Д.

Да, 2) baß, ut, 2) ja, ita. 3) да ка

ко, allerbing, omnino. 4) да ако, ia, wenn →, ita si-, aa ako нe, viel: Ieidt aud nidt (man windt, да nidt —), да ако удари киша, тепи eš regnet, да ако не удари киша, aber vielleicht regnet es nicht. 5) als Ausruf ber Bermunberung : да чудно ти га превари! да лијепа ти је јади је убили!

Дабар, бра, m. bet Siber, castor. Дабижив, m. Жаппвпате, nomen viri. Дабо, т. 1) Mannšname, nomen viri. 3) роми дабо, Der Gintenbe Zeufel, diabolus claudus.

Дава*, f. vide тужба.

Давало, m. ber gibt, dator. Кад које дијете да што другоме, па опет узме натраг, онда му ђеца говоре, или пјевају:

„ Давало узимало,

С кокошима спавало, ,, Кокоши га лишале Давање, п. дав eben, datio. Давати, дајем, v. impf. geben, do. Давид, m. David, David. Давити, им, v. impf. mürgen, jugulo. Давитисе, имсе, v. r. impf. erfaufen,

suffocor.

*

Давуџија , m. der Kläger, accusator. Дада, f. Mаma! mater.

Дадија, f. 1 дав Kinðêmäbden, біе Дадиља, f. j Kinb&frau, ancilla curans. parvulos.

Дажда, f. (ст.) vide киша:

„Да не падне дажда из облака, „Плаа дажда, нити роса тија Даија*, m. ber Prätendent, Bertriebe= ne, Emigrant, exul (redux et ultor): „То гледају Турци Бијограци „И из града сви седам даија Дайјиски, ка, ко, 1) Даіs, exulum. Дайјски, ка, ко, j 2) wie ein Dai, daji more.

Дакле,

Aakem, also, daher, ergo,
Дако, m. hyp. von Давид.
Дактање, n. ba3 Gdnaufen, anhelatio.
Дактати, кћем, v. impf. fcnaufen,
anhelo.

Далак*, лка, m. bie Milzverbärtung, splenis induratio.

Далеко (comp. даље), weit, longe. Далмација, f. Dalmatien Dalma· tia.

Далматинац, нца, m. Dalmatiner, Dalmata.

Далматински, ка, ко, balmatinifc, dalmaticus.

Даљина, f. bie Weite, Entfernung, longitudo.

Даљни, на, но, entfernt, remotus. Дамјан, m. Damian, Damianus. Дамјанка, f. Frauenname, nomen fe

minae.

Дамљан, m. vide Дамјан.
Дамљанка, f. vide Дамјанка.
Дан, m. ber Zag, dies.

Данак, нка, m. dim. hyp. Ф. дан.
Данак, нка, m. діє Иñgabe, tributum.
Данас (говоре и данаске), beute, ho-
die.

Данашњи, ња, ње, beutig, hodiernus. Дангуба, f. ber Žeitverluft, jactura temporis.

Дангубан, бна, но, н. п. посао, maš viel Zeit verlieren macht, temporis jacturam adferens. Дангубити, им, v. impf. Beit verlies ren, facio jacturam temporis. Дангубица, f. (dim. ?) vide дангуба: „Тамбурице моја дангубице — Дангубљење, n. baš Reitverlieren, jactura temporis.

Даник, m. vide даниште. Даниши, им, v. pf. Den Zag über mo bleiben, transigere diem.

Даница, f. 1) ber Morgenfiern, lucifer. 2) Frauenname, nomen feminae. Даницка, f. bie (Klinten) Köbre vom Danziger Meister, tubus teli ́dantis

canus.

Данце, n. dim. 9. дно:

„Не испијај свакој чаши данце Данчул, т. Капиnаmе, nomen viri. Дањивање, п. bas Kafttag balten, mora per diem.

