Амамџик *, m. dim. v. амам. Амамџик има у свакој Турској соби (ђе спавају људи са женама) за пећи. Аман, m. j. чини ми се: аман то ће бити. Аман*! Parbon! nabe! noli me осcidere, serva me. * Аманет m. anvertrautes Pfand, depositum : аманет ти Божји моја ђе ца, оставио код њега новце на аманет; изје туђ аманет. Амбар*, m. 1) baš Magazin, horreum, 2) прва капа, што се дигне кад се игра претена. cf. прстен. Амбарање, и. ba tutgeben ber erften Müge im Ringipiel (inbe mаn амбар Dazu ruft), levatio primi galeri in lusu annuli, cf. прстен. Амбарами, ам, v. impf, амбар fagen, dico амбар. Амбарнути, нем, v. pf. 1) дићи прву капу, кад се игра прстена, cf. претен. 2) запросити ђевојку ђегођ, или друго шпо заискапи, н. п. ја сам амбарнуо на једном мјесту. Амбарски, ка, ко, н п. око, врата, des Magazins, horrei. Амбуља, f. дугачка врећа, cin langer Cat, saccus longior. Ите! amen! Амин да Бог да. Аминање, п. baš menfagen, adpre catio. Амина, ам, v. impf. Umen fagen, dico amen. Кад стари сват (на свадби), или кум пије у здравље, онда сватови, све два и два, а минају, m. ј. вичу: Стари сват чашу пије, Бога моли, амин ! Avo, bieber, huc. Амрел, m. Der Regenfcirin, (öfferr. 03 2i mrell, nad bem lat. umbrella), umbella (major). Ан*, m. ber Jan, deverticulum, анатемаше ђавола и његова и мена. Анатемник, m. beš natfyems werth, dignus anathemate. Анатемнице јеAan! (chelten gewöhnlich die Mönche, flatt анатемниче, meil fie fid ein ягіефіfфез Wnieben geben wollen, wo ein 4, *, I, k, ħ, üblich ist; Англијски, ка, ко, 1) englifc, anglicus, britannicus. 2) adv. englisch, anglice. Андра, m. (Рес. и Срем.) vide Андро. Андрак, m. Не знам који му је андрак (у Сријему и Бачк). Андрија, m. (cf. andpeios ?) Wnbrea8, Адdreas. Андријаш, m. Andreas, Andreas. Анђелак, лка, m. Һур. 9. анђел. Аница, f. dim. . Ана. Аничица, f. dim. y. Аница. Анта, f. (у Сријему) ber Marthaufer, cumulus (terrae) terminalis. Анта, m. (Рес. и Срем.) vide Анто. Андар *, m. Der Ganbfdar, culfer mid jor. Анџија*, m. ber Sanwicth, dominus deversorii. Ao! interj. fapperment! vah! Aо мој брајко! Доно (а оно), fo, bann, —, igitur, at: ако није тако, а оно је овако; ако не ћеш ти доћи мени, а оно ћу ја шеби. Апашека, f. bie upotђete, apotheca, pharmacopolium. Anamèkap, m. der Apotheker, pharmacopola. Апатекарев, ва, во, es Xpotheters, Апатекаров, ва, во,, pharmacopolae. Апатекарски, ка, ко, 1) Upotheter pharmaceuticus. 2) adv. apothekerisch, more pharmacopolae." * Апс m. der Arrest, custodia: y ancy Апустол, m. Wpoftel, apostolus. Апустолски, ка, ко, 1) apoftolifd, apostolicus. 2) adv. apostolisch, apostolice. Отишао. апустолски, т. j. пјетице, per pedes apostolorum. Апшење, п. baš Urretiren, custodia. Ap*, m. der Pferdestall, stabulum equorum. cf, коњушница. Арад, m. Gtaět im Banat. Арадски, ка , ко, хоп Арад. Арађанин, m. човек из Арада, Арам*, m. проклество, (дав вез gentheil, v. алал), lud! male vortat: арам и била со и љеб, што си изјео код мене! Арамбаша *, m. поглавица ајдучки, ber Räuberhauptmann, dux lafrouum. Арамбашин, на, но, без KÄuber= hauptmanns, ducis latronum. Арамбашовање, m. Даз арамбаша feyn, imperium latronum. Арамбашовали, шујем, v. impf. арамбаша јерı, imperito latronibus. Арамија, m. ber Räuber, Dieó, fur, latro (mit niederträchtigem Nebenbegriff, mährens dе ајдук in nidt bat). Аранђел (говорисе и аранђео), т. Der Grzengel, archangelus: свети шестокрили аранђеле! закрили ме ирилом твојим (кад се моле Богу). Apan Арапија, f. (coll.) vie Moßren, Mauri: ,,Сад навали љута арапијо: „Нема оног страшнога јунака „На шарену коњу великоме Арапин, m. Der Mobr, Aethiops, МайАрапинов, ва, во, без Мођсen, A des Mohren, thiopis. rus. Apap, ш. врећа од кос̧тријепти, cin Sack von Ziegenwolle, saccus e lana caprina. Арарина, f. augm. 4. apap : „Погледајде арарино моја „Што ти чини болесница твоја Арати, ам, v impf. plünbern, expilo, Apamoc, (dpáros) verflucht, hol's, der Zeufel! in malam rem! Apатос га