Page images
PDF
EPUB

Треснуше се Острошке планине
И велико брдо Дурмитора,
Које бјеше на крај од Дробњака,
Јечи равна сва Херцеговина

и

пространа земља Арбанија
Чак до Шаре високе планине,
Кад изнова књаза поставише,
Дају Срби вољу за невољу,
А љевше им живо срце знаде.

660

II..

Везир Скадарски, Хасан Хот, Аскер мудијер царски, Авдулај бег Вуцињски, Сулејман бег Барски, Хасника Хоцки и многа господа Турска у собу на Скадру код везира, прекрстили ноге, наслонили се на јастуке, сједе на серџаде обично, запалили симсије и напалили чибуке. Везир Скадарски пуши ергелу, тутум Турски, пушта на оба брка и на нос, сва му се брада у дим замаглила, ca СВИМ се Турци урајетили, присркују филџанима каву без шећера; чује се велика јека и грмљавина са сјеверне стране.

Везир Скадарски.

Чујете ли и онажате ли ону грмљавину и тутњавину? међер неђе велика и страшна

киша находи.

Асан Хош.

Каква киша, честити везире!
А облака ни на мору нема,
Но ће оно нешто друго бити!

Авдулај бег Вуцињски.

А чеса ће бити друкчијега?
Ја се томе не могу авизат.

Мудијер аскер царски.

Да то није радост и весеље?
Да не пучу на наше градове
Све топови и наше кумпаре
И бумбала, наше накараде,
Као што смо ми се радовали
Већ ономе опакоме књазу,
Кад његову чуємо погибију?

Сулејман бег Барски.

Бисмо рекли, баш Да је весеље,
Да се јека чује од истока;
Но се јека чује са сјевера,
Ти градови наши, што су тамо,
Што су близу нашијех душмана,
Они пријед погибију чуше,
И весеље велико чинише,
Пријед од нас читава два дана,

[ocr errors]
[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Везир Скадарски Селим-бегу Барском.

Де ти болан Барски Селим-беже!, 685
Бре изађи на бедем од града,
Најближи си земље Аустринске,
Ти си близу њихове границе,
Да Латини ту радост не граде?
Чујете ли ону грмљавину?

40

1 Вас се духар од страхоће шеће, 7. Скадар јечи и одзиве даје, Оно није без неке новости. Ја тумарим по мојој памећу,.. Да Латински пуцају топови, И да они све граде весеље Баш ономе опакому чојку.

Аскер мудијер царски.

Ти, везире, нијеси при себе!

1.

690

695

Таку радост у Латина кажеш,

То могуће није никојако,

Књаз погибе у њиховом царству,
Доиста се њима згоди ружно,
И имаће посла од краљева,
А друга је која више значи,
Каурин је и један и други,
Сви једнако крст држе у руку,
И некакве свечеве светкују,
Мала их је лака различила,
Бавури су и један и други,

700

705

Кад нашега дина не вјерују,
Какво би им то било весеље?
Каур нови да се обвесели,
Какво би им то било весеље,
Сваки би се ш њима подругао.

Хасника Хоцки.

Наемјенувши се подкријући, да не виде Турци.

710

Међер, пашо, ви нијесте чули,

715

Што је оно изнова весеље,

Ја ви хоћах и пријед казати,

Но не могах збор ви прекинути,

Ред ме чекат' ка по прав млађега,
Ја сам јучер из куће кренуо,

720

Па ме стиже књига на сред пута,

Пријатељ ми од границе пише,
Доиста је мене вазда вјеран,

И овако у књигу ми пише:

„Црна гора сва је на Цетиње.

725

„И изнова постављају књаза.“

Везир Скадарски измаче ергелу из уста, и сви

Турци луле останнше; везир Скадарски обечно очн на Хасинку.

Каква књаза, црни каурине!

Да ли књаза нису укопали,
Међер ћете ви каури рећи,
Да је опет на ноге устао.
Како можеш такву ријеч рећи?
А дина ми и Турске ми вјере!

730

Баш сад ми се косе наоштрише,
Кад за књаза ти овде помену,
Мала лака, скочиће ти глава,
Каурин си, пак му држиш руку,
Видио сам доста јада црног,
Докле нађох несретњега чојка,
Те изгуби књаза опакога,

735

А ти сада кажеш, да га круне!

740

Препаде се Хасника, и умуча. Нико ништа.

Везир избечно очи са својима тевабијама у Хаскику. Хасинка гледа пред собом.

Хасника.

Лијепе ми вјере Исусове!

Хоћу зборит', што сам разумно,
Казат’ право, што је од истине,
Сад ако ће и полећет' глава,
Пријатељ ме није преварио,
Чисто скуп је данас на Цетињу,
И новога постављају књаза,
Ако слажем, главом ћу платити.

Мудијер аскер царски.

Дедер људи, што смо ућутали!
Врло ли се нешто препадосмо,
Да изнова збора започнемо,
Би ли могло од истине бити,
Да таквога књаза постављају,

745

750

« PreviousContinue »