Детитисе, имсе, (Рес. и Срем.): vide дијетитисе.

Детић, m. (Рес. и Срем.) vide ђетић. Детлић, m. (Рес. и Срем.) vide ђетлић. Деца, f. (Рес. и Срем.) vide ђеца. Дечак, m. (у Сријему и у Бачкој) ber Snabe, puer.

Дечанац, нца, m. калуђер из Дечана. Дечани, m. pl, намастир у Метоији (код Призрена). Србљи приповиједају да је Дечански краљ (пошто му је отац извадио очи и објесио на концу више градски врата) изишао слијеп у шетњу иза града (Призрена), па га опазио свети Аранђел и сажалило му се, па се створио у орла и одлећео те украо његове (краљеве) очи изнад врата и даровао и краљу, и рекао му: „одечи очи”. Онда краљ прогледао, и на оном мјесту начинио Де

чане.

„Да видите високе Дечане Дечанска, ка, ко, von Дечани. Дечин, на, но, (Рес. и Срем.) ђечин.

Дечина,

vide

f. vide дечурлија. Дечица, f. dim. v. деца. Дечко, m. vide дечак. Дечурлија, "f. augm, v. деца. Дешњак, m. марјаш, или петак, на којему Богородица држи Риста на десној руци, ein Siebengebneritid, worauf unser Liebefrau mit dem Chris ftusfinbe im redten Urme borfommt. Golde merden ben Kindern um деп Hals gebunden, wie die bullae bei den Römern, numus B. M. V.

Ди, (Срем.) vide гди (mit allen 26lei= tungen),

Диван, вна, но, 1) munderbar, mirabilis. 2) wunder schön, perpulcer. Диван * m. разговор, сабор. 1) бес Kath, Die Kathšvetfammlung, senatus (?) 2) bie Derfammlung, Unferre= bung, concilium, colloquium : „Под оружјем на диван изиђе Диванана*, £ bie Wltane, ber Witan,

moenianum.

Дивитисе, имсе, v. r. impf. коме, или чему, fic runbern, miror. Дивлија, f. cine Urt langer, enger Klin • te, flintae genus.

Дивљак, ш. н. п. човек, или вепар, 1) der Wilde, homo ferus. 2) das Wildschwein, aper.

Дивљака, f. m. j. јабука, крушка, der Holzapfel, die Holzbirn, pomum silvestre, pomus silvestris (Baum und Frucht).

Дивљање, n. baš Milbfeyn, ferocitas.
Дивљаши, ам, v. impf. milb feyn, fc•
rus sum, ferocio.
Дивљач, f. 1) bie Bilbheit, feritas, 2) baš
Wildpret, ferae, caro ferina.
Дивљачан, чна, но, н. п.
wild, wüst, terra inculta, barbara.
Дивљачење, n. vide дивљање.
Дивљачина, f. augm. Ф. дивљач.
Дивљачитисе, имсе,

Дивљати.

земља,

v. r. impf, vide

Дивљи, ља, ље, milo, ferus, silvestris. Дивна, f. Frauenname, nomen feminae. Дивокоза, f. Der Steinbod, ibex Lion. Auвoma, f. die Wunderschönheit, mira pulcritudo.

Дигнути, нем, vide дићи. Дигнутисе, немсе, vide дићисе. Дизање, п. да Geben, levatio. Дизати, дижем, v. impf. beben, levo. Дизатисе, ижемсе, v. r. impf. fid era heben, consurgo, existo, Дизга*, f. vide крајац. Дизген * m. од узде они каиши, што се држе, у рукама кад се јаше, die Zügel (des Reitpferdes), frena, i. e. die Riemen am Zügel. Диздар*, m. ber Iborwart einer Ge ftung, janitor arcis.

,

Диздарев, ва, во, vide диздаров. Диздаревица, f. vide диздаровица. Диздаров, ва, во, дев диздар, jani

toris.

Диздаровица, f. bie Pförtnerin, janitrix, janitoris uxor.

Диздарски, ка, ко, 1) pförtners, janitorum. 2) adv. Pförtnerisch, more janitorum. Дизлуке, f. pl., 1 vide позлуке. Дизлуци, m. pl. J }

Дијање, n. baš thmen, spiritus. Дијати, дишем (Ђекоји реку и диjам), v. impf. athmen, spiro. Дијевање, п. (Ерц.) дав Евun, Sin= thun, Dinlegen, positio, Дијевати, ам, v. impf. (Ерц.) thun, pono colloro : куда дијеваш ти те

Дијел, m. (Ерц.) 1) ber Zheil, portio.

2) уз дијел, bergай, на Дугом дијелу

divido.

