Овога су спрезања глаголи најправилнији, зашто сви имају у садашњем времену ам, а у наклоненију неопредјеленом ати; него само ово треба упамтити код њега:

1) Да Ђекоји несавршителни глаголи, који се свршују на бам, вам, мам, пам, могу имати двојако у садашњему времену (и у осталом, што је од његове чете), т. j. по овом спрезању, и по другом (на ем), н. п. гибам и гибљем; дозивам и дозивљем; узимам и узимљем; сипам и сипљем и т. д. К овима иду ђекоји и савршителни и несаврщителни, који се свршују на там и на кам, н. п. шетам и шећем, дошетам и дошећем; пљескам и пљештем (у Босни по варошима и пљешћем), попљескам и попљешпем и т. д.

2) Дам и дадем, знам и знадем, имам и имадем, имају по другом спрезању, осим овога садашњег времена, и вријеме полу прошавше и скоро прошавше, н. п. (не) дадија, знадија, и мадија; дадо, знадо, имадо; а по овом спрезању не говори се у полу прошавшем времену, осим од имам може се чути у млож. броју имасмо, имаше; а у скоро прошавшем времену говори се и по овом спрезању: да (дасмо, дасте, даше); зна (знасмо, знасте, знаше); има (имасмо, имасте, имаше).

3) Код овог спрезања може се упамтити и за остале све глаголе (сва три спрезања), да савршителни глаголи немају (ниши могу имати) времена полу прощавшега, ни дјејствителног причаспија садашњег времена, ни суштествителнога на ње (као што је и прије омануто).

сједе; рекавши то узе га за руку; порадивши даћеБог и т. д. Ја се опомињем, да се од поћи говори и без щи: пощав, н. п. од винограда пошав (m. j. кад се пође) узбрдо има једна оскоруша; од куће путем пошав у планину и т. д. А као причастија нијесам чуо да се говоре, осим од јесам каже се, н. п. бивши кнез, бившему кнезу; бивши војвода и т. д.

дигнемо, печемо(-чемо), дрêмо, снујемо(-јемо), казујемо(-јемо),лијемо(-јемо) дигнете, печете(-чеше),орете, снујете(-јеше), казујете(-јеше), лијете(-jeme)

дигну, пеку,

казују,

пекли, смо, орали, смо, снова- смо, кази-смо, лили, 1

број.

дигли (смо, (гнули), сте, e, a, Jcy,

cme,

кле, а,

е,а,

cy,

cme,
су,

будуће.

број.

ли, е,а,

сте, вали, сте,

смо.

спе,

cy, e, a,Jcy, ' %,a, Jсу,

дићи ћу (дигнућу),

пећи ћу, браћу, сноваћу, казиваћу, лићу, дићи ћеш(дигнућеш), пећи ћеш, браћеш, сн ваћеш, казиваћеш, лићеш, Дићи ће (дигнуће), браће, сноваће, називаће, лиће,

број.

пећи ће,

дићи ћемо(дигнућемо), пећи ћемо, ораћемо, сноваћемо, казиваћемо, лићемо дићи ћете(дигнућеше), пећи ћеше, браћете, сноваћете, казиваћете, лићете, діћи ће (дигнуће), браке, сноваће, казиваће, anhê.

пећи ће, браће,

Овога су спрезања глаголи тако различни, да би и човек могао уземи све за неправилне према првом спрезању; али према глаголима Грчким и Латинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље. Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Српске граматике, онда ће се моћи и они још боље раздијелити и у редове поставили; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегле

дамо:

1) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопредјеленом наети (као код првог спрезања ам-ати, и код трећег и м-ити); али такови глагола има у иас врло мало; па и оно што и је, готово ни два нијесу једнаки у свему, него сваки по себи; ја не знам ни једнога, који би се у свему спрезао овако правилно као прем, осим жњем, па се и од њега причастије страдапелно не каже жње, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. мељем, мљети, мљевен; жањем, жеми, жњевен; узмем, узети, узеш; запнем, запети, запет; пењем, пети (и пењати), пет (и пењаш); попнем (и попењем), попети (и попењати), попем; кунем, клети, клет; донесем, донијети (донеми; може бити да би ко рекао и донести), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама и донесао), донијела, донешен и донијет; смијем (смем), смјеши, смје и смједо, смјео (смијо), смјела; тако умијем, и сложени од овога: разумијем и т д.

