Srpske narodne pjesme, Volume 2

Front Cover
U štampariji Jermenskoga manastira, 1862

From inside the book

Contents

Other editions - View all

Common terms and phrases

Popular passages

Page 136 - Виш' Србије по небу ведроме, Да се Србљи на оружје дижу, Ал' се Србљи дигнут' не смједоше. ТреКу свеци вргоше прилику: Гром загрми на светога Саву 30 Усред зиме, кад му време није, Сину муња на часне вериге, Потресе се земља од истока,
Page 207 - коме стати нагледати, 345 Како Српске сабље сијевају, Мртве Турске главе зијевају! Ту не оста Србљин у дружини, Који Турске не одс'јече главе, Који по дв'је, који по четири, 350 Војводама ни броја не има. Сјече Турке од Рогаче Јанко, Што би Јанко Турак' оставио, Дочекује војвода Вуица;...
Page 189 - 'Бе с Турцима завргоше кавгу, „Триста Срба са седам хиљада: „Два Србина уд'риш' на педесет, „Четворица на стотину Турак', „Осморица на двјеста Турака. 235 „Бој чинише пуно и за млого, „Ја у дану пуно седам сата; „Све разбише Турке на буљуке. „Сташе Турци натраг узмицати, „Рањенике...
Page 260 - Нека знате, разбиКемо Турке. |„Не жалите праха ни олова, 165 |„У мене је за доста џебане: „Да ложимо три мјесеца дана, „Да ложимо, војску би гријали: „Џебане нам нестати не може." Стоји цика Српскијех пушака, 170 Јаук стоји око град' Турака; Црвен пламен свезан је за небо А од оне ватре...
Page 197 - Пак с Турцима рају завадисте, *И Турцима сада издадосте; „Што чините? да вас Бог убије! 70 „Што чините, јер се не бијете? „Не бијете, јал' се предајете?" Кад то чуо ЧупиНу Стојане, У руци му пуна чаша вина, Пуна му се чаша задесила, 75
Page 285 - Којано је обљевена златом Од јалмана до горњег нишана, На којој је тридес'т белензука, Све од чиста жеженога злата, 270 Паразлама од тридест дуката; На којој је до дванаес'т слова, Свако слово у крв' окаљено , На јуначко тело нам'јењено; Она бије сваку амајлију; 275 Па је Луко онда
Page 259 - притискоше: 120 Све је бијел чадор до чадора, Коњ до коња, јунак до јунака, Бојна копља кано чарна гора, Све с' вијају по пољу барјаци Кано мрки по небу облаци; 125 Товни коњи, а бијесни Турци, На алаје по
Page 137 - Па од јада сви седам дахија Начинише од стакла тепсију, Заграбише воде из Дунава, На Небојшу кулу изнесоше, Наврх куле вргоше тепсију, 60 У тепсију зв'језде поваташе, Да гледају небеске прилике, Што Ке њима бити до пошљетка.
Page 325 - Турци Видинлије, Сви пјешице граду побјегоше, Оставише распете шаторе, Оставише коње повезане, Пристављене кавене ибрике 390 И просуте сребрне Филџане; Ал' Србињи нагло ударише, Од појаса сабље повадише И у Турке јуриш учинише. Да је коме стати па гледати, 395 Како Српске сабље сијевају!...
Page 249 - Мехо. Далек' бјеше пред својом ордијом, На ^огату коњу виловноме: 175 Под њиме се ^огат помамио, Преко себе б'јелу пјену баца: Турчин носи сабљу у зубима, Па се Српској прикучује војсци; Да се Турчин Срба докопао, 180 Не би ни он главе изнесао,

Bibliographic information