Дилбер *, m, ber Edöne, pulcher. Дилберче, п. (ст.) dim. . Адилбер: • „Ја јој реко: добар вече дилберче Дилберчић, m. (ст.) dim.. дилбер: „Ој ђевојко дилберчићу! „У бијелу белнучићу Дилчик*, m. bie Stange (без Der Run= kel und der Schnellwage), pertica: ,,Мобарице моје другарице! ,,Удрите га колом и дилчиком Дим, m. ber Raud, fumus. Димање, п. 1) дав Ednauben, spiritus; anhelitus. 2) das Blasen des Windes, spiritus venti.

Димаши, ам, v. impf. 1) {фnauben, anhelo. 2) blafen, spiro. Димије, f. pl. lange unò meite Sofen von gefärbtem Zeug, braccae. Димитисе, мисе v. r. impf. rauchen,

fumo.

,

Димитрија, m. Demeter, Demetrius. Дим трије, m.j Димашћија, f. m. j. сабља, Дата$= cenerfäbel, acinaces, Damascenus: „Трже Турчин сабљу димишћију Димлије, f. pl. vide димије. Димљив, ва, во, н. п. ракија, räus cheria, fumosus.

Димница, f. Kaudfangfteuer (an ben Budof), vectigal pro fumario. Димњак, т. KOMIH, ber Raudfang, Schornstein, fumarium.

,, А тако ми дина и имана

Динар, m. eine Dünge, tleiner als ein Para, die aber jegt eben soviel gilt, numi genus.

Динути, нем, v. pf. cinen Nemzug thun, spiritum duco. Диња, f. bie Melone, pepo. Дињица, f. dim. v. диња. Дињка, f. eine rötblice Ztaube, uvй rubella.

Дипле, f. pl. налик на тадље ; али не
ма прдаљке, eine Wrt Dubelja, utri.
culi musici genus.
Диплити, им, v. impf. bie дипле fpies
Ien, cano utriculo.
Дипљење, n. baš Gpiel бес дипле,
utriculi cantus.

Дирање, п. Das Serühren, tactio.
Дирати, ам, v. impf. у кога, у што,
etwas berühren, tango.
Дирек*, m. Halten, pflod, trabis ge-

nus.

Диреклија*, m, ber fpanifde Zhaler, numus hispanus.

Диречић, m. dim. 9. дирек. Диркање, n. dim. 9. дирање. Диркати, ам, dim. v. дирати. Дирнуши, нем, v. pf. cinei. Griff more nad thun, peto. cf. дарнути. Дики (говорисе и дигнути), дигнем, v. pf. beben, levo.

Дикисе (говорисе и дигнутисе), дигнемсе, v. r. pf. fich erheben, auffteben, consurgo.

Дичан, чна, но, rübmlid, (фön, glo

riosus.

Дичење, п. bas

tolsfevn; bas Etolia machen, superbia; gloria. Дичиши, им, v. impf. кога, ftols mas

chen, Ehre machen, gloria (nostra) est. Дичишисе, имсе, т.г. impf. ким, чим, sich rühmen (mit Recht), stolz seyn, superbio (jure).

Диша, m. (Рес. и Срем.) vide Дишо, Диш р*, на поље! binaus, foras. Дишерисати, ришем, v. pf. кога

einen hinausschaffen (zu ihm sagen An.
шep), expello foras.

Дишо, m. (Ерц.) hур. ф. Димитрије,
Дјејаи, m. (Ерц.) vide Дејан.
Длака, f. 1) ein Stüd Saar, pilus. 2)

das Haar der Kuh, des Pferdes, pili.
Длакав, ва, вo, baarig, pilosus.
Длакабипи, им, v. impf. vol Saare
machen, pilis conspergo.
Длакавитисе, имсе, v. r. impf. vol
Haare werden, pilis conspergor.
Длакављење, п. das Beschmusen mit
Haare, adspergio pilorum.
Длан, m, bie flame jand, vola,
Дланић, m. dim, V. длан.
E

Длачица, f. dim. 9. длака. Длијето, п. (Ерц.) глијето, ba%Štemm. eifen, der Meißel, coelum. Дмитар, m. vide Димитрије. Дмитра, f. Frauenname, minae. cf. Mитра.

Дневи (cm.) vide дању:

nomen fe

Дневи леже, а ноћу путују Днo, n. der Boden, Grund, z. B. eines Gefäßee, fundus. До, дола, m. vide долина. До, 1) biš, ad, usque ad. 2) vide осим : „Бојиш ли се још кога до Бога? Доба (Genit. on доб?), bie Zeit, tempus : глуво доба; послено доба; вечерње доба; у ово доба године; жена на том доба (m. j. готова се породити);

་

„Које ли је доба ноћи? „Рекла ми је'драга доћи „Роди мајка два нејака сина,

,

, Узло доба у гладну годину — Добавити, им, v. pf. што verfdafa fen, procuro.

