Нек' се диже тући ђаурина : ,Ђаури нам тешко додијаше Баче, чета, n. ein Studentden, parvulus literarum studiosus.

Бачење, и. баз Student = merden, frequeutatio scholarum. Вачина, f. vide ђакела.

Ђеверска, ка, ко, 1) Дев ђевер. 2) adv. nach seiner Art, leviri, paranymphi, amici.

Беверство, п. (Ерц.) bie Srautfibrer= fdaft, paranymphatus: зове me y ђеверство.

Ђеверуша, f. (Ерц.) без Brautführers= Frau, uxor paranymphi. Ђеверушин, на, но, (Ерц.) ber Frau des Brautführers, uxoris paranymphi. Бевица, f. (Ерц.) vide ђевојка : „Пјевала пица пјевица: „Што ће старцу ђевица, „А младићу бабица. Ђевовање(ђевовање), п. (Ерц.) дав Табchenthum, der Mädchenstand, virginitas: Ђевовање моје царовање

Бековами, Ђевујем, v. impf. (Ерц.) Sungfrau feyn, virgo sum. Ђевојачки, ка, ко, (Ерц.) 1) mänden= haft, puellaris. 2) auv. mädchenhaft, more puellae.

Ђевојка, f. (Ерц.) дав Радфеn, puella,

,

merben, studere literis. Бачић, m. dim. . ак.

Бачки, ка, ко, 1) ftubentifd, studiosorum. 2) adv. auf Studenten Art, studentisch, studiosorum more. Бе, (Ерц.) 1) то, ubi: ђе си био? 2) baß, quod: ej ће не знадо — : „Тад' се Дмитар бјеше осјетно Ђе ће љуба брата отровати 3) mie, ber, qui (aut per participium praesentis):

„Ал ето ти Асан- паше с војском „Ђе он води, дван'ест иљад вој

ске

Бебра *, f. ein Beutel (von Siegenbaar), um Pferde, oder auch Badende zu reis ben, strigilis genus. Ђевђир*, m. 1) ber burdlöderte metal lene Deđel bes Bafdbedens, орегculum pelvis perforatum, 2) ein ähns liches Werkzeug in der Küche, cribri genus.

Berep, m. (Epy.) 1) der Schwager, (des Ebemanns Sruber), levir. 2) ручни ђевер, ber Brautführer, paranymphus. 3) ber ecundant (im Duel), amicus, adjutor: „Па ђевери од њи одступише, ,,А они се ударат стадоше Беверивање, п. (Ерц.) bas rautführer feni, officium paianymphi. Тевеивати, рујем, Ye impf, и pf.

.

ob man ein Mädchen wäre, simulatio aetatis aut status puellaris. Ђевојчин, на, но, (Ерц.) дез Рäð÷ chens, puellae,

Ђевојчина, f. augm. v. ђевојка. Ђевојчиши, им, v. impf. (Ерц.) аӀ3

Mädchen begrüßen, saluto pro puella. Ђевојчитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) sich als Mädchen anstellen, puellam se

едовина, f. (Ерü.) das Erbe vom Großvater, hereditas avita, patrimonium avitum.

Ђейсија *, f. (cm.) vide одијело : „На њему је узел ђеисија Ђеко, m. (Ерц.) һур. р. ед. Ђекоји, која, које, (Ерц.) mander, aliquis.

Ђ``ло, п. (Ерц.) bie That, facinus. Изи

Ћиће ђело на виђело.

Бељање, п. (Ерц.) да фnigeln, sectio minuta,

Бељкање, n. dim. v. Ђељање. Ђељкати, ам, dim. v. ђељати. Ђем*, m, оно гвожђе на узди, што стоји коњу у зубима и око уста, das Gebiß am 3aum, frenum. Ђемија *, f. vide лађа. Бемудраго, (Ерц.) nо immer, ubivis. Бене *, ziemlid, fere, sic satis. Ђенути, нем. vide ћести. Ђерам*,рма, m. ber Krabn bey ben Landbrunnen, machina putealis. Ђердан *, m. a alband, monile. Ђерданић, m. dim. . Ђердан. v. Ђердап *, m. eine Segenò in ber Donau, (Klippe), scopulus (in Danubio). Србли познају два Ђердапа у Дуна. ву, m.j. доњи и горњи. Доњи је између Кладова и Ршаве, а горњи код Пореча.

*

Ђерђеф *, m. ber Stidraßmen, jugum. Берчек cben redt, (a propos), quoniam de hac re loquimur. cf, збиља. Бести, (говорисе и ђенуши), едем (и ђенем), v. impf. (Ерц.) т. је сијено, aufidobern, in acervum colligo. Ђести. Ђедем, v. impf. (Ерц.) tun, Rellen, legen, pono: куда си ђео \новце?

Бетао, тла, m. (Ерц.) ber Spedit, picus.

Бетелина, f. (Ерц.) Der Slee, trifo

lium.