било; Аратос ти кирије, сиђи ми с кола. Аратос ти поскура, не прди ми по цркви. Аратосиљање, п. das zum - Teufelwünschen, detestatio. Аратосиљапнисе, амсе, v. r. impf, кога или чега, etmas zum Zeufel wins schen, detestor aliquid, exsecror. Арач*, m. bie Sopffteuer, tributum, Texactio capitum. cf. главница. Àpaч*, apua, m. die Auslage, expensa, cf. трошак. Арачлија *, m. Der Kopfiteuer - Ginnehmer, exactor tributi. Арнаупити, им, v. impf, zum Xrnau≠ ten machen, facio esse Albanum. Арнаупитисе, имсе, v. r. impf. cin Arnaut werden, fio Albanus. Арнаутка, f. 1) bie Wrnautinn, Albana. 2) eine Arnautinn, (Art langer Klinte), telum albanum. Арнаутлук*, m. Арнаутска земља, Albanien, Albania. Арнауповац, вца, m. Арнаутски пищцољ, die albanesische Pistole, telum minus Albanum. Арнаутски, ка, ко, 1) Xanefer, albanus, 2) adv. albanesisch, more albani. Арнаућење, п. баз 2016anifiren, mutatio in Albanum, Арнаучад, f. (coll.) junge Urnauten. Арнауче, чета, n. ein WIbanefer Rinõ, puer albanus. Áρшеви, m. pl. das Dach eines (sonst offenen) Bauernwagens, von Stäben und einer Rohrmatte darüber, teetum currus rustici. Арпаџик*, m. eine Art 3riebeln zun Арсица, m. dim. v. Apca. beratben, bofmeiftern, consilior. Архиђакон, m. vide акриђакон. Архимандрит, vide акримандрит. Архимандритов, ва, во, vidē аќримандритов. Архимандритски, ка, ко, vide акримандриписки. Арчење, n. bas Berzebren, Serbraus chen, consumtio, absumtio. Арчити, им, v. impf. verbrauchen, absumo. Арчитисе, имсе, v. r. impf. fid in Uns toften feben, expensas facio. Аршлама*, f. Qrt_rübfir[de, cerasi genus. Арщин, m. bie le, ulna. Асан-пашина паланка, f. мала ва рошица на десном бријегу ријеке Јасенице (у Србији). Асна, f. (по Сријему и по Бачк.) бес Mugen, Bewinn, utilitas, cf. вајда, Аснити, им, v. impf. nuțen, prosum,, Асновит, та, то, nüşlid, utilis. Acпa, f. der Hautausschlag, pustulae. Аспида, f. bie Biper, Dtter, aspis: 2 , зла као аспида (реку злој жени). Астал, m. (по Сријему, по Бачк. п по Бан.) ber id, mensa cf. cmo. Аҫталҷић, m. dim. 9. астіал. Acmap *, m. das Unterfutter (von Baumwolle), munimen vestis. Асура*, f. vide рогожина. Acypunja, m. der Mattenflechter, qui tegetes plectit e scirpo Аcypunjuн, на, но, des Mattenmachers, tegetum confectoris. An, m. baš arabifce Хов, еquия arabs. С туђа ата усред блата. Атанацко, m. Uthanas, Athanasius, Атање, п. баз 2dten, attentio. Amap, m. das Gebiet, ager, fines. Аташи, ам, v. impf. (adten ?) мари, ти, или приањати зашто, ach= ten, attendere: да ти аташ за тим, то би ти научио. Amaгúрamи, ам, V. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) an greifen, aggredior, cf, ударити. 1 belrog ge= mäß, equi arabıci. 2) adv. mie am, more equi arabici. Атула, f. дав Befimfe, cymatium. Аћа, m. (Рес. и Срем.) vide Аћо. Аким, m. Goadim, Joachim. Аћима, f. Goadima, Joachim ? Áko, m. (Ерц.), hур. v. Аћим. Аферим*! bravo ! das macte! Турски аферими и калуђерски благослови. Афијун*, m. да Opium, opium. Ax! interj. ad! ah! cf, a! Аца, m. (Рес. и Срем) vide Ацо. Ацко, m. dim. von Алекса. Ацо, т. (Ерц.) hyp. v. Алекса. Аче, чета, n. ein junger am, arabis fches Füllen, pullus equi arabis. Ачење, п. Art dehnenden Sprechens, prolatio vocum lenta, et diducta. Ачитисе, имсе, v. r. impf. gebent schrechen, diduco voces. Аџаип*, m. „unber, prodigium ! Аламија*, f. unerfahren (aus Jue gend), inexpertus, rudis (auch vom Pferde). Аџија*, m. ber Pilger, (Ehrift ber in Jerusalem, oder Türke, der in Mekka gewefen ift), peregrinns religionis ergo. Аџијин, на, но, без Gabdi, peregrini religionis ergo. Аџијница, f. bie Frau eines Радфі, 2) adv. mie cin Gabfdi, more peregrinatoris religiosi. Аџилук*, m. bie Pilgerfdaft, Pilger. reije, peregrinatio religionis ergo. Аџинедомак, m. (fomifd) ein Pilger, der aber nicht bis an das Ziel seiner Walfahrt gegangen, peregrinator sacer imperfectus, mendax. Аџо, m. hyp, v. аџија. Ацуван *, m. ber Liebling, Banртедев, scortum, puer. Aqua*, f. 1) vide абајлија. 