Кад је остало ово мало бијеле артије, ево још нешто да додам. 1) На страни ХХХ. и XXXI. што је био говор о претварању полугласни слова; она се слова онако претварају не само у једној ријечи кад дођу једно пред друго, него и из двије ријечи кад је једна до друге, н. п. говори се ш њим, ш људма, ж ђаком, з Богом, бес посла, 6ed коња, прет кућом, о Дунава, и Земуна, пре тобом и т. д Али будући да у писању овако далеко нијесу ишли ни Грци ни Латини, зато нијесам ни ја ћео (ни смјео; а докле су они ишли, мислим да је слободно и мени, и свакоме другом); а други ко у напредак ако ћедбуде шако писати, може слободно: ни један му паметан човек не може рећи да нема право: зашто се тако говори; а шњим налази се већ и у књигама ђекојим (н. п. у Доситеовим, и у Г. професора Игњатовића). 2) У Шумадији се често у говору изоставља с у полу прошавшем H у скоро прощавшем времену у првом лицу млож. броја, н. п. купљӑмо, једамо, идамо, ношамо; дођомо, идомо, носимо, ку пимо и т. д. 3) предем, везем, тресем, плетем, и остали овакови ђекоји глаголи, могу имати полу прошавше вријеме и на ија, m. j. предија (предијаше, предијаємо, предијасте, предијау), везија, тресија, плетија и т. д. (Али од једем, нико не би рекао једија, једијаше, него само једа, једаше и т. д.; тако и од гребем, греба, гребаше; а од зебем може бити да би ко рекао и зебија, зебијаше и т. д.). К овима иде и кунем, кунија, кунијаше и т. д. 4) У склањању сушт. имена, и у спрезању глагола не треба нико да се ослони са свим на знаке гласоударенија, и да помисли, да и остале све ријечи имају свуда онакови ист и глас, као и оне што су метнуте за примјер. То је за туђина највећа тежа у нашем језику, и Бог зна оће ли се кад моћи друкчије научити, него од народа слушајући, и говорећи с њим. Н. п. мије и грије имају у имен. једнак глас, а у осталим падежима грије има грија, гријови и т. д. Масло и вёсло имају у имен. готово једнак глас, и весло има у млож, броју као и у род. јед., а масло се у млож. броју не изговара са свим пако оштро као и у род. јед.; тако се исто поље оштрије изговара у јед. броју, него у млож. ; а друга се опет млога имена изговарају оштрије у млож.. броју него у јед., н. п. седло, сёдла; село, сёла и т. д. Али што н. п. у Бијоградској наији ђешто говоре ло́нац, конац, куку, руз, село и т. д. (мјесто лонац, конац, кукуруз, село), шо не иде у ово о чему је мој говор. } A, i) abet, at, vero. Jà à љубим, а Авдиторовица, f. bie Zubitór&frad, би се отире; ја дођо, а он оде; ако не ћеш, а ти пољуби, па остави. 2) a? ab? aiu' ? itane ? 3) a ! ah! ah! Aap*, m. vide ap. Аба, f. baš uba=ud, panni crassissimi genus. Абајлија*, f. bie dabrale, stragulum, stratum, ephippium. Абање, п. даš Štrapaziren (bes Rođes), detritio panni. Абати, ам, v. impf. н. п. аљину, 05: tragen, firapaziren, detero pannum. Абаџија *, m. bér Wba • Zud = Edn¢ідес, sartoris genus, daher die Beywörter: абаџијин, на, но; абаџијнски (абацијски), ка, ко. Абацилук*, m. да Sanbmer be абаџија, šartoriae (vestificinae) genus. Абењак, m. капа од абе, еіпе Müţe von Uba Tuch, galerus e panno crasso. Абер*, m. Madridt, nuncius; cf. глас. Абердар, 7 т. і. топ или пушка Аберник, 1. ) (што се меће на ґлас), die Lärmkanone, tormentum tumultum nuntians : m. uxor judicis militaris. Авдиторски, ка, ко, 1) ubitor6; judicum militarium. 