Page images
PDF
EPUB

А на руке Шутану Милићу:
„Купи војску, хајде на Рудине,
„Да на друму причекамо Турке.“
Па је трећу књигу направио,
А посла је у Цуце камене,
А на руке Рогановић-Драгу
И соколу Шакићу Шћепану:
На ноге те до два побратима,
,Те од Цуца војску сакупите,
„Да на друме Турке причекамо.“
Па отоле на ноге скочио,
Марковљане браћу покупио,

80

85

Ш њима пође на Рудине равне,

И ту седам харамбаша нађе

90

А око њих војске шест стотина,

Све бирана момка од ударца,

У кога се може поуздати,
Који може рану дочекати,
Из невоље друга избавити,

A
горега пропустит' мимо се.
Отоле се војска подигнула,
Пријеђоше Никшићке Рудине
И крваве друме и путове;
Док дођоше Сомини планини,
Ту је војска трудна починула,
И бијели данак заданила,
А поп Лука на ноге устаде
Су његово седам харамбаша,

95

100

Па пријеђе Сомину планину.

105

Док дођоше Гацку пространоме

На дворове

Зимоњић-Богдана,

Ту их Богдан дочекао дивно,
И овако Луки бесједио:
„Добро дош'о, куме попе Лука!
„Јес’ довео Црногорску војску?
„Ево сјутра цареви бимбаша
„И његови Арнаути љути
„Преко Дуге иду у Никшиће,
„Јеси ли их кадер дочекати?“
А поп Лука њему одговара:
„Јесам, куме Зимоњић војвода,
„Ево имам војске шест стотина,
„Ако Бог да, да их дочекамо,
„Биће сјутра муке од Турака.“
Па отоле пушке доватише,

110

115

120

И пођоше опет у дружину,

А дружини право кажеваше,

Е ће Турци наљест' проз планину.

Каде чуше млади Црногорци,

125

Од радости пјесме запјеваше,

А шарене пушке потпрашише,
Окренуше зеленом планином,
На крваву Дугу запануше.
Докле дневи половину било,
Стаде вриска хата и парипа,
Стаде рика са коња Турака,
Стоји јека сјајнијех кумбара.
Кад низ Дугу Турци нагазише,
Црногорци њима ударише,
Алакнуше са четири стране,

130

135

Стаде јека сјајнијех пушака,
Стаде јаук у војску Турака,
Бој се бије, а крв се пролива,
Ема Булек бјежати не хоће,
Ни његови Арнаути љути,
Но метериз тврди уватише,
А око њих коње повезаше,
Па је Ђулек сабљу извадио,
Па он зове Србе на мегдану.
Ма Булеку лоша срећа била:
Пуче пушка од Црногораца,
Те Булека бјеше погодила,
Обије му ноге саломила,

140

145

Паде Ђулек у траву на главу,
Хоћаху га посјећ Црногорци,

150

Но га не да црни Арапине,

Већ је бритку сабљу извадио,

Те ш њом брани главу господару.

Пуче друга од Црногораца,

155

Те убила црна Арапина.
Кад виђоше оно Црногорци,
У Турке су јуриш учинили,
Ко ће први главу уграбити

Од Булека, бега царевога,

Па се загна један јунак зоран,
Сасред Чева Гајо Пејовићу,
Да Булеку посијече главу,
Ал' не даду Арнаути љути.

160

Од Турака пуче пушка сјајна,

165

Те погоди Гаја Пејовића

Посред паса, не даде му гласа.
Ал' се загна други јунак зоран,
Јест од Цуца Шалићу Шћепане,
Пуче пушка Арнауцка љута,
И Шћепана нађе рана грдна,
Саломи му ногу у кољено,
А то виђе Богданов Мурате,
Сасред Чева мјеста питомога,
На Булека загон учинио,
Али пуче пушка од Турака,
Те Мурата погодила дивно
Уврх главе међу очи црне,

170

175

Ни жива га земља не шчекала.

Кад то виђе Поповићу Лука,

180

У Турке је јуриш учинио,
И разагна на буљуке Турке,
Ал' се добар Црногорац нађе,
Јест од Цуца Мика Вуковићу,
Те Булеку посијече главу,
Шутан Милић црнога Арапа.
Кад виђоше оно Црногорци,
Разагнаше по планини Турке,
Све сијеку и ватају живе,
Док шездесет посјекоше глава,
Од њих пусто одузеше благо,
И узеше коње и оружје,
Булекове буле поваташе,
Све у свилу и жежено злато,
Не кћеше им ништа одузети,
Него буле натраг отправише.

185

190

195

Богу фала, Срби задобише,
И дођоше на своје дворове,
И лијепо шићар дијелише,
Попу Луки даше старјешинство,
Од оружја сјајна џевердана,
Однијеше на Цетиње главе,
И Цетиње ш њима окитише,

A

принцип их дивно дочекао, Дарова им од срме медаље.

200

205

3.

Ударац Омер-иашин на Црну гору.

(1852-1853.)

На хиљаду и осам стотина
И педесет и друге године
Књигу паша Скадранине пише
Са бијела Скадра са Бојане,
А шиље је стојну Цариграду
Турском цару, свому господару,
У књигу га мило поздравио:
„Знаш ли, царе, наше сунце жарко!
„Кад су наши стари војевали,
„И Србију земљу сподобили,

5

10

« PreviousContinue »