Ждребећа, ћа, ће, Güllens, pullorum equinorum. Ждребешце, ета, n. vide ждребенце. Жар бити, им, (Рес. и Срем.) vide ждријебити. Ждр битисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide ждријебимисе. Ждребица, f. ein weiblides Güllen, ein Štytenfillen, equula (?). Ждребичица, f. dim. v. ждребица. Ждребљење, n. (Рес. и Срем.) vide ждријебљење. Ждрепчаник, m. cf. јармак. Ждрепчић, m, dim. v. ждријебац ипо ждребац. Ждријевац, пца, m. (Ерц.) ein junger Ждријебити, им, v. impf. (Ерц.) cin Gülen merfen (getären), pario: ова кобила ждријеби све мушку ждребад. Ждрије битисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) ein Füllen werfen (gebären), pario: ова се кобила ждријеби сваке го Жевкање, n. I das Befzert, ∙latratus Жевкарење, п. j lenis, der Durst, sitis. latro Жевкарити, им, v. impf. | befzen, Ж вкапи, ам, v. impf. f leniter. Ждан, дна, но, burftig, sitibundus. Ж`днети, ним, (Pec.) vide жедњети. Ж`днити, им, (Срем ) vide жедњети. Жедњепин, ним, v. impf. (Ерц.) ðurftig merčen, sitio. Kˆh, f. Жђа, f. J Жеца (жеца), f. dim. v. жеђ. Жежељ, m. ein Unbinbftod für bie Edafs buave, baculas alligando molusso. Жежељ је као по дугачак и по дебео штап ; један се крај од њега свеже исетету за огрљак, а други за колац (да не би псето прегризло узицу кад не ма ланца). — Љутип као пасу жежељу. Жежење, п. baš Brennen, ustio. Жилиши, им, (Срем.) vide жељети, Желудац, желуца, m. Der Magen, stomachus. Жеља, f. ber unf, desiderium. Ж.љан, љна, но, begierig, cupidus. Жељезник, m. село близу Бијограда. Туда сад слабо ко зна што је жељезо, него сви говоре гвожђе. Женар, m. човек који жене врло милује и с њима радо говори, дег Frauenfreund, amicus feminis. Женетина, f. vide жентурина. Женидба, f. bie Seurat, matrimonium : има сина на женидбу. - у Србији и данас доста пуша, испросе и до веду ђевојку, а нити је момак виђео њу, ни она момка, него се родитељи гледају и договарају. Кад отац жени сина, он не гледа полико на ђевојку, колико на људе од какови је; нити ђевојка смије казати оцу, или брату, да не ће по и за онога, за кога је он даје. Тамо се још не траже новци уз ђевојку, него се за њу дају, н. п. брату чизме, или ђечерму, матери какву аљину, тако сестри, и свима осталим по нешто, а осо. бишо новаца у кућу. У Србији су прије неколико година тако млого искали за ђевојке, да се сирома човек није могао ожениши: замо је Црни Ђорђије био издао заповијест, да није слободно искати (ни узети) за ђевојку више од једнога дуката. , На два, или на при, дана прије, него ће поћи но ђевојку, зађе по селу чауш, или ђевер, с чутуром накићеном цвијећем и НОБЦИма Сребрним (по варошима и златним), п зове у сватове; кад дође ќоме у кућу, а он пружи чутуру и каже: Поздравио је (како му буде име), да му дођеш сјутра (или преко сјутра) у сватове.