Page images
PDF
EPUB

Помислите на ту гору Црну,
Мала снага а мала приправа,
Како вазда разагоне Турке.
А тако ми Бога великога

1795 И тако ми јада свакојега, Да је војске, колик” у Србију, и да има, што има Србија, Једанак би Босну приватила, Валовиту Босну освојила,

1800 Босну земљу и Херцеговину и

сувише равну Арбанију,
Арбанију иш њом Румелију,
Пак би дошли стојну Цариграду,
Све свршили прије три мјесеца, 1805
Четврти би у

Стамбол уљегли,
Па ни цару не би лако било,
Да б' имала мала гора Црна
Сто хиљада војске на оружје
и приправу, што је за војнике,
И

1810
Све би брзо Турке савладали,
A Србија има сто хиљада
И приправу, што је за војнике,
Вазда ијеш, већ се не најела!
Вазда спаваш, већ се не наспала! 1815
о Лесандро, Бог те не убио,
Су чим ћеш се казат' пред свијетом,
Какови си спомен учинио,
Баш нијеси срца бабовога,
Но се беше Милош покренуо,

1820 Те он старац у Србију дође,

1825

1830

1835

A Милош је стари мегданција,
Који знаше с Турцим војевати,
Који многе задоби мегдане,
Страдао је двадесет година,
Већ двадесет и више четири,
Страдао је у њемачко царство,
Па он опет у Србију дође,
Са Србима поче да он влада,
Срби му се добро весељаху,
А доиста дријемат' не hаше,
Него фаше Србе окренути,
Окренути Србе на јунаштво,
Но га смртна чаша уграбила,
Наком њега Михаил остаде,
Mа се уздам у Бога једнога,
Михаил је срца бабовога,
Он ће Србље дићи на оружје
и потражит' своју старевину,
Коју су му Турци притиснули
Од Косова доба Лазарева.
Михаиле, од Србије књаже,
Подигни се на ноге јуначке,
Покрени се, и Србе пробуди,
и нaжeни Србе на јунаштво,
А ево ти тврду вјеру дајем,
Црна гора да те издат не һе,
Што
узможе,

ohе ти помоћи,
Добро мјери, од Србије књаже,
Шта учини Црногорски књаже,
И ако је мало живовао,

1840

1845

1850

Mа је вјечни спомен оставио, њему име погинути не һе, Докле траје сунца и мјесеца.

2.

Смрш Булекова.

5

Ситна књига рано подранила
Са широка поља Гатачкога
Од војводе Зимоњић-Богдана,
Књига пређе Сомину планину
и Бањане племе свеколико,
Докле дође ломној гори Црној
У малено село Марковину
Попу Луки на бијеле руке,
И тако му војевода пише:
„Попе Лука, мој милосни куме!
„Знаш ли, куме, није давно било,
„Него лани на прву годину,
„Од Турака кад се одметнуємо,
И с Турцима кавгу заметнуємо,
„Ти си био Гацку широкоме
„Три мјесеца и петнаест дана

10

[ocr errors]
[ocr errors]

15 20

25

30

„Су твојијех педесет хајдука,
„Стекао си дванаест кумова
„И двадесет Богом побратима,
„Војевасмо, Турке разгонисмо,

У зимасмо коње и оружја
„Са Турака, ђе је нама драго,
„И дао си нама вјеру тврду,
„Кад би нама од невоље било,
„Да ни хоћеш помоћ од Турака;
„Сад не ево мука допанула,
„Опет су не освојили Турци,
„Сваке су ни јаде ударили,
„Од којијех живјет' не можемо;
„И све бисмо јаде опростили,
„Но од цара дошла Турска војска,
„Три хиљаде Арнаута љута,

пред њима цареви бимбаша, „Булек бего од Стамбола града, Сваке ни је муке ударио: „Бегоћ знаде прикладну ћевојку, „Бевојкам је срећу изгубио, „А невјесте дому омразио, Те им јаде опростит' не могу. „Но за Бога, куме попе Лука! Али данас али до вијека, „Помози ми у невољи љутој, „Јер се силан Булек захвалио, „Да ће водит' Арнауте љуте, „Да ће живјет” у граду Никшићу, „Па када му Ђурђев данак дође,

„А

35

40

45 65

[ocr errors]

50

[ocr errors]

55

60

„Да ће Црну гору похарати
„И сву Боку до града Новога
„И вашега књаза ухватити
„И живога цару оправити;
„Но на ноге, ако Бога знадеш!
„Па покупи твоје Црногорце,
„Те га чекај на Дугу планину,
„Не ћеш ли ни изгубит” крвника.“
Када попу ситна књига дође,
Књигу гледа, а сузе прољева,
А све жали Богом побратима,
Па поскочи како соко сиви,
Па је књиге многе растурио:
Једну посла Чеву питомоме
Сенатуру Перковић-Стевану:
„Мој ујаче, Перковић-Стеване!
„Сакупи ми Чевске харамбаше:
„С Војинића Крстовић-Новака,
„Црне Горе хитра перјаника,
„Са Замоћа Мртовић-Мршута
„И сокола Шалетић-Спасоја;
„Куп'те војску, хајте на Рудине,
„Све бирајте крваве јунаке,
„Јер сам добар шиһар уводио:
„Три стотине Арнаута љутих,
„А

пред њима цареви бимбаша,
„Ту је доста блага и поштења,
„Ако Бог да, да их дочекамо.“
Па је другу књигу накитио,
А посла је у племе Бјелице,

[ocr errors]

65

70

[ocr errors]

75

« PreviousContinue »