„У сужањство Србе оставили, 15 „То остави султан за ћесара, „Од Њемачке земље господара, „А остаде Србин у невољи, „Те довијек у зло да проводи; „Погубише Српског цар-Лазара „И његове избране војводе „И његове витезе јунаке, „Сподобише Босну валовиту, „Бутун Босну и Херцеговину „И сувише равну Арбанију, „Утекоше злице и крвавци, „Кој се не шће Србин потурчити „И Ристову вјеру оставити, „Гори прими свеца Мухамеда, Бољи бјежи Српској гори Црној „У проклете горе камените, „Ту се враже закоти гнијездо, „Те цареве друме затворише, Често с’јеку око себе Турке, „Разбијају цареве карване, „Робље робе, а сијеку Турке, „На дворове суше Турске главе, „И продају робље на откупе, „Мијењају Турке за вепрове, „То за вишу бруку и срамоту; 20 25 30 35 40 „На њих многи наши војеваше, ,, И многе се силе изломише, „Никад гору не узесмо Црну, „Но су многе паше погинуле, ,, Многе паше и многи везири „И остали цареви риџали, „Нигда врагу краја не дођоемо. „Па чујеш ме, мили господаре! „Да ти кажем и вишега врага: „Црна гора роди господара, „Некаквога Црногорска књаза, „По имену Петровић-Данила, „Тек се бјеше књазом поставио, „Једанак је војску сакупио, „У дарио мојој Арбанији, „Освојио града Жаб.љачкога, „И са града скинуо топове, ,, „И развали бедем од Жабљака, „И пос’јече мало и велико; „Па се бојим и вишега врага, „Окучује сву Херцеговину, „И развали цареве паланге, „То Фортице од Херцеговине, „Роби робја, а сијече главе, „Потискује моју Арбанију, „Бјеже њему Срби на слободу „Од богате моје Арбаније „И од добре Босне каловите, „Па се бојим и вишега врага, „Да ће ти се Срби одметнути „И са Црном гором саставити, „Па добити Босну каловиту, „Босну земљу и Херцеговину „И сувише равну Арбанију, ,, ,Па би мога' до Стамбола доћи. „Но ме чујеш, мили господаре! „Ако не ћеш војску покупити, „Сто хиљада плаћена солдата, „Из твојега града столичнога, „Па их послат' прео Румелије, „Да удариш ломној гори Црној, „Ја ти више ође стојат не ћу „На твојему Скадру на Бојану.“ Кад је царе књигу проучио И видио, што му Осман пише, Удари се шаком по кољену: „Јала море, великога врага!“ Браду скубе, своју главу туче, Па у Стамбол турио телала, 75 80 85 90 95 100 Те окупи паше и везире, ,На чистоме ђевојачком крилу, „Да му дадем војске сто хиљада 105 110 „И изгуби Пера и Ђорђију? 115 Не може се нико усудити, Ни на Црну гору ударити, 125 130 За Турачке смрдељаве даре, Па подоцкан Омер излазио: 135 140 150 Он устаде на ноге лагане, 155 160 |