“ Онај му каже да ће доћи, или да не може, па узме чутуру те се напије, и привеже на њу пару или грошић, или други какав новац. Ако ономе понестане ракије у чутури, а он заищте, ђе зна да има лијепе ракије, те доточи и гад У сватовима мора бити кум, ђевер, стари сват, прикумак, војвода, чауш, љар; а остали си се зову пустосватице, или (као у шали) набигузице. Кума треба да зовне жеников отац или брат, или сам женик. Који се гођ зовне на кумство, он треба да пође: ако је стари (крштени) кум, он већ зна ЛИ • да му ваља ићи; ако ли кога наново куме, он треба да прими Бога и светога Јована, и да пође ; али крштенога кума није слободно мијењапи, или га морају питати и опроштење искапи: зашто он може уклети у таковом догађају. Ђевер (ручни) понајвише бива когођ од рода (брат или братучед) женикова; ако није од рода, а оно је какав познаник његов, с којим се он пази. Ђевер може бити и дијете од to година, но обично бивају велики момци, а кашто и људи ожењени. Ђевер иде кашто и на просидбу. Он прими ђевојку од брата (обично је да брат, или братучед, ако не ма брата, изведе ђевојку и да преда ђеверу) и доведе је me пољуби у руку кума и старог свата, и остале сватове и све људе који се онђе нађу; он путем држи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклегођ траје свадба, двори с њом кума и старог свата, срета и испраћа људе, који долазе на свадбу, и спава с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјенчану ђевојку, па је вјенчају код женикове куће), и послије доклегођ не сведу момка и ђевојку. Стари је сват као старје. шина у сватовима. Прикумак дође с кумом, и он носи барјак (у Србији и данас иду сватови с барјаком и под оружјем, као војници). Чауш виче да се сватови опремају, збија шалу (говори све што му на уста дође), приказује част и дијели дарове; он треба да је врло шаљив и смијешан: у рукама има наџак, или буздован, пе лупа које у што, за капом има по неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и по неколике кашике зађевене. Гадљар свира у гадље. По неким мјестима (каб у Србији и у Босни по варошима, а у Сријему и у Бачкој и по селима) иду и јенђ и буле (m.j. және, да није ђевојка сама) са сваловима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по ђевојку једну, а кад иду с ђевојком има и и више: прибоде му пуница и којекакве нове пријатељице), me му виси низ леђа; а ђевер има за капом ружу (праву, или начињену). Кад дођу ђевојачкој кући, женик вједе ниже кума (кум сједи у гор њем челу), но тај од стида нити смије шта проговорити, НИМИ може јести, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међутим ђевојку облаче у вајату, и она је• днако плаче и опраштасе с другарицама; прије него је изведу, завјесе је великом бијелом мара мом (авлијом, авлимарамом тако, да је нико не може виђети каква је у лицу, и тако завјешена стоји докле је гођ не сведу с момком. Когагођ сватови срету на путу (ишли с ђевојком или по ђевојку), они га часте вином и ракијом; а ђешпо изиђу и сељаци пред њи, кад иду кроз село с ђевојком, и изнесу част (љеба, печена меса, ушпипака, пите, ракије и вина) me и понуде и часте. Кад доведу евојку пред женикову кућу, онда изиђе јетрва носећи у десном наручју мушко дијете (наконче), а под лијевим пазуом трубу платна : дијете дода ђевојци, їпе га она опаше црвеним концем, или пантљиком, а платно простре за собом из куће до ђевојке ; потом јој додаду решето са свакојаким житом, те заграби неколика пута руком и баци преко себе; кад је скину с коња, а она оним платном уђе у кућу. На неким мјестима унесе ђевојка и наконче у кућу; а у Бачкој узме прикумак ђевојку с кола и унесе у кућу; у кући