Треснуше се Острошке планине до Шаре високе планине, 660 II. Везир Скадарски, Хасан Хот, Аскер мудијер царски, Авдулај бег Вуцињски, Сулејман бег Барски, Хасника Хоцки и многа господа Турска у собу на Скадру код везира, прекрстили ноге, наслонили се на јастуке, сједе на серџаде обично, запалили симсије и напалили чибуке. Везир Скадарски пуши ергелу, тутум Турски, пушта на оба брка и на нос, сва му се брада у дим замаглила, са свим се Турци урајетили, присркују Филџанима каву без шећера; чује се Велика јека и грмљавина са сјеверне стране. Везир Скадарски. Чујете ли и онажате ли ону грмљавину и тутњавину? међер неђе велика и страшна киша находи. 1 Асан Хом. Каква киша, честити везире! Авдулај бег Вуцињски. А чеса ће бити друкчијега? Мудијер аскер царски. Да то није радост и весеље? Сулејман бег Барски. Бисмо рекли, баш да је весеље, Да се јека чује од истока; 665 670 675 Но се јека чује са сјевера, Ти градови наши, што су тамо, 680 Што су близу нашијех душмана, И весеље велико чинише, Везир Скадарски Селим-бегу Барском. Де ти болан Барски Селим-беже! 685 Вас се духар од страхоће шеће, 2. Скадар јечи и одзиве даје, Оно није без неке новости. И да они све граде весеље 5 Баш ономе опакому чојку. Аскер мудијер царски. Ти, везире, нијеси при себе! - Таку радост у Латина кажеш, 1 То могуће није никојако, Књаз погибе у њиховом царству, Доиста се њима згоди ружно, И имаће посла од краљева, 690 695 700 705 Кад нашега дина не вјерују, Сваки би се ш њима подругао. Хасника Хоцки. Насмјенувши се подкријући, да не виде Турци. Међер, пашо, ви нијесте чули, 710 715 Што је оно изнова весеље, Ја ви хоћах и пријед казати, Но не могах збор ви прекинути, Ред ме чекат' ка по прав млађега, 720 Па ме стиже књига на сред пута, 725 „И изнова постављају књаза. “ Везир Скадарски измаче ергелу из уста, и сви Турци луле оставише; везир Скадарски обечно очн на Хаснику. Каква књаза, црни каурине! Да ли књаза нису укопали, 730 Баш сад ми се косе наоштрише, 735 А ти сада кажеш, да га круне! 740 Препаде се Хасника, и умуча. Нико ништа. Везир избечно очи са својима тевабијама у Хасни ку. Хасника гледа пред собом. Хасника. Лијепе ми вјере Исусове! Хоћу зборит, што сам разумно, Мудијер аскер царски. Дедер људи, што смо ућутали! 745 750 |