2) Ђекоји на рем имају у наклоненију неопредјеленом по Ерцеговачком нарјечију ријети (а по Ресавском и по Сремачком реши), н. п. запрем, запръо, запрла, запрт; тако мрем, прострем, подуврем, раздрем и т. д. трем има трти, mp, тръо, првен (а може бити да би ко рекао и прт).

3) ем-сти; ови иду двојако: а) као тресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зебем, зебаб, зебла; гризем, црпем, пасем и т, д. 6) као плетем, који се свршују на дем и тем, н. п. предем, прео, прела; метем, мео, мела и т. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу исти), ишао, ищла; тако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и т. д.

4) Који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопредјеленом "имају двојако (и понајвише су савршителни, осим ве нем, вења; монем, гинем, трунем, глунем, чезнем, трнем и т. д.): а) на нути, н. п. метнем, метнути, метну, метнуо, мепную; тако зовнути, викнути, укнути, ишнути, мазмути, љуљнути, дунути, линути и m. д. паднем, паднути и пасти (према пасти морало би бити падем, али се код нас већ не говори); погинем, погинути, погину и погибо (као да би било погибем погипсти); окренем, окренути, окрену и окреше (као да би било окрепем, окрести); тако и други ђекоји говоре се двојако, ј. овако, и по пређашњему на сти, н. п. сретнем Сретнути, и

пекући, орући, снујући, казујући, лијући,

прошавше. дигнувши,

пекавши, бравши, сновавши, каайвавши, ливши,

дателна.

дигнут (дижен), печен, оран(драт), снован(-äm), казиван(-ат), лит(ливен)

елно на ње.

печење, òрање, сновање, казивање, миење,

сретем срести; ођенем ођенути, и ођедем ођести и п. д. 6) на нути (гнути или кнути) и ћи, н. п. дигнем, дигнути и дићи, дигну и диго (диже), дигнуо и дигао, дигнут и дижен; макнем, макнути и маћи, макну и мако (маче), макнуо и макао, макнути (ријешко) мачен; тако никнути и нићи; упрегнути и упрећи и т. д. Неколика глагола (на снем) имају наклоне није неопредјелено по пређашњему само на нути, а вријеме скоро прошавше и давно прошавше двојако као и ови, н. п. писнем, тиснути, писну и шиско (тиште), тиснуо и пискао (тисла, ло); шако свиснем, прснем.

5) ем (чем и жем) ћи, н. п. печем, пећи, пецијаше (може бими да би ко рекао и печаше, мечаше, као и стрижаше, жеҗаше; али се мени чини да је овако најобичније, m. j. пецијаше, пецијаше, туцијаше и п. д. ), пеко, пекао (пекла), пеци, печен; стрижем, стрићи, стрижаше (не вјерујем да би ко рекао стризијаше, жезијаше), стриго, (стригла), стрижи, стрижен и m. д. Речем, говори ое и по пређашњему рекнем, али рекнути не вјерујем да би ко рекао. На ове је налик (по наклоненију неопредјеленом) ивршем, вријећи (врћи), врша, връо, връао (врла), вршен.

6) Највише глагола овога спрезања имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању (на аши); и ови су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоненије неопредјелено, опет се не може погријешити, н. п. глођем, гл)). ђи, глођући; глодами, глода, глода, глодао, глодавши, глодан (глодат), глодање; тако лажем, лагами; мажем, мазами; дајем, давати; зобљем, зобами; капљем, капами; клепљем, клепами; кољем, клати; шаљем (шљем), слами; иштем, исками; мећем, метати; вичем, виками; мичем, мицати; пишем, писати и т. д.

7) Који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви гопово) иду у ред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опет двојаки:а) који у наклоненију неопредјеленом имају овати, H. II. робујем, робовами; ђевујем, ђевовами; тргујем, трговаши; гладујем, гладовати, кнезујем, кнезовами; момкујем, момковати; милујем, миловами: учитељујем, учитељовати; зимујем зимовами; снујем, сновами; купујем, куповати; мудрујем, мудровами; псујем, псованіи; путујем, пумовами; пашујем, пашовати и т. д. 6) ивати (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пут учащапелни (учестни, учесни?), verba frequentativa *), н. п. замаујем, замаивами; десађујем, досађива

*) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола несавршителније (verba imperfectiva) и учащателније (verba frequ⚫u

*****