Page images
PDF
EPUB

615

620

625

„Као лупеж из горе зелене,
„Но прије ће рата објавити,
„Ма хоһе ми Жупу опалити;
„Но устани Новица и Мирко,
„Појашите коње од мејдана,
„Бирај момке, које ти је драго.“
Они

зову сивога сокола,
Од Цетиња Мартиновић-Сава:
„А устани на ноге лагане,
А ти знадеш с Турком боја бити,
„За јунаштво момке изабрати,
„Ти избери, кога тебе драго,
„Хајде шњима у питому Жупу.
Узе Саво пет Мартиновића,
Ш њима иде у питому Жупу,
Мирко узе десетак Његуша,
Од Теклиња три рабра витеза,
Оба брата два Мартиновића,
и сокола Гвозденовић-Мића,
Од Цетиња два Бурашковића,
Перјаника Петра Пејовића,
и узима Петра братучеда,
Па одоше у питому Жупу.
А кад доше у Никшићкој упи
Код бијеле цркве светог Луке,
То је било на бадњем вечеру,
Баш кад Срби налажу бадњаке;
Но ево ти великога врага!
Једанак се војске састануше:
Турски паша у Никшиће доша",

630

635 645

64.0

[ocr errors]

650

655

На Никшићко поље починуо. Препаде се Петровићу Мирко, Препаде се, ема чуда није, Кад је Турску војску прегледао, Намах пише лист књиге бијеле, Шиље књигу у равне Пјешивце, А на руке Пеку капетану: „Чуј ме Пеко, драги капетане! „Скупи мене три ста Пјешиваца, „Хајде шњима ноћу без мјесеца „У крваву Жупу на крајину, „Сјутра ће нам ударити Турци.“ Другу шиље у Бјелопавлиће, А на руке Петру капетану: „Чуј ме добро, Петре капетане! Скупи мене три ста Павковића, „Лавковића и Вражогрмаца, „Хајде брже ноћу без мјесеца, „Да осванеш у крваву Жупу, „Сјутра ће ми Турци ударити. Трећу књигу беше направио, А шиље је у богата Ровца, А на руке оба перјаника, Глигорија и Вучинић-Павла: „На ноге те моји соколови! „Подигните стотину Ровчанах, „Сјутра да сте у питому Жупу, Е ми хоће Турци ударити и у њој ме жива уФатити.“ Тек је књиге Мирко отправио,

[ocr errors]

660

665

670

675

680

[ocr errors]

685

Па сакупи од Жупе главаре,
И таку им заповијед даде:
„Диж'те старце и ћецу нејаку
„Јошт и ваше вјерене љубовце,
„Покупише стадо свеколико,
„Бјеж’те, браћо, ноћас у планину,
„У планину у гору зелену,
„Да ми робје не заробе Турци;
„А ја ћу се овђен затворити
„Су 'ве моје двадесет момаках,
Па што Бог да и срећа јуначка !“
Жупјани га хитро послушаше,
И жалосно куће оставише,
Побјегоше ноћу без мјесеца,
О жалости да је виђет коме!
Стоји цика оне ћеце луде,
Сузе рони и старо и младо,
У текоше у гору зелену
и њихово стадо свеколико,
А остаде у затвору Мирко.
Каде први п'јевци запjеваше
На велико рожaство Ристово,
У стаде се Петровићу Мирко,
Па дозива Церовић-Новицу:
„0 Новица, Српска перјаницо!
„А устани на ноге лагане,
„Па погледај око манастира,
„Јесу ли не оклопили Турци.“
Скочи Ново на ноге лагане,
Помоли се на прозор од куле,

690

695

700 705

710

715

и погледа око манастира,
Али Турске војске ниђе нема.
Таде скочи Петровићу Мирко,
Дозиваше стара калуђера:
„Димитрије, драги свештениче!
Подигни ми двадесет момаках,
„Па отвори пребијелу цркву,
„Да ослужиш Божју летурђију.“
Калуђер га брзо послушао,
Отворио пребијелу цркву,
Па се диже Новица и Мирко
А за њима двадесет момаках,
Уњегоше у бијелу цркву,
Ослужише Божју летурђију,
Па то рече Петровићу Мирко:
„Димитрије, драги калуђере!
„Причести ми двадесет момаках,
„Па причести Новицу и Мирка,
„Да мрцино овђе не гинемо,
„E се хоће јутрос умирати.“
Калуђер га одмах послушао.
Изидоше из бијеле цркве,
Припасаше свијетло оружје,
По авлиjи метеризе граде.
Докле сунце од истока сину,
Кад ево ти Пека капетана
Су његово три ста Пјешиваца;
Мало стаде, друга помоћ дође,
Ево дође Петар капетане
Су његово триста Павковића;

720

725

730 735

740

745

Мало стаде, трећа помоћ дође,
Ево иду оба перјаника,
Глигорија и Вучинић-Павле,
Собом воде стотину момаках;
Сви дођоше у питому Жупу;
Добро им се Мирко ограшио,
Ал' јоште им Турци не удрише.
Ту два дана војска починула,
Трећи данак дигоше се Турци,
Харап паша, цареви већиле,
Су његово дванаест хиљада
и остале љуте крајичнике,
Војску крену на село Брсанско,
Но их Српска стража угледала,
Па глас даде Новици и Мирку,
Е на Брсно ударише Турци,
Тадер скочи Новица и Мирко,
и дигоше до седам барјака,
А за њима до седам стотинах,
и дођоше три стотин Жупљанах,
Оставише робје у планину,
А пођоше на бој на крајину,
Хиљада се сакупи војниках,
И пред војском оба капетана,
И шњима су оба перјаника,
Сам остаде Новица и Мирко
и њихово двадесет момака.
Каде војска на Вртаче дође,
Ту се војска царска удесила,
и с мјеста се кавга заметнула.

750

755

760

« PreviousContinue »