Добавитисе, имсе, v. r. pf. чега, ct. mas erlangen, consequor: „Пења коња крај зелена луга „Не би ли се добавио друга. Добављање, n. bas Perf@affen, comparatio; das Bekommen, consecutio. Добављати, ам, v. impf. verfcaffen, procuro.

Добављатисе, ам, v. r. impf. evlan= gen, consequi. Добаврљати, ам, v. pf. gefdlenbert Eommen, advenio lente et negligenter: „Када врља једва добаврља Добар (comp. бољи), бра, ро, gut,

bonus.

Добацивање, п. 1) baš Serbeimerfen, adjectio. 2) das Treffen (Erreichen) im Steinwurf, adsecutio in lapidum jactu. Добацивати, цујем, v. impf. 1) ber beimerfen, adjicio. 2) genug meit mer: fen (im Steinwurfe), assequi metam lapide.

Добацити, им, v. pf. 1) berbeimerfen, adjicio. 2) genug meit mérfen, assequor lapide.

Добеглица, f. (Рес. и Срем.) vide добје.

Добит, f. 1 ber Bewinn, IuДобитак, тка, m. crum. Добити, бијем, v. pf. 1) gewinnen, vinco. 2) geminnen, lucror. 3) befom= men, accipio.

Добјеглица, f. (Ерц.) ђевојка, која добјегне (т. j. сама дође) за момка; то се догоди кад родитељи не даду ђевојци поћи за кога она оће, а она не е за кога је они дају. То су понајвише рђаве ђевојке: зашто поштена ђевојка и од поштена рода, не ће своје родитеље и браћу осрамотити. У Србији добјеглица дође управо момку у кућу, па је онда одведу у какву кућу момачком роду, ше тамо стоји док се не вјенчају; а у Сријему и у Бачкој дође поповој кући и онђе стоји док се не вјенчају.

Добјежами, жим, v. pf. (Ерц.) зия flieben, confugio.

Добјећи, бјегнем, (Ерц.) vide добје.

жати.

Добовање, n. baš Zrommeln, tympani

cantus.

Добовами, бујем, v. impf. trommeln, tympano cano.

Добош, m. bie Zrommel, tympanum militare.

Добошар, m. ber Zambour (Erommela fchläger), tympanista.

Добошарев, ва, во, vide добошаров. Добошаревица, f. vide добошаровица. Добошаров, ва, во, дes Erommelo

schlägers, tympanistae. Добошаровица, f. bie Zamboursfrau,

uxor tympanistae. Добошарски, ка, ко, 1) Zambour=, tympanistarum. 2) adv. wie ein Tambour, more tympanistae.

Добра, m. (Рес. и Срем.) vide Добро. Добрава, f. Glug in der Шабачка найја: „Купи војску до воде Добраве Добрашин, m. Mannsname viri.

nomen

Добрија, f. Frauenname, nomen fe

говини (може бити да је сад и *пуст?). Добрина, f. Büte, bonitas (mir) nur als Euphemismus gebraucht, z. B. не знам која му је добрина was ihm fehlt, dem Kranken). Добрићево, и намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст ?). Добрица, m. Hannšname, nomen viri. Добричина, m. (augm. v. добар?) еitt liever Wann, lepidum caput.

Добровк, т. Тannšname, nomen viri. Добродошница, f. чаша вина, или ракије, што се даје ономе, који дође, за добро дошао: „добро си ми дошао“ (тако се рече кад му се пружи чаша), ber ilfomm, poculum salutatorium. Добросав, m. Жannšname, nomen viri. Добросрешњик, m. Bíüd3find! (als Euphemismus, menn bie Mutter ein Kind ausschilt), albae gallinae filius. Добросретњица, f. b eiblide фон добросретник maš man febe. Добро срећник, m. vide добросрет

„Према себи ударио Mey ..,, На довашу по бијелу врату Доватање, ц. 1) baš Jerlangen, porrectio. 2) das Erreichen, assecutio, Доватати, ам, v. impf. 1) berlangen, porrigo. 2) erreichen, assequor, attingo.. Доватити, им, v. pf. 1) berlangen, porrigo. 2) erreichen, attingo. Довде (ш.]. до овде), adv. loci, bis bie. ber, hactenus.

Довести, ведем, v. pf, ferführen,

adduco.

Довести, зем, v. pf, fertig friden, absolvo acu.

Довести, зем, v. pf. berfügren, ad. veho.

Дов сплисе, земсе, v. г. pf. gefahren fommen, advehor.

Довечê, auf Den bend, in vesperum. Довијање, п. Даз Érfinnen, excogitatio. Довијатисе, јамсе, v. r, impf. finnen, meditor.