Дањивати, дањујем, v. impf. Kafttag
halten, morari per diem.
Дањом, ben Zage, diu.
Дању,
I

Дар, m. bie Babe, donum,

Дар мар, дисфeinanber, sus deque: починио (н. п. по кући, по земљи) дар мар.

Дара, f. bie Zara (берт Hägen), дав Gewicht des Gefäßes, pondus vasis; одбити коме што на дару, fig. Durch die Finger sehen, nachsehen, do, indulgeo.

Дарак, рка, m. hyp. v. дар. Даривање, n. bas denten, datio, donatio.

Даривати, рујем, v. impf. 1) barbrin: gen, offero. 2) кога, befcenten, dono. Дариватисе, рујемосе, v. r. impf. fid beschenken, donare se invicem : „Оди брате да се пољубимо Стани сестро док се дарујемо Дариуши, нем, v. pf. у кога, у што, etwas berühren, tango. Даровати, рујем, v. pf. 1) коме што, darbringen, dono. 2) Kora, beschens Fen, dono.

Даска, f. baš Bret, assis. Не ма четЕрме даске у глави. Дани, дам (говорисе и дадем), т. pf. 1) geben, do: дај нај. 2) дај да му не дамо, laffet un - fac Датисе, амсе, v. r. pf. 1) на што fich auf etwas verlegen, incumbo in aliquid; дала се рана на зло, ТепDung nehmen, verto. 2) не да ми се, es gibt sich nicht, es geht nicht von stat=. ten, geräth nicht, non succedit. Даћа, f. bаš Zostenmal, convivium fu

nebre.

Даће се обично дају три (и то у суботу вече и у неђељу у јутру): четрдесница (послије 40 дана), полугодишњица и годишњица. На даћу зову све сељаке редом од куће до куће, и обично овако почињу: „Дођите довече да споменемо мртве.“ Ту треба да дође и поп да очати кољиво. На даћи напијају: „За испокој душе 5рата (како му буде име; аколи је женско, а оно сестре) Бог да му душу прости " А остали сви у глас повичу: „Бог да му душу проспи."

Дана, f. (im derge als Begentheil von Heaaha) gegeben, datum:

„Да је срећа и од Бога даћа, „Не би және ни носиле гаћа,

, Већ кошуљу токле гаће вежую Дафина, f. 1) ber wilbe Delbauni, elasagrus angustifolia Linn. 2) Frauenname, nomen feminae.

Дација, f vide данак,

Даша, f. Frauenname, nomen feminae. Дашто ми ти дашто, vide што ми • ли је за што.

Дашчан, на, но, bretern, assinus (?). Дашчара,f.cine Breterhütte, casula asisna. Дашчица, f. dim. v, даска.

Два, двије (Ерц., а Рес. и Срем, две), два, mey, duo.

Двадесет (двадест, дваест), ¿wan• zig, viginti.

Двадесета, ma, mo, ber \angigfte,
vigesimus.
Двадест,
vide двадесет.

Двадестеро, vide двадесторо.
Двадесті, та, то, vide Двадесети.
Двадесторо, ein 3manzig, vıginti.
Дваест, vide двадесет.
Дваестеро, vide дваесторо.
Дваестt, mа, то, vide двадесети.
Дваесторо, vide двадесторо.
Дванаест, ¿wölf, duodecim
Дванаестеро, vide дванаесторо.
Дванаеста, ma, mo, ber zwölfte, duo-
decimus.

Дванаесторо, ein 3wölf (ein Dußend), duodecim.

Двери, f. pl. врата на олтару (у цркви), діе WItartýüre, porta adyti. Двеста, (Рес. и Срем.) vide двјеста. Двизак, m. ein meviäbriger iber, aries bimus.

ДBucka,f.ein zweijährigesSchaf,ovis bima.
Двјеста, (Ерц.) ¿menbunbert, ducenti.
Двогоче, ета, п. н. п. ждријебе, или
meлe, zwey Jahr alt (vom Füllen oder
Kalb).