јој даду преслицу с куђељом и с временом, пе њом удари у свачетири зида кућна ; по том јој метну под свако пазуо по један љеб, а у уста мало шећера, па јој даду у једну руку стакло вина а у другу воде, ще унесе у собу и Ђевојка се једнако (још од како је изведу) поклања до земље, кад оће кога да пољуби у руку, и пошто га пољуби; кад сватови пију и кад напијају; путем кад иду кроз село; и послије свадбе годину дана (или док не затрудни) морасе тако поклањати и љубити у руку свакога, који дође кући. Прије сватова дођу муштулугџије (двојица, и то понајвише зетови) на муштулук, и избаце по неколике пушке (у Србији пуцају пушке у сватовима и дан и ноћ, а особито кад сведу момка и Ђевојку, и кажу, да иду сватови и ЕОде ђевојку. Муштулугџијама пре ба дати муштулук : по лијепу мараму, или по кошуљу. Сјутрадан пошто доведу ђевојку, зађу на коњма сви сватови (осим кума, ђевера и старог сваma) по селу од куће до куће, те зову на свадбу, и обично овако почињу: „Поздравио је кум и стари свам, да дођете на весеље, али да понесете шта ћете јести и на што ћете сјести.“ Код сваке куће дају им по повјесмо, или по какву мараму, и то привезују за узду коњма око главе (то је ђевојачко). Потом дођу сви сељаци на свадбу и сваки донесе част (н. п. јагње живо или печено, прасе пешено или опаљено и испорено, Курку, кокош, питу, или шта буде; али колач и чутуру вина, или ракије, треба сваќи да донесе). Кад већ буде око пола ручка, онда ҹауш приказује част, m. j. оно што је који донијо ; но он то чини врло смијешно и шаљиво, н. п. ако је који донијо прасе, а он каже: „Ево овај (како му буде име) живи близу воде, па увашио воденога миша.“ Ако ли је кокош, а он каже да је врана, или друга каква лица; ако ли је жив ован с роговима, а он, као плашећисе од њега, пита, шта је то, или је јелен или во, или друго што, и m. д. а уза сваку на посљетку мора казати: „Себи на глас, а свој браћи на част (щ. ј. Донијо).“ Послије тога изнесу дарове, и mo обично два момка међу собом на копљачи, или на другој каквој мо ци, па нарамују као да од теже не могу да иду. Свака ђевојка треба да донесе по кошуљу куму, ' ђеверу и старом свату, а остаЛИМ Сватовима што коме допадне (ком мараму, ком пешкир, ком чарапе и т. д.). Дарове чаўш дијели. тако смијешно, као и част што приказује, н. п. „Ево наша снаша донијела куму кошуљу, каква је панка кроз прстен би прошла, да је прстен гужва орачица, па да два туку а четири вуку.“ Ђевојка међу тим стоји једнако па се п клања. Чауш свој дар свеже на наџак или на буздован, а гадљар свој на прдаљку. 1 Други дан у јутру узме млада воде и пешкир, те пољева сватовима редом, те се умивају над леђеном, или над каквом карлицом, а они (пошто се који умије) ба цају новце у ону воду (ти се новци зову пољевачина). Сваки, који дође на свадбу, треба да дарује младу кад га срете и пољуби у руку; осим тога и сватови измишљавају свакојаке игре те купе новце млади, н. п. једни оће да закољу псето ако га не откуне; једни уваше прасе па га метну под пазуо, мјесто гадљи, те га стоји цика; једни оседлају вола па га уведу у кућу те га дарују ; једни се начине као калуђери па ишту милостињу; једни као ђевојке па љубе редом у образ да се дарују и т. д. ,, Сватови су