокола и храбра племића, Браћу храбру и Српску обрану,
« PreviousContinue » |