Двогуб, ба, бо, zweifad), duplex.
Двојак, ка, ко, živeperley, duplex.
Двоје, зmen (Paar), duo.
Двојење, п. as Erennen in 3wen, se-
paratio.

Двојити, им, v. impf. trennen, ent=
zweyen, divido.
Двојица, f. zmey (Paar); duo.
Двојка, f. ein zweveimeriges aß, do-
lium continens duas amphoras.
Двојнице, f. pl. Die Doppelpfeife ber
ferbifden Sirten, fistula duplex.
Двојином, з. В. више, зеi Mal Göz
ber, bis.

Двоколице, f. pl. ein zweicäberiger Ma= gen, rheda birota.

Двличан, чна, но, ¿meizingig, duplex. Дволичење, п. дав Дорpefreben, duplicitas.

Дволичити, им, v. impf. Doppelzüngig jenn, duplicem esse. ABP, m. 1) der. Hof, der Hofpallast, aula, palatium: у двору, код двора. 2) becauhof, aula: на двору: у двору као и на двору (кисне); шта чинити на двору те не идеш у кућу ? Дворани, m. pl. (cm.) Die pofleute, aulici:

„Викну Стојан слуге и дворане — Дворење, п. баs nufmarten (Dienen) bei Hofe, ministerium. Дворити,им, v. impf. служити кога, а особито стајати пред њим (над руча или пије) метнувши руке на појас, aufmarten, ministro, ad.

,,

pareo:

Ево има девет годиница „Како дворим Цара у Стамболу Двориште, п. Srt, wo einßt ein Hof geweten (die Ruinen), ruinae palatii. V Поцерини, у Шабачкој наији, има село Двориште и код њега близу зидине, које се зову Милошева коњушница. Србљи онуда приповиједају да су my били МиДвори лоша Обилића. Они доводе и друге свједоџбе да је Милош из Поцерине, н. п. У Дворишту има један стари гроб с великим каменом чело главе; онуда Србљи говоре да је то гроб Милошеве сеспіре, и приповиједају да је онђе плијесила шеницу, па је убио Милош с Тројанова града (то је гошово као с Терзелеза у Шорокшар, или с Банстола у намастир Кобиље) буздованом, зашто је мислио да је кошута. У Поцернии има једна ријека, која се зове Нечаја, и близу ње поље, које се зове Пусто́поље. Сад они доказују да је послије Косовске битке дошао гласоноша с Косова и нашао Ми

лошеву мајку на тој ријеци код оваца, па јој рекао: „Што не чајеш Милошева мајко? „Одби овце у то пусто поље: „Милош ти је јуче погинуо

И од тада је остало Пустопоље и ријека Нечаја.

Дворкиња, f. bie Hufmarterin, mini

stra:

,,А белој дворкињи „Бурму позлаћену Дворски, ка, ко, Sof:, aulicus. Двострук, ка, ко, ¿eifa, Doppels, duplex.

Двоумити, им, v. impf. zweifeln, 2n=
ftanò baben, dubito.
Двоумљење, п. bas 3meifeln, dubitatio.
Дe interj. 1) der Laut, um das Saum-

Девати, ам, (Рес. и Срем.) vide дијевати.

Деведесет, neunzig, nonaginta. Деведесетеро, vide деведесеторо. Деведесетй, та, то, bet gofte, nonagesimus.

Деведесеторо, Инза$1 yon go, nonaginta.

Девер, m. (Рес. и Срем.) vide ђевер. Деверивање, п. (Рес. и Срем.) vide Ђеверивање.

Деверивати, рујем, (Рес. и Срем.) vide ђеверивати.

