Page images
PDF
EPUB

465

470

475

Сваком паши по дван'ест хиљада,
и још даде Марку капетану,
Њему даје дванаест хиљада,
Четрдесет себи оставио.
Кад устаде и разведри војску,
Турци поше на четири стране.
Но да видиш пашу Омер-пашу!
А не хоһе рата објавити,

Но лупешки иде гори Црној, і Из прјеваре хоhe

ударити,
А за војску нико не знаваше,
Виђе војску од планине вила
Саврx Шаре, високе планине,
Па дозива вилу посестриму
Наврх Кома, високе планине:
Чујеш ли ме, мила посестримо!

дари се улагана крила,
„Па полети на Ловћен планину,
„Па дозови Петровића књаза,
„Нек устане и нек дигне војску,
„Зарати му Отмановић-царе,
„Ево на њег војске сто хиљада,
„Седам паша су седам градова
„И цареви плаһени низами,
„И сувише љути крајичници,
„На Божић му мисле ударити,
„На њихово рожaство Ристово,
„Пред њима је Турски Омер паша.“
А кад сачу од планине вила,
Полеhела на лагана крила,

480

485

490

Докле дође на Ловћен планину,
А кад вила трудна починула,
Виче вила, што јој грло даје,
А дозива на равно Цетиње
По имену Петровића књаза:

495 „Зло ти јутро, Петровићу Књаже! „Ал' не чујеш, ал' ништа не знадеш, „E те сила Турска оклопила, „Од царева града столичкога? „Баш да имаш соколова крила,

500 „Не би твоје пренијела месо, „Да утечеш испод сабье Турске, „Како су те околили Турци, Ного шаљи војску на све стране, „E ти хоһе брзо ударити.“

505 Одговара Црногорски књаже: Мучи, вило, грло те бољело! „Не бојим се цара ни везира, „Докле су ми моји Црногорци, „Док је здраво цара Русијнскога

510 „И сусједа цара Њемачкога, „То су моји главом пријательи: “ Опет вила њему одговара: „Зли ти нади, Петровићу књаже, „Док ти цари врућу помоћ даду! 515 „На Божић ти Турци ударионе, И тебе hе жива уватити: „Кад погинеш, већ те бити не һе, „Но се ладај, како теби драго.“ А кад зачу Петровић у Књаже, 520

[ocr errors]
[ocr errors]

525

[ocr errors]

530

535

Он дозива Пера и Борђију и његове главне сенатуре, Све им јави, што му вила каже, А кад оно Срби разумјеше, Сви једанак на ноге усташе: „Сад што ћемо? драги господаре!“ Тадер књаже постави уредбу: „Стрико Буро, моја десна руко! „Ти појаши твојега гаврана, „Собом узми седам осам слуга, „И још узми твојега синовца, „Хајде, стрико, Ријечком нахијом, „Узми војске полак од нахије: „Љуботињце, на гласу јунаке, „И Грађане, храбре витезове, „У зми собом Петра војеводу и његова Бура капетана, „Хајде с војском виру Зеленоме, „Па окупи Црмничку нахију, Ш њима хајде врху Суторману „У .Бим.љане и Каруче горње, „E bе на њих Турци ударити, „Не мој пуштит у Црмницу Турке, „Но се ладај, како ти Бог даде. „А ти, стриче, Петровићу Перо!

У зми собом Милана сердара „И његове храбре Цетињане, „Хајде и њима у Брда камена „На бијелу кулу Бошковића, „И окупи све Бјелопавлиће,

540

545

550 555

[ocr errors]

560

2

565

„Да чекате царева низама.“
А дозива Андрију сердара:
„Слушај добро, Андрија сердаре!
„Хајде брже на Трешњево равно,
„И окупи све Цуце крваве,
„Ш њима хајде на равно Грахово,
„Баш мојему војводи Јакову,
„Не пуштите у Грахово Турке.“
Па дозивље Мирка, брата свога,
и сокола Церовић-Новицу:
„Чуј ме добро, брате од матере!
„И Новица, Српска перјанице!
„Појашите коње од мејдана,
„И узмите двадесет момака,
„Све по пуци и крвавој руци.
„Који може стићи и утећи
„И на мејдан Турке дочекати,
„Који знаду с војском упраљати,
„Да ви Турци не погубе главе,
„ Хајде шњима у крваву Жупу,
„На потрг је Жупа од Турака,
„Најприје ће на њу ударити,
„E је близу града Никшићкога,
„Нема пуно по сахата пута,
„Чувајте ми цркву светог Луку,
„Да ми цркву не изгоре Турци:
„Ја ћу моју војску окренути,
„Сакупићу четири племена:
„Већ Његуше и племе "Беклиће
„И Бјелице и Чево крваво,

570

575

580

„Ш њима идем у племе Пјешивце
„На високу гору Планиницу,
„Да ми на њу не прегазе Турци.“
Па дозива Вукетића Сава
и сокола Пејовић-Стефана:

585 „Чујте мене, оба сенатура! „Хајте брже Ријечком нахијом, „Чувајте ми на Додоше кулу, „Да ми на њу не ударе Турци.“ Пак дозива војводу Ивана:

590 „0 Иване, од Бешана главо! „Хајде брже у твоју нахију.“ и даде му свога јаутанта, Jaутанта Личанина Вука: „Окулите нахију Бешанску,

595 „Хајте шњима на Кокоте горње, „Нахију ми од Турака брани.“ Када књаже постави уредбу, И овак у заповијед рече: „Слушајте ме, Српски си главари! 600 „Ви не мојте брзо похитати, „Сад ми не һе Турци ударити, „Ни по зимом Турци боја бити „По студену меду и снијегу „Пре нег дође весели Бурђев-дан,“ 605 (Ту се књаже љуто преварио), „Тадер hе ми Турци ударити. Ема добре поставите страже, „Да ни квара не учине Турци, „A цар не һе ударит” кријући he

610

[ocr errors]
« PreviousContinue »