Ђетињищи, им, v. impf. (Ерц.) tin• disch seyn, pueriliter facio. Ђетињство, п. (Ерц.) bie Kinbţeit, infantia, pueritia. Ђешић, m. (Ерц.) 1) баз Mannšbi», (verbeirateter) Hann, vir: н. п. не ма ђетића код куће (кажу және кад не ма људи код куће). 2) ber Mann, Held, vir, vir fortis:

„Намјерисе ђетић на ђешића — Бетлић, m. (Ерц.) ber junge Spedt, pullus pici.

Беца, f. (coll. Ерц.) діe Kinder, риегі, liberi, proles (sing.).

Бечерма, f. eine Art Mejte (ofne Her= mel), tunicae genus. cf. јечерма. Бèчин, на, но, (Ерц.) Sinbers, pueurorm, liberum.

Бечина, f. augm. . ђеца.
Ђечица, f. dim. v. ђеца.
Бечурлија, f. vide ђечина.
Benimo, (Epg.) hier und da, irgendwo,
passim, alicubi.

Бивша, f. намистир у Фрушкој

гори.

Ђйда, f. hyp. 4. Бидија :

„Море ђидо Раде каурине! Bдn, in der Redensart: aj huau! schön, trefflid ! pulcer: ај ђиди коњ! ај ђиди момак! ај ђиди ђевојка! ај ђиди купус! ај ђиди месо! и п. д. Ђидија *, f. састаласе курва и ђидија ; „Нуто ђидије ђе намигује „Нека ђидија зубима чупа Ђинђер, m. само у овој поскочици з „Калуђере Ђинђере! ,,Не инђери браде ; „Не дамо ти Маре, „Ни у колу Сape.

-

Ђинђерити, им, v. impf. cf. Ђинђера
Ђинђеров, ва, во, (спі.)
„Ови двори паунови
„A пенџери Ђинђерови —
,А
Ђинђува*, f. bie lasperle überhaupt,
margarita vitrea.

Ђинђувица, f ldim, v. Ђинђува.
Ђинђушица, f. j

Ђипан, m. amaranthus blitum Linn.
Ђипање, п. дав Springen, saltatio.
Бипаши, ам, v. impf. скакати, fprin•
gen, salto.

Ђипити, им, v. pf. fpringen, salio. Ђога, (Рес. и Срем.) vide Ђого. Boram, m. der Schimmel, equus albus. cf. бијелац.

ба,

Ђогашаст, та, то, н. п. коњ, Šфim• mel=, equus aibus. Бігашов, des Schimmels, equi albi. Ђогин, m. vide foram : „Па посједе својега ђогина Богин, на, но, без ţога, equi albi. Ђого, (Ерц.) hур. . Богат. Богуша, f. Богатата кобила, діє dimmelftutte, equa alba. Богушин, на, но, ber Sdimmelftute, equae albae.

Ђоја, alë adv. mein' id, etma, opinor:

и он се ђоја опрема; он ђоја ми. сли да ми то не знамо (cf. бојаги). Ђока, m. (Pec. и Срем.) vide Боко. Боко, m. (Ерц.) hyp. v. Ђорђије. Ђон, m. ber Šogle, corium solcis efБәнлија, m. (ст.) Gugen, Eugenins ficiendis. (z. B. in dem Liede von Patriarchen. Чарнојевић):

„Поред мога Ђонлије принципа Ђорда, f. (cm.) vide сабља:

„О бедри му она оштра ђорда

Ђувегија * m. vide младожења. Бувегијин, на, но, де Brautigami, sponsi.

Бувез*, adj. indecl, rofenfarben, roseus, cf. ружичаст. Ђувезлија *, f. m. j. свила, Urt rofen• farbne Seide, serici rosei genus: „Увезла сам три дуката злапіа ,,И четири свиле ђувезлије Ђувендија *, f. bie Štlaviná eines Ret# dfchalis, latronis turcici serva. Ђувендијнски, ка, ко, 1 1) einer Ђувендијски, ка, ко, вендија. 2)

y

adv. mie wine Ђувендија. Бувече*, еmа, n. 1) земљан суд (као здјела), што се у њему пече месо у пећи; 2) оно месо. Бугум*, m. ein großer fupferner Haf= jertrug, vas aquarium aeneum : „Ко донесе воде у ђугуму „Да се њему по жуп дукат даде — Б.зел * indecl. (cm.) schön, pulcer: „На њему је ђузел ђеисија Ђука, m. (Рес. и Срем.) vide Ђуко. Byka, f. Frauenname, nomen feminae: Букан, m. Mannšname, nomen viri Буканчић, m. dim. v. Ђукан.

Б

Букна, f. Frauenname, nomen feminae. Ђуко, m. (Ерц.) Таппвпатe (hyp.

Ђукан?), nomen viri. Бул*, m. 1) vide ружа. z) artemisia

annua Linn.