Деверика, f. cine Art lugfild, piscis

Деветак, шка, m. baš Meuntel, nonae. Деветање, п. боз Иbprügeln, dolatio(?) Деветапи, ам, v. impf, abòre[фен (аба prügeln), fuste dolo. Деветеро, vide деветоро. Дев тй, ша, mo, bet neunte, nonus. Девети у плугу (ber neunte am Mfluge b. i.) дав fünfte Хад ат Та gen, plane superfluus. Деветина, f. ber neunte Zheil, nona pars. Деветица, f. bie Meun (ein Kartenfpiel), novem puncta. Деветнаест, neungein, novemdecim, Деветнаестеро, vide деветнаесторо.

Деветнаестй, та, то, ber neunзеђп.

undevicesimus.

te, Деветнаесторо, ein Пензеђи, novem

decim.

Девето, тога, n. baš Meuntel, nonae,
Деветорица, f. Unzabl von neun, novem.
Деветоро, neun, novem.
Девечана, на, но, н. п. брдо, auf
neun eingerichtet, novenarius.
Девечар, m. der Das Heuntel nimmt,
cui nona pars frugum debetur, nonarius.
Девовање, п. (Рес. и Срем.) vide e-

вовање.

Девовати, девујем, (Рес. и Срем.) vide ђевовати.

Де бјачки, ка, ко, (Рес. и Срем.) vi. de ђевојачки.

Девојка, 1. (Рес. и Срем.) vide ђевојка. Девојчење, п. (Рес. и Срем.) vide ţe. војчење.

Девојчин, на, но, (Рес. и Срем.) тіde ђевојчин.

Девојчина, f. augm. y. девојка. Девојчиши, им, (Рес. и Срм.) vide ђевојчити.

Девојчишисе, имсе, (Рес. и Срем.)
vide ђевојчитисе.
Девојчица, f. dim. v. девојка.
Девојчурина, f. vide девојчина.
Дегенек*, m. ber Prügel, verber: уда-
рили му педесет дегенека.
Дед, m. (Рес. и Срем.) vide ђед.
Деда, m. (Рес. и Срем.), vide ђед.
Дедан, m. (у Сријему и у Бачк. по
варошима) ein bummer Kirl, Dumm#
topf, stolidus.

Деде (mad, mad), age: деде га 30-
вни, деде пи по узми.
Дедов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide
Бедов.

Дедовина, f. (Рес. и Срем.) vide ђе

довина.

Дежева, f. Berg unb Kulnen bеy Нови пазар :

„Код Дежеве старије дворова Дежмекаст, ша, що, unterfest, quadratus.

Дејан, m. „annname, nomen viri. Декање, п. дав де = fagen, decatio (?) Декати, чем, v. impf. be = fagen, (Des fen?), dico de: шта га дечеш, удри га батином.

Декнути, нем, v. pf. cinmal де fagen,
inclamo de.
Дела, vide де.

Делење, n. vide дељење.
Дели*,

„Онда рече дели Радивоје— Делибаша*, m. Oberiter ber Leibade, praefectus praetorianorum.

Делибашин, на, но, де делибаша, delibassae.

Делиград, m. (Harrenflabt) feit 180б. eine danze ber Gerben (близу Ниa) gegen die Türken.

Делија*, m. 1. der Leibsoldat, miles praetorianus, delía, 2) Krieger übers haupt, miles, cf. јунак:

Ој Бога ти незнана делијо Делијин, на, но, без Delia, deliae. Делијнски, ка, ко, 1) н. п. калпак,

Deli. Müge, deliarum pālei. 2) adv. nach Art eines Delia, more deliae. Делијски, ка, ко, vide делијнски. Деликанлија*, m. vide момак. Делиши, им, (Рес. и Срем.) vide дијелити.

Делитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide Дијелитисе.

Дело, п. (Рес. и Срем.) vide ђело. Дељање, п. (Рес. и Срем.) vide Ђе

љање.

Дељаоница, f. (Рес. и Срем.) vide e

љаоница.