тако немирни и безобразни, да већ има ријеч: „Кҷо Србски сватови, Побију кокоши и прасце, покољу ћурке, гуске, патке; полупају судове; покраду (код ђевојачке куће) кашике и друго што се гођ може понијети ; пећ собну (ако им повлади кум) оборе па изнесу на поље; ђешто (каб у Бачкој) извуку кола навр куће; сами точе, сами пију; виҹу, лупају (шта вичеш шта лупаш - Іпи овђе? нијеси ти ђевојку довео) и т. д. Србска свадба траје готово неђељу дана: на два дана прије, него што ће поћи по ђевојку, почне се пити, па једнако док не оде кум. cf. отмица. Женик, m, ber Bräutigam, sponsus. Жеников, ва, во, бев Bräutigamb. sponsi. } Жерав. ш. 1) vide ждрао. 2) cin großer grauer Ochs; auch ein Schimmelpferd, bos aut equus canus. Жеравија, f. 1 Fuß in ber Зворничка Жеравиња, f. J наија (у Јадру). Жеравија тече кроз село Тршић (и my се једна мала зове Жеравија, или Жеравињска мала), па онда између Руњана и Клубаца, и утјече у Дрину између Лознице и Липнице (а кад је љети велика суша, онда испод Клубаца и Руњана стане у вирове и пресуши). Жеравињски, ка, ко, н. п. врело, чоп Жеравија. Жеравица, f. Жератак, пка, m. J Жеста, f. Жеспика, f. } } vide жар. acer tataricum Linn. Жестиков, ва, во, aceris tatarici, Жестиковина, f. lignum aceris tatarici. Жестина, f. bas Feuer (Lebbaftigteit), Heftigkeit, ardor, ignis. Жесток (comp. жешки), ка, ко, feurig, ardens, н. п. коњ, човек, ракија. Жетва, f. bie Érnte, messis. Жетелац,теоца,m. berdnitter messor. Жетелачки, ка, ко, 1) @dnitter-, messorum. 2) adv. uad urt ber dnitter, messorum more. Жети, жањем, v. impf. ernten, meto. Жећи, жежем, v. impf. brennen, иго. Жеца, f. vide жеђца. · ere Жив (comp. живљи), ва, во, 1) Іебенд, vivus. 2) свашта жива, allerlei, omnimodi. 3) жива жељо! lieber münfdter, exoptate: ђе си (камо се) жива жељо? Жива жељо кукурузна пројо (или подгријана чорбо)! Жіва, f. baš Queilber, hydrargyrum. Живадин, m. Mannname, nomen viri. Жибан, m. Hannšname, nomen viri. Живана, f. Frauenname, nomen feminae. Живаница, f dim. y. Живана. Живанчић, m. dim. у. Живан. Живарење, n. bas Piufdevleben, vita . они живе. Живнуши, нем, v. pf. aufleben, zu Sräjten tomment, revivisco: сад је мало живнуо. Живо, adv. iсuel, velociter. Живодерац, рца, m. ber lebenbig gefduns ben mirb, qui excoriator vivus : „ја сам јарац живодерац, жив дрт не одрш, жив печен не испечен” и т.д. (у једној игри). Живоин, m. Тапи&пате, nomen viri. Живоначална, на, но, н. п. Богородица (у име Бога и свете Тројице, живоначалне Богородице). Живот, m. Das Leben, vita. Живота, m. Hann&name, nomen viri. Животан, тна, но, molbeleibt, obesus, н. п. животно јагње, може се испећи. Жаг, m. 1) дав Sranomal, stigma. 2) сіп glühendes. Stänglein (um z. B. das hölzerne Mundstück der gemeinen Tas bakpfeife zu bohren), virgula ferrea candefacta. Жигање, n. baš Steden, dolor acutus. Жигати, га (ме), v. impf. ftederi, (in der Seite, auf der Brust), pungo. Жигнути, не, v. pf. einen Stid) g ben, pungo. Жигосање, п. дав Branómarfen, inustio notae. Жигосати, гошем, v. impf. u. pf. н. п. вола, branòmarfen, notam inuro. Жид, m. der Gube, Judaeus. Жидак (comp. жиђа), пика, ко, dünn (von Flüssigkeiten), rarus, dilutus. Жидина, f. біе Dünne (3. S. der Gupper Milch), raritas. Жидів, m. vide Жид. Жидов, ва, во, без Suben, Judaei. Жидовски, ка, ко, 1) jübijd, judaicus. 