ши; казујем, казивати, послужујем, послуживати; подвикујем, подвикивати; замамљујем, замамљивати; дањујем, дањивати; намирујем, намиривати; записујем, записивати; упућујем, упућивати; одбацујем, одбацивати; поручујем, поручивати; довршујем, довршивати и т. д. в) имају неколика на увати и на уши, н. п. пљујем, пљувати; бљујем, бљувати; кљујем, кљувати; чујем, чути; обујем, обути. 8) Има неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на јем, а у наклоненију неопредјеленом на и ти (по трећем спрезању); шакови сви у наклоненију повелителном одбаце и, а причастије страдателно млоги имају двојако, н. п. лијем, лиј (мјесто лији *), лиши, лио, ливши, ливен и лит, лијење; бијем, биј, бити бијен (говори се кашто и бјен), бијење; пијем, пиј, пити, пијен (и пит); кријем, криј, крити, кривен (и крит); мијем, миј, мити, мивен; шијем, шиј, шити, щивен; ријем, риј, рити, ривен (риm). По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свшују на им, н. п. tiva); зашто је сваки учащателни глагол и несавршителни, а сваки несавршителни може бити и учащателни. *) А готово би се могло и ј изоставити, па писати само и, н. п. пи, ли, би, кри и т. д. Код овог спрезања треба упамтити (млого више него код првога, Млого мање него код другога): 1) У глагола, који се свршују на дим, зим, лим, ним, сим, им, претвори се у полу прошавшем времену, у страдателном прича. ***** етију и у суштествителноме (које од њега постаје) на ње, ду ђ, з уж, луљ, нун, суш, тућ, н. п. судим, суђа, суђен, суђење; газим, гажа, гажен, гажење; палим, паља, паљен, паљење; браним, брања, брањен, брањење; просим, проша, прошен, прошење; мушим, мућа, мућен, мућење и т. д. А у они који се свртују на бим, вим, мим, пим, уметне се љ (на оним ИСМИМ мјестима, ђе се у ови претвори дуђ, зуж, луљ, нуњ, суш, тућ), н. п. љубим, љубља, љубљен, љубљење; ловим, ловља, ловљен, ловљење; мамим, мамља, мамљен, мамљење; moпим, топља, топљен, топљење и т. д. 2) Млоги глаголи, који се свршују на бим, вим, дим, лим, мим, ним, пим, m шим, (по Ерцеговачком и по Ресавском нарјечију) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по другом спрезању (на ети); и по Ерцеговачком нарјечију претвори седуђ, лу љ, нуњ, ту ћ; а послије 6, в, м, п, уметне се љ преде, н. п. ви дим, виђети, виђе, виђео: волим, вољети, воље, вољео; тавним, тавњети, павње, шавњео; вршим, врћети, врће, врћео; сврби, сербљеши, сврбље, сврбљео; живим, живљеши, живље, живљео; грмим, грмљети, грмље, грмљео; трпим, трпљеши, трпље, трпљео и п. д. А у Ресавском нарјечију ови сви глаголи имају само е мјесто и, а полугласна се слова не мијењају, нити се умеће љ, н. п. видим, видети; волим, волети, волео; сврбети, трпети, трпе, трпео и т. д. А у Сремачком нарјечију (кашто и у Ерцеговачком, као што сам напоменуо ђе је био говор о нарјечијама) имају по правилу свуда и, н. п. видим, видими, види, видио; волим, Болиши, воли, волио; трпим, трпищи, трпио и т. д. e 3) Млоги глаголи и овога спрезања (особито средњи на чим) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању, н. п. држим држати, држа, држао, држање; бје жим, бјежати; јечим, јечати; звечим, звечами; мрчим, мрчати; дречим, дрёчати, кречим, кречами; мучим, мучати; учим, учами; клечим, клечами; трчим, трчами; вриштим, вриштащи; пиштим, пиштати; стојим јами (Ђекоји списатељи наши пишу стојати, да им иде по правилу као стојим); бојимсе, бојатисе и т. д. 4) Готово у свим глаголима, који се свршују на јим (а оштро се изговарају, изостави се и у наклоненију повелителном, н. п. кројим, крој, кројте; стојим, стој, стојте; бројим, број, број. те и т. д. Али који се не изговарају оштро, него се глас протеже, они имају по правилу, н. п. тајим, таји, мајише; пајим, паји, пајите; бујим, буји, бујише; гајйм, гаји, гајите. 5) Истина да по општему правилу код свију несавршителни глагола постаје суштествително на ње од страдателног причастија кад се промијени н на ње, н. п. копан, копање; игран, играње; писаи, писање; печен, печење; мјерен, мјерење; суђен, суђење; љубљен, љубљење; слављен, слављење и т. д. Али се опеш (особимо у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) код глагола овога спрезања, особито који се свршују на лим и ним, говори још и друкчије (m. j. не промјењује се л на љ, ни н на њ), н. и. молим, молење; балим, балење; буним, бунење; браним, бранење и т. д. А говори се и мољење, баљење, буњење и т.д. него ми се чини да је оно прво обичније. Тако исто може бити да би ко рекао (у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) и вртење, прпење, срдење и т. д, прем да је свуда обичније врћење, трпљење, срђење и т. д. Овђе је за сад поред рјечника доста граматике. О нарјечијама, го предлозима, и о междуметијама није тријебе говорити, зашто су овка 7 рјечнику. *) Nil sonat (nisi forte vocalem mutam), sed r literae, quae Serbis, sicut Bohemis, vel sola absque ulla vocali, syllabam facit, apponitur, ne eadem r litera ad praecedentem aut sequentem syllabam trahatur, e. g. ymptoзabp¬ каmи, lege u-mr-o, zar. .kati. **) Sonos et x vix invenias in vocibus genuine Serbicis; sed utramque literam ob voces peregre adscitas ex alphabeto Cyrilliano retinuimus. 1 ШТАМПАРСКЕ ПОГРЈЕШКЕ У свакој књизи има штампарски погрјешака; али ја се надам да и у овом рјечнику не ће бити тако млого, као у другим нашим садашњим књигама. Ево овђе ћу назначити ђекоје мало веће, које сам ја нашао: Овђе сад није вриједно писати оне ријечи ђе је отпао знак гласоударенија (зашто има таќови ријечи млого, а не чини велике штете); него ћу само оне да назначим, ђе знак гласоударенија стоји криво (други, а не онај који би требало, или на другом мјесту); па и що само ћу назначити онако, као што треба да буде, а како је наштампано, може сваки виђети у књизи: банатисе, бежан (мјесто бежан), вамилија, вече, кованлук (мјесто кованлук), коно, лишати, мажење, масан, милити, млечни. ца, мразитисе, надскакивање, оглавина, одадниши, одапирашисе, Оливера и Оливера, онако, Осто, отрескатисе, помешати, потпомоћи, разгријати, Топчидер, трнути (н. п. ватру), турчати, угарнице, угарчић, цвилети, чарапчина, шешана, штокоји (и штокоји); пушка у II, склоненију књиге (у род. јед.) жутој у I. склон. у д. јед. свију у род. млож. ужи на страни XLVI. мањи Даљи јачи мјесто |