Page images
PDF
EPUB

80

85

90

А на руке Шутану Милићу:
„Купи војску, хајде на Рудине,
„Да на друму причекамо Турке.“
Па је трећу књигу направио,
А посла је у Цуце камене,
А на руке Рогановић-Драгу
и соколу Шакићу Шћепану:
На ноге те до два побратима,
Те од Цуца војску сакупите,
„Да на друме Турке причекамо.“
Па отоле на ноге скочио,
Марковљане браћу покупио,
Ш њима пође на Рудине равне,
и

ту седам харамбаша нађе
А око њих војске шест стотина,
Све бирана момка од ударца,
У кога се може поуздати,
Који може рану дочекати,
Из невоље друга избавити,
А горега пропустит” мимо се.
Отоле се војска подигнула,
Пријеђоше Никшићке Рудине
И крваве друме и путове;
Док дођоше Сомини планини,
Ту је војска трудна починула,
и бијели данак заданила,
А поп Лука на ноге устаде
Су његово седам харамбаша,
Па пријеђе Сомину планину.
Док дођоше Гацку пространоме

95

100

105 110

115

66

120

Ha дворове Зимоњић-Богдана,
Ту их Богдан дочекао дивно,
И овако Луки бесједио:
„Добро дош'о, куме попе Лука!
„Јес” довео Црногорску војску?
„Ево сјутра цареви бимбаша
„И његови Арнаути љути
„Преко Дуге иду у Никшиће,
„Јеси ли их кадер дочекати?
А поп Лука њему одговара:
„Јесам, куме Зимоњић војвода,
„Ево имам војске шест стотина,
„Ако Бог да, да их дочекамо,
„Биће сјутра муке од Турака.“
Па отоле пушке довaтише,
и пођоше опет у дружину,
А дружини право кажеваше,
Е ће Турци намест' проз планину.
Каде чуше млади Црногорци,
Од радости пјесме запjеваше,
А

шарене пушке потпрашише,
Окренуше зеленом планином,
На крваву Дугу запануше.
Докле дневи половину било,
Стаде вриска хата и парипа,
Стаде рика са коња Турака,
Стоји јека сјајнијех кумбара.
Кад низ Дугу Турци нагазише,
Црногорци њима ударише,
Алакнуше са четири стране,

125

130

135

140

145

150

Стаде јека сјајнијех пушака,
Стаде јаук у војску Турака,
Бој се бије, а крв се пролива,
Ема Булек бјежати не хоће,
Ни његови Арнаути љути,
Но метериз тврди увaтише,
А око њих коње повезаше,
Па је Тулек сабљу извадио,
Па он зове Србе на мегдану.
Mа Булеку лоша срећа била:
Пуче пушка од Црногораца,
Те Булека бјеше погодила,
Обије му ноге саломила,
Паде Булек у траву на главу,
Хоћаху га посјећ Црногорци,
Но га не да црни Арапине,
Већ је бритку сабљу извадио,
Те шњом брани главу господару.
Пуче друга од Црногораца,
Те убила црна Арапина.
Кад виђоше оно Црногорци,
У Турке су јуриш учинили,
Ко ће први главу уграбити
Од Булека, бега царевога,
Па се загна један јунак зоран,
Сасред Чева Гајо Пејовићу,
Да Булеку посијече главу,
Ал' не даду Арнаути љути.
Од Турака пуче пушка сјајна,
Те погоди Гаја Пејовића

155

160

165 170

175

180

Посред паса, не даде му гласа.
Ал се загна други јунак зоран,
Јест од Цуца Шалићу Шћепане,
Пуче пушка Арнауцка љута,
и Шhепана нађе рана грдна,
Саломи му ногу у кољено,
А то виђе Богданов Мурате,
Сасред Чева мјеста питомога,
На Булека загон учинио,
Али пуче пушка од Турака,
Те Мурата погодила дивно
У врх главе међу очи црне,
Ни жива га земља не шчекала.
Кад то виђе Поповићу Лука,
У Турке је јуриш учинио,
И разагна на бульуке Турке,
Ал' се добар Црногорац нађе,
Јест од Цуца Мика Вуковићу,
Те Булеку посијече главу,
Шутан Милић црнога Арапа.
Кад виђоше оно Црногорци,
Разагнаше по планини Турке,
Све сијеку и ватају живе,
Док шездесет посјекоше глава,
Од њих пусто одузеше благо,
И узеше коње и оружје,
Булекове буле поваташе,
Све у свилу и жежено злато,
Не кһеше им ништа одузети,
Него буле натраг отправише.

185

190

195 200

9

Богу Фала, Срби задобише,
И дођоше на своје дворове,
и лијепо шиһар дијелише,
Пошу Луки даше старјешинство,
од оружја сјајна цевердана,
Однијеше на Цетиње главе,
и Цетиње шњима окитише,
А принцип их дивно дочекао,
Дарова им од срме медаље.

205

3.

Ударац Омер-шашин на Црну ғору.

(1852-1853.)

5

На хиљаду и осам стотина
И педесет и друге године
Књигу паша Скадранине пише
Са бијела Скадра са Бојане,
А шиље је стојну Цариграду
Турском цару, свому господару,
У књигу га мило поздравио:
„Знаш ли, царе, наше сунце жарко!
„Кад су наши стари војевали,
„И Србију земљу сподобили,

10

« PreviousContinue »