2) adv. jüdisch, judaice. Жижа, f. Даз Brennenbe, urens: жижа! жижа! (кажу ђетету кад оће Да привати руком за ватру, или за свијећу). Жижак, шка, ın. bie cinfadfte Wrt Qams pen, lampadis genus simplicissimum. Жика, f. hyp. у. Живана. Жика, ш. (Рес. и Срем.) vide Жико. Жико, m. (Ерц.) һур. . Живан. Kuna, f. 1) die Ader, vena. 2) die Wurs zel, radix. 5) волујека, или овнујска, der (Ochsen-) Ziemer, nervus. Жилав, ва, во, abetig, venosus. Жилиши, им, . impf. н. п. крме, m. j. везати му стражњу ногу изнад кољена, да не може бјежати, Das Kniegelent unterbinben (3. B. дет Schweine am hintern Fuße, daß es nicht davon laufen könne), interligo pedem (sui fugitivae). Жилица, f. dim. 1) baš Ueberden, venula. 2) die kleine Wurzel, radicula, Hino, m. cin Magerer (dem man die Adern sieht), macer. Жиљење, п. дав Unterbinben, interligatio, cf. жилиги. Жиока, f. као мала гредица, што се њи више прибија по роговима у кућа и у други зграда, Die Catte, Жночити, им, v. impf. прибијати жиоке за рогове, latten, affigo asseres. Жир, m. bie Gideln, glandes; крупно брашно као жир (а ситно као пјена). Жирење, п. баз Wäften mit ideln, sagina glandaria, Жирити, им, v. impf. н. п. свиње, Жирчица, f. dim. 9. жирка. жидак. Жишан, тна, но, reid an Betreibe. 3. B. Das Sabr, annus frumento felix. Kumap, m. der Getreidehändler, fru mentarius. Житарица, f. н. п. лађа, ein Betreis deschiff, navis frumentaria. Житнӣ, на, но, Öetreibes, frumenta rius. Жито, п. 1) Betreibe, frumentum. 2) 23eizen, triticum. У Србији, у Босни и у Ерцеговини, жито се зове сваки усјев, од кога се обично брашно меље и љеб мијеси (н. п. шеница, јечам, кукуруз, овас, раж, ељ. да, проја, крупник и т. д.) ; а у Сријему, у Бачкој и у Банату (особнто по варошима) само шеницу зогу жашом. 3) испод жища (щ. ј. отпишао), beimlic, auf einem Gdleida mege, clam. Житомиљић (Житомишљић?), m. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст ?). Жица, f. 1) bеr адеп, filum, s) дес Drat, filum metallicum (ferreum, aureum). Жицнупій, нем, v. pf. cinen Streid verfeßen (mit einem ruthenartigen Kör per), virga percutio. чa, f. 1) Bach am linken Ufer des Sabar, unweit Љешница. 2) loftec an der Morawa: „Да видите Жичу на Морави „И на Ибру вище Карановца Жичана f. vide жидина. Жичица, f. dim. v. жица. Ж^чко поље, n. Љешнице). bene von Жича (код Жишка, f. eine glüğenbe Roble, pruna. Жлебљење, п. (Рес. и Срем.) vide жлијебљење. Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vide жлијезда, Жлијеб (говорисе и ждлијеб), m. (Ерц.) Дрво ископано, као коритo, me вода иде њим, bie Rinne, canalis. Жлијебити, им, v. impf. (Ерц.) zu eis ner Rinne aushöhlen, excavo. Жлијебљење, п. (Ерц.) баз Ийshönlen, excavatio. Жмире, f. pl. 1) чварци, vide чварак, 2) од масти и од брашна као житка цицвара, eine Art Weblipeife, cibi farinacei genus. mypa, f. das Blindekuhspiel, das Blinzelmäusden, myinda, cf. слијепи миш. Жмурење, n. bas Bubalten ber ugen, conclusio oculorum. Жмурећке, mit verbunbenen Џиден, осиlis clausis. Жмуриши, им, v. impf. bie Wugen zus manuaria. Жрвњање, n. baš Maßen an der S müble, molitio mola manuali. |