2) ударити у ашу, abläugnen, infitior. Док је аша, дотле кућа наша. Aшâne, n. dar Abläugnen, infitiatio. Ашаријаст, та, шо, vide несташан. Баба, f. 1)очина, или материна мајка” bie Großmutter, avia. 1) стара женаaltes Beib, vetula. 2) превести бабу, кажу ђеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако бане, да одскаче повр воде. Баба, m. (Рес. и Срем.) vide ба60. Баба клисара, f. баба, што мијеси поскурице, біe Grau, bie bas Come munionbrot für die Kirche bäckt, diaconissa pani saero pinsendo. Бабајко, m. (понајвише у пјесмама) vide 6a60: „Мој бабајко не слушам те стари. ,,Камо Раде мој мили бабајко? Бабак, банка, m. на косишту онај дршчић, што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему кажу руцељ), bie Genfengriffe, capuli in manubrio falcis foenariae. Бабётина, f. augm. у. баба. Бабин, на, но, ber Großmutter gebös rig, aviae. 2) der alten Frau gehörig. vetulae. Бабин, на, но, vide бабов. Бабина душица, f. cine Pflanze, herbae genus. Бабина рупа, f. bie Genidböle, cavum cervicis. Бабине, f. pl. (у Сријему Ђекоји говоре бабиње) 1) да Тофenbutt, puerperium. 2) der Wochenbesuch, sаŽutatio puerperaе. Код Срба трају бабине обично седам дана. За тије седам дана долазе дању жене на бабине (и доносе часі (н. п. пите, уштипке, ракију, вино и т. д.) и ђетету дарове), піе се часте и веселе; а ноћу дођу комшије и комшијнице, познаници и познанице, те чувају бабине, m. ј. сједе сву ноћ код породиље, и разговарајусе и пјевају, а особито трећу и седму ноћ („Није седму ноћ дочу Бан" имају обичај рећи ономе, који је мало сулудасі). Тада не смије ни једно заспати: зашто други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогођ (какав дроњак, или читаво ћебе) за аљине. На бабинама пјевају свавојаке пјесме, а неке имају које се само тада пјевају, н. п. „Ој на делу на голему боб се зелени. ,, А ко га је посејао те се зелени ? „Мирко *) га је посејао те се зелени, „Ружа **) га се назобала, срце је боли. Колалом лалом ко му отац беше? „Колалом лалом тај му ***) отац беше. „Колалом лалом қо му деда беще? it m. A. and Genta и Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). Бабини дин, m. pl.letma Märg[duce, nix Бабини укови, J cadens mense martio. Приповиједају, да је у то доба некаква баба ищћерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударно сни. јег, а она рекла: „Прц марцу не бојим те се: моји јарчићи цеторошчићи”. На то се расрди марпі, па навали са снијегом и с мразом, me се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу, да се и данас може виђети у некаквој планини (ђе се то догодило) оно камење, шито је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи, а јарићи око ње. Puhu oko Be Toge Calche genus. рабица, f. 1) dim. 9. 6. 2) bie леб. amme, obstetrix. 5) оңо гвожђе (као мали наковањ), шп се на њему откивају косе. *) Или како буде нме оцу. **) Или како буде име матери. ***) Како му буде име. бабичиши, им, v. impf. Geburtshülfe Баврљање, n. Umlerflenbern, vagatio, Баврљати, ам, v. impf. umberin beci, vagor. Бага, f. некаква болест коњска. Багљив, ва, во, н. п. коњ. Багрена, f. ber Wcacienbaum, Robini pseudoacacia Linu. Бадава * BaasSA unentgeltlich, gratis. Бадаваџија *, m. ber alles umfonit baben will, qui omnia vult sibi gratis dari. Бадало, ц. оно мјесто, ђе ударају ђеца крајем од штапа кад се банају. с. банатисе. Бадањ, дња, m. велика шупља клада, што кроз њу тече вода, те обрће коло на кашичари воденици, bie Röbre, canalis. Бадање, п. баз Steden, punctio. Бадати, ам, v. impf. 1) Teife freden, pungo leniter. 2) leife geben, inceda punctim. Бадем*, m. Manbel, amygdalus. 1 (у Босни) vide бадава. Бадљи, f. pl. некаква болест очима, Бадњак, m. сирова церова главња, што се, по обичају, у очи Божиђа`ложи на ватру. Бадњака морају бити два или три, и морају се у очи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Кад се у вече смрине, онда домаКин унесе бадњаке у кућу, и нало |