Треснуше се Острошке планине и пространа земља Арбанија 660 II.. Везир Скадарски, Хасан Хот, Аскер мудијер царски, Авдулај бег Вуцињски, Сулејман бег Барски, Хасника Хоцки и многа господа Турска у собу на Скадру код везира, прекрстили ноге, наслонили се на јастуке, сједе на серџаде обично, запалили симсије и напалили чибуке. Везир Скадарски пуши ергелу, тутум Турски, пушта на оба брка и на нос, сва му се брада у дим замаглила, ca СВИМ се Турци урајетили, присркују филџанима каву без шећера; чује се велика јека и грмљавина са сјеверне стране. Везир Скадарски. Чујете ли и онажате ли ону грмљавину и тутњавину? међер неђе велика и страшна киша находи. Асан Хош. Каква киша, честити везире! Авдулај бег Вуцињски. А чеса ће бити друкчијега? Мудијер аскер царски. Да то није радост и весеље? Сулејман бег Барски. Бисмо рекли, баш Да је весеље, Везир Скадарски Селим-бегу Барском. Де ти болан Барски Селим-беже!, 685 40 1 Вас се духар од страхоће шеће, 7. Скадар јечи и одзиве даје, Оно није без неке новости. Ја тумарим по мојој памећу,.. Да Латински пуцају топови, И да они све граде весеље Баш ономе опакому чојку. Аскер мудијер царски. Ти, везире, нијеси при себе! 1. 690 695 Таку радост у Латина кажеш, То могуће није никојако, Књаз погибе у њиховом царству, 700 705 Кад нашега дина не вјерују, Хасника Хоцки. Наемјенувши се подкријући, да не виде Турци. 710 Међер, пашо, ви нијесте чули, 715 Што је оно изнова весеље, Ја ви хоћах и пријед казати, Но не могах збор ви прекинути, Ред ме чекат' ка по прав млађега, 720 Па ме стиже књига на сред пута, Пријатељ ми од границе пише, И овако у књигу ми пише: „Црна гора сва је на Цетиње. 725 „И изнова постављају књаза.“ Везир Скадарски измаче ергелу из уста, и сви Турци луле останнше; везир Скадарски обечно очн на Хасинку. Каква књаза, црни каурине! Да ли књаза нису укопали, 730 Баш сад ми се косе наоштрише, 735 А ти сада кажеш, да га круне! 740 Препаде се Хасника, и умуча. Нико ништа. Везир избечно очи са својима тевабијама у Хаскику. Хасинка гледа пред собом. Хасника. Лијепе ми вјере Исусове! Хоћу зборит', што сам разумно, Мудијер аскер царски. Дедер људи, што смо ућутали! 745 750 |