2) adv. mie eiit Huditor, more judicis militaris. Авељача, f. vide вељача. Arem, f. Аветиња, f. 1 Авлапан, тна, но, vide алватан. Авлија*, f. 1) улица, ber Sof, aula. 2) велика бијела марама (авли – марама) што се завјешају ђевојке кад се удају. das Gespenst, spectrum. Авлијнскй, ка, ко, н. п. врата, Hofı, aulae. Авлијски, ка, ко, vide авлијнски. господар. Агадара*, f. (ст.) сабља, што се носи под коланом (?) : „Агадаре с обадвије стране Агалук*, m. дав Иgatum, dignitas agae: „„Агалуке себи задобио Агин, на, но, е Ида, agae. Агиница, f. bie ugin, Frau be Ида, nennt man das Muster einer Ehefrau, Ajвâн*, m. das Thier, animal. cf. жиplus quam Penelope. Адет*, m. vide обичај. * > Адиђар m. Gold- und Silbergeräthe, aud dmud, aurum et argentum caelatum, gemmae pretiosae, Адица, f. dim. у. ада. Адна, m. (у Сријему и у Бачк.) ber Gendarme, lictor (?). Адум, m, I ohne Geschlechtstheile, Адумац, мца,m.f expers pudendorum. Ја кажем адум сам, а он дријеши гаће да j*6*. Ae! interj. um das Rindvich auszutrei= ben, vox agentis armenta. Аждаа, m, ber Drade, Ser Cinêwurm, draco (serpens fictus). Аздија*, f. (ст.) Urt éines langen Ober: fleides, togae genus: * , „На њему је коласта аздија — „„У скут свилен коласте аздије Азна f. bie Caffe, aerarium, pecunia : „Дај ти мене азну и џебану — Азнадар, m. ber Bablmeifter, quaestor. Азнадарев, ва, во, bes Babimcifters, Азнадаров, ва, во,√ quaestoris. Азнадарче, чета, n. ein junger mçifter, quaestor juvenis : ,,И бабино младо азнадарче Азур*, vide готов, спреман, оправан. Азур кола без точкова. Азуралӑ*! auf ! agite ! спремајтесе: „Азурала кита и сватови Аир *, m. 1) vide задужбина, 2) аир! nein, non; daher aus 1 und 2 das 2Bortipiel: А. (н. п.) Јеси ли га виђео ? А. Аир је на Вишеграду ћуприја. винче, звјерка. Ајгир * , m. ber Gengit, admissarius.cf, ждријебац. Ајгировиш, та, то, т. .j. коњ, Sengit; unverschnitten, integer, non castratus. Ajrupуma, f, unbändigen Geschlechtstrie bes, mulier furens libidine. Ајде, ајдемо, ајдете, деђеп wir! (fr. allons), eamus, Ајдук, m. 1) ber Straßenrauber, latro (in diesem Lande weniger abscheulich, unð näber bem Selbenthume); отишао у ајдуке, еr if ein Räuber gee morben, inter latrones abiit. 2) бес Gerichtsheiduk in Ungern, Sirmien, haiduco, hajducus, lictor. Ајдуков, ва, во, деš ајдук, hajduci. Ајдуковање, n. a Räuberfeyn, latro cinium. Ајдуковати, кујем, v. impf. id bin ein ајдук, latrocinor. Ајдучија, f. (coll.) bie Seibulen, hajduci. Ајдучина, f. 1) баз Хӑuberfanbwerl. 2) augm. v. ајдук. . Ајдучица, f. bie Räuberin, praedatrix. Ајдучки, ка, ко, 1) räuberifd, latronum. 2) adv. räuberisch, more latronum. Ајђиди*! berrlid, munberidön, praeclarus. cf. ђиди. Ajja, vide aja. Ajka, f. die Treibjagd, venatio, qua excitatae a servis ferae, in biviis triviisque a venatoribus excipiuntur. Ајкање, п. даš Zreibjagen, venatio. Ајкати, ам, v. impf. jagen, venor. Ајош, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) der Schiffsknecht, helciarius, cf. nahap. Ајошкӣ, ка, ко, 1) diffstnedt3:, helciariorum. 2) adv. wie ein Schiffsknecht, more helciarii. Ajc! vide аис. Ајскање, n. vide анскање. Ајскати, ам, vide аискати. Ајснути, нем, vide аиснути. Ак *, m. 1) ber Cobn, vie Defolbung, stipendium, merces, salarium, cf. плата. 