Дивно збором одвајаше, златна круно, Српска славо, Ема ћу те добро молит', - огњен змају, 50 55 сам си краљу, 60 У краљева свак је лијек, - за' ми вијек, Па лијечи ране грдне, Кад би ране пребољене, — златна круно, сам соколе, ране моје, И да нађеш браћу твоју, - братска фало, 70 млада главо, млади Дано, сад су кратке, јаох мени! ране моје, Кад ми сједеш на престолу, - он је празан. .75 Свак плаче слушајући свијетлу књагињу, и људи парају од велике жалости и њезина кукања своја срца. Књагиња од великог плача Н жалости пренемога се, спопаде је мртви зној, и оће да падне с ње златног стола, али је прихвати за руку војвода Мирко и његов син Никола, те је придржаше на ње столу, док се мало освијести. Госпођа Миркова принесе јој ње једино чедо, да се щ њим мало забави. 1 Госпођа Миркова Стана љуто цмили и плаче, приступа свијетлој књагињи, и љуби јој руке и плаче, и отире јој сузе са лица, и тјеши је и љуби. Стана поче нарицати и жаловати свог ђевера, свијетлог књаза Данила: Што сам ти се скаменила, Али немам што жалити, друго јадна, имам кога, 80 Да те мало измијеним, - о јетрво! свјетли књаже, рано љута, Кога брзо изгубисмо, — нама празно, -- круно златна, златни столе, вељи орле, Бјеше крила раширио, сад су кратка, крилат орле, 85 90 95 млади књаже, сад смо црни, Што ће твоја млада љуба, Не помага николико, Турци ће не освојити, нама празно, не дај књаже, чуј ме, брајо, ох до Бога! И срца he насладити, не дај, Боже, Цркве ће ти разорити, сјајна цркво, По њих Турске хоџе викат, Црну гору изгорети, И Србију заплакати, наш соколе, сад плачемо, мудра главо, -- сад смо тужни, Српска славо, сад ни празно, Ma тебе над имамо, И Грчкога Костадина, 100 105 110 115 сам си краљу, - сам си цару, 120 сунце сјајно, И Лазара из Србије, - Српска главо, И још Петра великога - из Русије, Код њих славну Катарину, — славна круно, 125 Оба су јој тамо сина, - Цар Лесандро, Цар Лесандро и Никола, — Руски царе, Код њих вјерне слуге сједе, — сунце сјајно, Обилић им стражу чува, — Српска славо! 130 С голом сабљом у рукама, - сам си сабља, Млади Вељко поред њега, - сив соколе, И друге су код њих слуге, — чуј ме, књаже, Код њих старог Југ-Богдана, И златно крило, 135 млади боре, уз њега девет птица, соколове, -- испред двора, злато књаже, сам си столе, сад ти кукам, млади књаже, Далеко започела, сам си краљу, сам си змају, сунце моје, сад ни мрче, 140 145 150 155 не дај, књаже, Ма ћу мало укратити, крута снаго, сад га не мам, Ти ћеш твоје друштво наћи; — свачиј друже, Твој ђедове и стричеве, -- стрижу ране, сјајна цркво, сунце сјајно, млади књаже, Василију и ш њим Саву, — Српска славо, 160 И Друго heш друштво наћи, — млади брајо, 165 Све банове дома мога, - куку доме, славни бане, стрика Саву, тату Станка, 170 И нашега Филозофа, стрика Тома, Ш њим ђе сједе оба сина, - брајо Перо, А и стрица твога мила, стрико Јоко, златна круно, Његовијех пет синова, - пет ми јада, млади брајо, тебе благо, И јошт ћу те мало молит, златна круно, чуј ме, брајо, куку мене, сад је немам, 175 180 чуј ме, брајо, сад га немам, 185 Три војводе рода мога, о до Бога! |