Довлачити, им, v. imp.. 1) berbeifdleps pen, adtraho. 2) herbeiführen, adveho. Довлачитисе, имсе, v. r. impf. fid herbeischleppen, ventito lente. Доводити, им, v. impf. herführen, adduco.

Довођење, п. 8 Serbeifügren, adductio.

Довожење, п. 1) дав Serbeiführen, advectio. 2) das Herbeifahren, advectio. Довозити, им, v. impf. berbeiführen, adveho.

Довозитисе, имсе, v. r. impf, gerbels fabren, advehor.

Довоља, f. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст ?): ,,И Довољу близу горе Црне — Довољан, љна, но, jufrieden, con

Догађатисе, асе, т. r. impf. fid eся Pignen, accido.

Догазиши, им, v. pf. berbeimaten / adveuto per flumen, nives tc... Дэгамбати, ам, v. pf. baberaematfceit fommen, advvalo vacillauti gradu.

ratio.

Договаратисе, амсе, v. r. impf. fid berathen, delibero.

Договор, m. ber Rathfclub, consilium. Договор куће не обара.

Договоритисе, имсе, v. г. pf. fic vers abreden, consilium capio. Договорно, einftimmig, unanimi consilio.

Догодити, им, v. pf. treffen, ecrathen, offendo.

Догодитисе, имсе, т. г. pf. fid ereig= nen, accido.

Догонити, им, vide доћеривати. Догоњење, n. vide доћеривање. Догорети, ри, (Рес. и Срем.) vide догорјети.

Догорјеши, ри, v. pf. (Ерц.) brennen ardeo usque bis Догрдети, дим, v. pf. (Рес.) jаnеtеlu, Догрдини, дим, v. pf. (Срем.) зu vers Догрђети, дим, v.pf (Ерц.) òrieğen anfangen, taedere me coepit. Догустити, сти, v. pf. коме, in Ber: legenbeit, in bie Klemme bringen, urgeo, ad angustias deduco, circumvenio. Дода, f. hyp. у. додола. Додавање, n. bas Derbei.. Ginzuдебен, porrectio, additio. Додавати, додајем, v. impf. berbei:, bingugeben, addo.

Додатак, шка, т. діє Зидабе, addi

tamentum.

Ддати, ам, v. pf. binzugeben, addo. Додворитисе, имсе, vide удвори

Додиркивати, кујем, v. impf, berüf= ten, contingo.

Додирнути, нем, v. pf. berüfren, attingo.

Додирнутисе, немсе, v. r. pf. кога, или чега, Бесübren, attingo. Додола, f. c. додоле. Додоле, f.pl. неколико ђевојака, које љети, кад је суша, иду по селу од куће до куће, ше пјевају и слуте да удари киша. Једна се ђевојка свуче са свим, па се онако гола уве

же и обложи различном правом и цвијећем тако, да јој се кожа не види ниђе ни мало, и то се зове додола (начинила се као додола

реку ђевојци, или жени, која се млого накитила по глави) : па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге ђевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; потом домаћица, или друго какво чељаде, узме пун котао, или кабао, воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окрећесе. У додолским се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој додо! Тој додоле! н. п.

,,Наша дода Бога моли, ој додо! оj Додоле!

„Да удари росна киша, ој додо! ој додоле!

Додоле играју у данашње вријеме готово по свој Србији, а особито од Еаљева доље к Тимоку. По Сријему, по Бачкој и по Банату играле су до скора, па су нови свештеници забранили и искоријенили. Додолски, ка, ко, н. п. пјесма, cf.

messis finitio.

V.

video.

Ende Дожњевати, ам, v. impf. zu Gnbe ernten, meto (absolvo messem). Дожњеши, њем, v. pf. bie rnte volle enden, finire messem. Дозвати, дозовем, pf. 1) errufen, advoco. 2) herbeirufen, advoco. Дозватисе, зовемсе, v. r. pf. in fid geben, beffer merben, ad frugem redeo. Дозивање, n. bas Érrufen, дав Beru• fen, advocatio.

Дозивати, ам (и дозивљем), v. impf. berbeitufen, berufen, voco. Дознавање, n. das Erfahren, explo

ratio.

Дознавати, најем, v. impf. erfafren,

rescio.

Дознапь, ам, v. pf. erfahren, rescio, Дозрети, рим, v. pf. reifen, maturorДоигравање, n. bas Befprungen = Rom= men, adsaltatio (?). Доигравати, ам, v. impf. gefprungen fommen, advento saltans. Доиграти, ам, v. pf. gefprungen font= men, advenio saltans. Доиста, заиста, mirflid, certe. Дойсти, дођем, vide доћи. Доитање, n. Yide довашање.