2) ak мy je, das hat er verdient! es isk ihm recht geschehen, habet, habeat sibi. Акамоли (а камо ли), mie exit, nedum: не дам ни теби, а камо ли њему; „Сиротињо и селу си пешка, „А камо ли кући у којој си. Аки би (у Сријему, у Бачк. и у по варошима), као, als wenn, ac si. Акмара f. пица, као кобац, коју Турци, особито бегови, увате младу и припитоме, па је носе на руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице. Ако, wenn, si. Бан. 1 AKOв, m. ein Eimer, amphora. Аковче, чета, n. ein Eimerfäßchen, vas amphorarium. Акоће, es thut nidt8, meinetmegen, quid tum? per me licet. Акриђакси (акриђакон), m. ber Ифі Diafon, Archidiaconus. Акријера, m. бес Исфijесеј, Дбергіе. fet, archiereus: владике су акријере Ристове. Акримандрит, m. ber Игdimanòrit, Archimandrita. Акримандритов, ва, во, дев Игфі» mandriten, Archimandritae. Акримандритски, ка, ко, 1) ardi= mandritisch, archimandritarum. 2) adv. ardimanòritifd, more archimandritae. Акшам*, m. Das vierte Gebeth Der Zür= ken, nach Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum. Ал, т. биједа, напаст: ал те не нашао. Ал*, adj. vide ружичаст. Áла, f. vide изод. Ала, f, vide аждаа : 'ало несита! Ала би лепо било, ађ! mie idön wäre e, bone! deus quam esset praeclatum. Алај*, m. cin Erupp Golbaten in Pas rade, acies instructa, pompa militaris : ,,Туд, ће поћи војска на алаје,, Наредисе алај за алајемАлај - барјак*, m. (ст.) bie Seerfafne, signum, vexillum : „У десној му руци копље бојно, „А у л’јевој алај - барјак златан Алајбег*, m. ber beljurft, dux nobilium. Алајбегов, ва, во, без Wаjbegš. Алајбеговица, f. bie Frau bes Majbegß. Алал*, m. vide благослов: дао ми је с алалом; што човек с правдом стече, то му је алал; да му је алал. 2 Алале*, f. pl. vide наруквице. Aлáлem*, allem Anscheine nach, nisi me omnia fallunt. Алалем то ће бити сврака. Алалити, им, vide опростиши, благословити. Кад који што купи од кога, а он каже: „Алали брате.“ А онај му одровори: „Да ти је алал.“ Алаљвање, n. bašegnen, benedictio. Алаљивати, љујем, v. impf. fegnen, be nedico. Алас, m. (ákış, ber Gifder) vide рибар. Алат*, m. црвен коњ, бег Guds (Pferd), equus rufus. Алатаси, ma, то, н. п. коњ, fud.. roth, rufus, Алатљика, f. ein einzeines BerFzeug, instrumentum. Алатов, ва, во, без udies, ruf equi. Алатуша, f. алатаста кобила, eine Fuchsstute, equa rufa. Алатушин, на, но, ber Kudöftute, equae rufae. Алаужа, f. vide, лапавица. Алва*. f. 1) eine Vreblipeife (von Dei= zenmehl, Schmalz und Honig), cibi genus. 2) од ораа. 3) cf. прстен. Алвалук*, m, bas Zrintgels (auf алва), was man Neugekieideten abfordert, corollarium, muausculum: дај алвалук (sagt man wie in Oesterreich: den Schneis der auszwicken). Алватан (говорисе и авлатан), тна, Ho, weit, bequem (von Kleibern), am. plus, mahänbler, Албаџија* (алванија), m. qui vendit алва. Алдумашче*, чета, n. vid. алвалук. Алекса, m. ler, Alexius. Алексије, m. Иı, Alexius. Алексинац, нца, m. мала варошица између Ниша и Параћина. Алексиначки, ка, ко. топ Алексинац. Алем драги камен, (ст.): Међ камзама алем драги камен— Алемнија, m. (ber geilige) QIypius, Алемпије, m.j Alypius. Али, 1) aber, verum. 2) vide или. vestis. Аљешина, f. augm. y. аљина. „А у шанцу амаз проучише— Амајлија*, f. 1) запис, или чини какве, што се носе уза се, н. п. амајлија од пушке, од главобоље, од грознице и т. д. ber Zališman, signum magicum. 2) она кесица, или ку• A 2 |