Page images
PDF
EPUB

765

770

775

Убише се огњем жестокијем,
Погоне се војске по мегдану,
Сила царска, мало Црногорца,
Не даду се Срби потиснути,
. Но на себе дочекују Турке,
Нож сијева, крв се пролијева,
Стоји јека рањених јунаках,
Па се бију боја шест сахатах,
Док их мркла нојца раздвојила.
Ту је много војске погинуло.
А да видиш сиве соколове,
Соколове младе Црногорце,
Деведесет глава посјекоше,
И узеше три царска барјака,
Пет стотина мртвијех Тураках,
Што их други Турци уграбише,
Да им Срби не сијеку главе,
Повукоше паше у тамборје,
А толико беше рањенога.
Каде војска манастиру дође,
Сваки биљег носи од Турчина,
Неко копjе, неко Турску главу,
Неко барјак, неко сабљу бритку,
Неко води коња седленика,
Сваки има биљег од Турчина.
и

у томе боју погибoшe
Већ од војске Петровића Мирка
Двадест и три мртва и рањена.
Весели се Мирко и Новица
и његова сва војска остала.

780

785

790

66

795

800

805

Тако Мирку вељаху војници:
„Већ ти Турци никад доћи не ће,
„Како смо их данас даровали.“
Но је добра ријеч испанула,
Добра ријеч добра Црногорца,
Од Цетиња Мартиновић-Сава:
„Што зборите, браћо Црногорци!
„Да ни Турци нигда доћи не ће,
„Нијес ово Босанске балије,
„Нит” су ово љути крајичници
„Од крајине од Херцеговине,
„Да бој бију, па да дома иду,
„Но су ово плаћени солдати
,
„Од царева града столичнога:
„А слушај ме, Мирко и Новица,
„Јоште наша сва војска остала!
„Ја ви моју потписујем главу,
„Да ми моју главу сијечете,
„Ако сјутра не изиђу Турци
„А и нама овђе не ударе,
„Манастир ће Турци околити,
„За зидове руком доФатити.“
На тому се збору раздвојише.
Препаде се Мирко и Новица
Од бесједе Мартиновић-Сава,
Еје връо и паметна глава,
Јере знаде кавгу заметати
И на мејдан Турке дочекиват",
Дозивaxy Мартиновић-Сава,
Овако му Мирко бесједио:

810

815

820

[ocr errors]
[ocr errors]

825

830

[ocr errors]

835

„Ходи Саво, мој рабри витеже!
„Добро си ми памет уhepao,
„Врло сам се за то уплашио,
„E се твоја може догодити,
„И доиста хоћеш погодити;
„Уздаш ли се у срце јуначко,
„Да ти пођеш ноћу без мјесеца
„На широке Баре под Риђана,
„Да прегледаш сву војску цареву,
„Можемо ли војску дочекати,
„Али ћемо цркву оставити;
„И даћу ти два момка сокола,
Већ Врбицу од Његуша Ива,
Баш Ивана, братучеда мога,
„И од Жупе Стјепановић-Тура,
„Који кланце и богазе знаде.“
Послуша га Мартиновић Саво,
и

узима два момка сокола, и

у руке лати цeвeрдана
и у појас нож и пушке мале,
Полећеше низ питому Жупу,
Брзо иду пјешке на опанке,
Докле доше граду Никшићкоме,
Око града уходише војску,
Колико је мркле ноћи било;
Докле сину зора од истока,
Пуче на град зелена лубарда,
Ударише бумбе и свирале,
Кренуше се три Турска већила
и за њима четрдест хиљада,

840

845

850

и на двоје војску раздвојише:
Харап-паша на село Бршњане,
Смаил-паша и шњим Реис-паша,
И за њима сва војска остала
Окренуше на питому Жупу.

855 Кад виђеше три Српска витеза, Полећеше зеленом планином Докле доше Новици и Мирку, Па их Мирко тадер питоваше: „Кажите ми, моји соколови!

860 „Јесте л' царску војску прегледали? Можемо ли с царем боја бити „Из затвора из бијеле цркве?“ Одговара Мартиновић Саво: „Господине Петровићу Мирко! 865 „Ми смо Турску војску прегледали, „Има сила војске у Турака, „Ево војске а ево мегдана, „Да се данас главах насјечемо „Ка” и први Срби на Лозницу, 870 „Што су на њу Турке дочекали; „Ко ми данас не посјече главу, „Даћемо му женску опрегљачу, „Већ ми нигда пушке носит” не ће.“ Па одведе Мирка и Новицу,

875 He xhе Саво војску поплашити, Већ на тајно њима говораше: „Слушај мене, драги господине! Има војске четрдест хиљадах, „Собом вуку шездесет топовах,

880

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

885

[ocr errors]
[ocr errors]

890

895

Ми одиста хоћемо гинути, Ема ћемо спомен учинити „И још славно име оставити; „Него не мој казат” војницима, „Да се наша не усплаши војска, „Да се више главах накидамо, „Затворимо врата од авлије, „Бијмо Турке, невјерне хајдуке, „Бијмо Турке, који више може, „Бога мол'мо, да ни припоможе.“ А у ријеч у коју биjaxy, У то њима Турци ударише, Пред њима је градска буљубаша, Бумумбаша Веризовић Ало, Пак дозива Миркова рођака: „Јес” у цркву, Петровића Крцо, „Који си ми Жупу посвојио „И узео моју старевину? „Чекај ми се, добро ми се надај.“ Одговара Петровића Крцо, Момче младо, ма срца јуначка: „Чуј ме добро, Веризовић Ало! „Ево Крца и ево Жупјана „и Брђана и Црногораца, Ево војске, а ево мегдана, „Да се данас овђе обидемо, „Курва био, ко те преварио! „Ко побјеже, биће јунак гори, „Ађајлија курвино копиле! „Да ми нашу војску не кољемо,

900

[ocr errors]

905

[ocr errors]

1

910

« PreviousContinue »