Дељати, (Рес. и Срем.) vide ђељати. Дељење, п. (Рес. и Срем.) vide дије

љење.

Дељкање, n. dim. у. дељање. Дељкати, ам, dim. . дељати. Дембел*, m. љенивац, који од лијеноспи ништа не може радити.

Кажу да Турски цар дембеле рани и одијева, али најприје свакога огледају јели управо за дембеле : да не би могао што радити. Тако су под двојицом, што су били дошли да и узму у дембле, запалили рогожину (да виде шта ће радити), онда један од њи рече ономе другом: „устани да сиђемо с ове рогожине, изгорећемо” А онај му одговори : „Кути Бога ти ! како те не мрзи говорити?” Онда овога узму у дембеле, а онога, што је рекао да устану, оћерају, и кажу му да он није за дембеле. Деме, ета, n. vide нарамак. Демир - капија f. das eiserne Thor (in der Donau), porta ferrea (in Istro);

*

Дервента, f. град у Босни. ДервЁн

пски, ка, ко, von Дервента : „Погибе ти Дервентски капетан Дервиш*, m, ber Dervijd, dervissus(?) Дервишев, ва, во, Veš Dervifd, monachi tnrcici.

Дервишина, f. augm. v. дервиш : Дервишкӣ, ка, ко, 1) Dervifdid, der vissicus. 2)adv. auf Dervische Art, more dervissico. Дереж, m. (у Сријему) bie Prügelbant, scamnum cui alligatur verberandus. Деригуша, f. (in ber Unetbote) Hals Eraßer, gulam radens : оскоруша деригуша : да не би пишу шаку, оде га моја душа (рекао циганин кад је приповиједао, како јећео да изједе тврду оскорушу). Дериште, еша, в. (jdimpflid) Rinb, n. Kinð,

1

decina 2) ein Zehen, decem, franz. une dixaine: десетина људи. Десетица, f. н. п. банка, или карma, ein Zehner (Papiergelds oder im Rartenfpiel), denarius, valens decem. Десепковање, и. čas Bebent = cinfam. meln, collectio decimarum. Десетковати, кујем, v. impf. ben Reђent einfammeln, colligo decimas.

Дecêmô, ora, n. der Zehent, decimae. Десеторица, f. Unşаğ von зеби, decem; decuria. Десеторо, зеņn, decem. Десечани, на, но, н. п. брдо, auf zehn eingerichtet, denarius. Десечар, m, ber Bebeutfammler, deci

marius.

Дecumu, им, v. рf. treffen, offendo Деситисе, имсе, v. r. pf. 1) fich mo bey befinden, adsum. 2) zu Theil wer. ben, contingo: удијели ако ти се десило, fagen Sie Bettler.

Десни. на, но, redt, dexter.
Десни, f. pl. bas leijd um bie Štođ.
zähne gingivae pars quae est circa den-
tes molares.

Десница, f. bie Redte, dextera.
Десно, redtö, dextra.
Деспа, f. hyp, . Деспина.
Деспина, f GFrauenname, nomen femi-
Деспиња, f.) nae. Дéопса
Деспот, m. 1) ber Defpot despota (Zitel

einiger serbischer Regenten). 2) Mannsname, nomen viri. Деспотов, ва, во, beš Despoten, despotae.

Деспотовина, f. 1) baš Defpotat, despotatus. 2) Defpotenftift, monasterium a despota fundatum ut Крушедол. Деспоповица, f. Glug aus бет Рудник - Bebirge.

Деспотски, ка, ко, 1) befpoten=, despotarum 2) adv. wie ein Defpot, more despotae.

Дести (говорисе и денути), дедем (и денем), (Рес. и Срем.) vide ђести. Детао, піла, m. (Рес. и Срем.) vide ђетао.

Дете, детета, п. (Рес. и Срем.) vide дијете.

Детелина, f. (Рес. и Срем.) vide ђe