Не за Бога, мили господаре, „Не отпадај од цара Рускога, ,,Не би било крста од три прста, „Да ни није великога орла, 1645 ,, Великога цара Русијскога." На тајно му зборе Црногорци: Ти сад видиш, мили господаре, „Да Ђорђије о издаји ради, „Врло држи цара Русијскога, 1650 „Да л' не видиш, што се догодило?" Од истине књаже вјероваше, Па устаде на ноге лагане, Собом узе Даринку кнегињу, И отиде право пут Котора, 1655 1660 Што се крену с равнога Цетиња, 1665 "Док не дођем тебе на Цетиње, „Док не дођем и докле ти кажем, 1670 "Бит ми знати изгубити главу, Па окрену морем дебелијем, Собом узе неке Црногорце Тадар Крсто отписује Мирку: 1675 1680 1685 1690 „Поздрављам те, мили брате Мирко! 1695 Ја не могу на Цетиње доћи, ,,Борђије се стрико разболио, „Па не могу њега оставити.‘ 66 Опет Мирко танку књигу пише, Књигу шиље и ш њом поклисаре, 1700 Да обадва иду на Цетиње. Кад Ђорђији књига долазила, И таку му књигу отписао, Па је шиље на равно Цетиње, Па синовца Мирка поздравио: „Ја не могу на Цетиње доћи, „Ни ћу доћи за петнаест дана.“ Црногорци Мирку говораху, И на тајно њему бесјеђаху: „Видиш сада, Петровића Мирко, Ђорђија ти више доћи не ће, „Него гледај, да га преваримо, „Пошљимо му младе сенатуре, „Е да би га како окренули, Па му мртве страже поставимо, „Тајне страже, вјерне перјанике, „Посјецимо Ђорђију и Крста „И Машана, брата Ђорђијева, „А ни Вука да не оставимо, „Да кољено њима покопамо, „Истражимо њихово кољено.“ Хвала Богу, чуда превелика! О несрећо, вазда ли си дуга, Особито у Српском народу, Бе брат брата оће да изгуби Без давије и без исповјети! Фала Богу, безумне господе, Куђе им се мудра памет ђела! Те брат брату вади очи црне, Те сам себе кида десне руке, 1705 1710 1715 1720 1725 1730 О лакомци, проклета ви душа, 1735 Кад помислим, што се урадило. 1740 Који не су лакоми на благо, 1745 1750 1755 Су његове оба брата мила А и Крста, његова синовца, 1760 Сад радите, што је вама драго, Ширите се сада по Цетињу, 1765 Ма се гласиш на четири стране Од истока до мрачна запада, Па у накрст југа и сјевера, Te су многе силе изломили, Прославише име по свијету, 1770 Остарали, боја оставили, Не могу се држат коња враних, Будите се, већ га не заспали, 1780 1785 1790 |