више купају у потоку, а жене и ђевојке донесу у вече кући омаје (да се од њи свако зло и неваљал шпина отресе и отпадне, као ома» ја од кола), и метну у њу свакојака биља, а особито селена, me пpe ноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне не ваља селен брати нити мирисати. а на Ђурђев дан свако узме по један стручак me омирише и зађене за појас, или (ђевојќе и младе) за ђердан. Прије Ђурђева дне кажу да не ваља јести јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки (особито по варошима, као у Бијограду, Смедереву, Пожаревцу и т. д.) треба да закоље по једно јагње код своје куће. На Ђурђев дан не ваља спа» вати (да не боли глава); ако ми који спава, а он треба на Марков дан (25. април) да одспава на ономе истом мјесту.

„Ђурђев данак ајдучки састанак. Ђурђеви стубови (ступови), m. pl.

намастир (у Ерцеговини? или у Спіаром Влау ?)

Ђурђевски, ка, ко, н. п. мјесец, ки ша, Beorgi, S. Georgii. Ђурђевштак, m. ber den geil. Georg feiert, cliens S. Georgi. Ђурђија, f. Frauenname, nomen femi

Бутурице, vide Бутуре.
Бушуричар, m. ber Baudpädter, re-
demtor per aversionem.
Бутуричарев, ва, во, vide ђутури.

чаров.

Бутуричарка, f. bie Вансрådterin, redemtoris uxor; redemtrix. Бутуричаров, ва, во, De Sauliga pächters redemtoris per avertionem.

„Нат’че калпак на ћелаву главу, „Мор доламу на грбава леђа, „Жуте чизме на егаве ноге Erôema *, n. vide бисаге. Ёгеде, f. pl. Die Deutide Beige, fides germanicae.

Еда, 1) fragenbe Partitel: еда га наhe? hast du ihn gefunden? invenisti eum ? еда што? 2) wünfфenò: еда Бог да те не дође; еда Бога и среҺе; еда Бог да вода га однијела. Едрене, нетa, n. Worianopel, Adrianopolis:

,,Пуче пушка, пуче друга, у Едренету Ejlen, hei, heus.

Ејвала, geborfamer Diener! salve servo tuo! Свакој шуши сјвала, оста глава ћелава ; Ејвала пи мени. Екање, ц. Das h! fagen, responsio voce E!

clavus.

eh! fagen, dico he?

Екати, ечем, v. impf. Екнути, нем, v. pf. Ексер*, m. гвозден клин, деr Magel ЕКСИК * , мање, meniger, minus: двије оке педесєт драма ексик (т. j. мање); овај је дукат ексик (nidt vollwichtig).

Експклук, * m. 1) ber H5gang, 3. B. an Bewidte: да одбијемо ексиклук. 2) Schlechte Wendung unfrer Šaden (als Strafe beš Gimmels wegen einer Günòe): убио га ексиклук. cf. на

Еро: Што велиш ељо? Ељда: Плети кош Еро Eдa, f. der Buchweizen, polygonum fagopyrum Linn. Ём, fomob — al aud, xc. et

et: em je скупо, ем неваљало. cf. буд, шуд. Еман *, m. vide аман. Емперија*, m. vide земљак. Емшеријин, на, popularis.

но, landsmännisch,

Емшо, m. hyp. у. емперија.
Енглез, m. ber Englänber, Anglus.
Енглеска, f. vide Англија 1.
Енглеска, ка, ко, vide Англијски.
Ен? (у Ресавии у Лијевчу), vide ено.
Ендезе*, зета, n. vide аршин:
„„У дубину триста ендезета
Ёндек, m. ber Hraben, fossa.
Ено, feb да! en! ево мени, ето те.
би, а ено њему.

Епархна, f. bie Špardie, Diöcefe, di

oecesis.

Ера, m. (Рес. и Срем.) vide Epo.
Ерак, m. Mannsname, nomen viri;

Ни куди Ераќа, ни вали Петака: оба су брата једнака.

Ергела, f. eine Heerbe Pferbe, grex

equorum.

Ердељ, m. Siebenbürgen, Transilvania. Ердељски (Ердељска), ка, ко, 1) fte=

benburgid, transilvanus. 2) adv.' fte= benbürgisch, more Transilvano. Epèзa*, f. der Haken, über den ein Hängeschloß angebracht wird,obex serae? Еренде*, дема, n. vide треница 1. То ти ротква, а еренде зуби, fagt man zu einem der gefarzt hat, accinunt ei qui pepedit.

Ерин, на, но, без Epa, hercegovi

nensis.

Еркиња, f. vide Ерцеговка. кро, m. vide Ерцеговац. Ерски, ка, ко, vide Ерцеговачки. Ерцег Стјепан (Ерцеговци говоре я III kenaн), m. (cm.) Herzog Stephan, Dux Stephanus : „Маче војску Ерцеже Стјепане — Ерцеговац, вца, m. ein Herzegower, hercegovinensis. Ерцеговачки, ка, ко, 1) Gergegowifd, hercegovinensis 2) adv. more hercegovinensi.

Ерцеговина, f. bir Seregoing, hercegovina, ducatus s. Sabbae. Ерцеговка, f. bie Sergegominerin, mu

lier e ducatu s. Sabbae. Ерцеговце, чета, n. ber junge Se

gominer, puer e ducatu s. sabbae. Есап*, m. vide рачун 1.

Есеинти, им;, v. impf. 1) vide рачу