Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Убише се огњем жестокијем,
Погоне се војске по мегдану,
Сила царска, мало Црногорца,
Не даду се Срби потиснути,
Но на себе дочекују Турке,
Нож сијева, крв се пролијева,
Стоји јека рањених јунаках,
Па се бију боја шест сахатах,
Док их мркла нојца раздвојила.
Ту је много војске погинуло.
А да видиш сиве соколове,
Соколове младе Црногорце,
Деведесет глава посјекоше,

и узеше три царска барјака,
Пет стотина мртвијех Тураках,
Што их други Турци уграбише,
Да им Срби не сијеку главе,
Повукоше паше у тамборје,
А толико бјеше рањенога.
Каде војска манастиру дође,
Сваки биљег носи од Турчина,
Неко копје, неко Турску главу,
Неко барјак, неко сабљу бритку,

Неко води коња седленика,

Сваки има биљег од Турчина.

и

у томе боју погибоше

Већ од војске Петровића Мирка
Двадест и три мртва и рањена.
Весели се Мирко и Новица
И његова сва војска остала.

765

770

775

780

785

790

Тако Мирку вељаху војници: „Већ ти Турци никад доћи не ће, „Како смо их данас даровали.“ Но је добра ријеч испанула, Добра ријеч добра Црногорца, Од Цетиња Мартиновић-Сава: „Што зборите, браћо Црногорци! „Да ни Турци нигда доћи не ће, „Нијес’ ово Босанске балије, „Нит' су ово љути крајичници „Од крајине од Херцеговине, „Да бој бију, па да дома иду, „Но су ово плаћени солдати „Од царева града столичнога: „А слушај ме, Мирко и Новица, „Јоште наша сва војска остала! „Ја ви моју потписујем главу, „Да ми моју главу сијечете, „Ако сјутра не изиђу Турци „А и нама овђе не ударе, „Манастир ће Турци околити, ,,За зидове руком дофатити.“ На тому се збору раздвојише. Препаде се Мирко и Новица Од бесједе Мартиновић-Сава, Е је връо и паметна глава, Јере знаде кавгу заметати И на мејдан Турке дочекиват', Дозиваху Мартиновић-Сава, Овако му Мирко бесједио:

795

800

805

810

815

820

„Ходи Саво, мој рабри витеже!
„Добро си ми памет ућерао,
„Врло сам се за то уплашио,
„Е се твоја може догодити,
„И доиста хоћеш погодити;
„Уздаш ли се у срце јуначко,
„Да ти пођеш ноћу без мјесеца
„На широке Баре под Риђана,
„Да прегледаш сву војску цареву,
Можемо ли војску дочекати,
„Али ћемо цркву оставити;
„И даћу ти два момка сокола,
„Већ Врбицу од Његуша Ива,
„Баш Ивана, братучеда мога,
„И од Жупе Стјепановић-Тура,
„Који кланце и богазе знаде.“
Послуша га Мартиновић Саво,

[ocr errors]

И узима два момка сокола,

и

у руке лати џевердана

И у појас нож и пушке мале,
Полећеше низ питому Жупу,
Брзо иду пјешке на опанке,
Докле доше граду Никшићкоме,
Око града уходише војску,
Колико је мркле ноћи било;
Докле сину зора од истока,
Пуче на град зелена лубарда,
Ударише бумбе и свирале,
Кренуше се три Турска већила
И за њима четрдест хиљада,

825

830

835

840

845

850

И на двоје војску раздвојише:
Харап-паша на село Бршњане,
Смаил-паша и ш њим Реис-паша,
И за њима сва војска остала
Окренуше на питому Жупу.
Кад виђеше три Српска витеза,
Полећеше зеленом планином
Докле доше Новици и Мирку,
Па их Мирко тадер питоваше:
„Кажите ми, моји соколови!
„Јесте л' царску војску прегледали?
„Можемо ли с царем боја бити

855

860

[blocks in formation]

„Ево војске а ево мегдана,
„Да се данас главах нас’јечемо
„Каʼ и први Срби на Лозницу,
„Што су на њу Турке дочекали;
Ко ми данас не пос’јече главу,
„Даћемо му женску опрегљачу,
„Већ ми нигда пушке носит' не ће.“
Па одведе Мирка и Новицу,
Не хће Саво војску поплашити,
Већ на тајно њима говораше:
„Слушај мене, драги господине!
„Има војске четрдест хиљадах,
„Собом вуку шездесет топовах,

870

875

880

,,Ми одиста хоћемо гинути,
Ема ћемо спомен учинити
„И још славно име оставити;
„Него не мој казат’ војницима,
„Да се наша не усплаши војска,
„Да се више главах накидамо,
„Затворимо врата од авлије,
„Бијмо Турке, невјерне хајдуке,
„Бијмо Турке, који више може,
„Бога мол’мо, да ни припоможе.“
А у ријеч у коју бијаху,
У то њима Турци ударише,
Пред њима је градска буљубаша,
Буљумбаша Веризовић Ало,
Пак дозива Миркова рођака:
„Јес' у цркву, Петровића Крцо,
„Који си ми Жупу посвојио

„И узео моју старевину?

885

890

895

„Чекај ми се, добро ми се надај.“

[blocks in formation]

,,

Ево војске, а ево мегдана,

„Да се данас овђе обидемо,
„Курва био, ко те преварио!
„Ко побјеже, биће јунак гори,
„Ађајлија курвино копиле!

„Да ми нашу војску не кољемо,

905

910

« PreviousContinue »