жи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече и честит вам бадњи дан”. А из куће га какав мушкарац поспе житом и одговори му : „Дао ти Бог добро срешњи и честити”. По Ерцеговини ђе су велике куће, онђе довуку бадњаке на шест или на осам волова, па наћерају кроз кућу, те ищћерају волове на друга враща, а бадњаке скину у кући Кад већ бадњаци прегоре, онда (сјутрадан, на Божић) узму оне угарчиће, те метну у башчи на какву младу шљиву, или на јабуку. cf. Божић цпо полажајник. Бадњи дан, њега дне, m, ber Chrifts abenð, dies ante festum Christi natale. Бадњић, m. dim. 9. бадањ. Баждарина, f. (ст.) 3olgelb, porta.

rium:

„На водици вила баждарица, Те узима тешку баждарину; „Од јунақа оба црна ока,

„А од коња ноге све четири — Баждарица, f. (cm.) 3ölnerin, porti, trix (?), cf, баждарина. Баждарски, ка, ко, н. п. кантар, 3ölnerisch, portitorum. База, f. vide зова. Базерђамбаща*, m. ber mit beт Хив1 uno Einfubr = 3ole Belebnte, portorio praefectus,

Базерђамбашин, на, но, без базер-
Бамбаша, portorii praefecti.
Базерђан*, m. vide трговац,
Базјаш, m, мали намастирић на ли-
јевом бријегу Дунава (у Банату).
Баир* m. Vaš Ulfer, ripa, cf. бријег,

*

2

(

Бајчета, m. Жаппвпатe, nomen viri.
Бака, f. hyp. . баба.
Бака *! vide гле!

Бакал*, m. трговац, што продаје
сир, масло, мед и т. д. бег Срез
zerenhändler, condimentarius.
Бакалка, f, bie pejerenêrämerin, con-
dimentaria.

Бакалница, f. бакалски дућан, даš
Spezerengewölbe,taberna condimentarii.
Бакалов, ва, во, е бакал, condimentarii,
Бакалски, ка, ко, 1) Bemürzträmer =,
condimentarii. 2) adv. wie ein Gewürzs
Framer, more condimentarii.
Бакар*, кра, т. дав Kupfer, cuprum,
Бакат, кта, m. Va Betrappe, inces-
sus cum sonitu.

Баква, f. оно мјесто, ђе се стаје ногом, кад се баца камен с рамеHa, Standort der Steinwerfenden, statio jaculantium saxa,

Бакин, на, но, ber бака, vetulae.
Баклава*,f.cine 2rt пита,plaçentae genus,
Бакрач*, m. vide котао.
Бакрачић, m. dim. v. бакрач,
Бакрачлија *, f. vide узенђија.
Бакрен, на, но, fupfern, cupreus, aeneus.
Бактање, n. das Trappen, incessus
cum sonitu.

Бакшати, кђем, v. impf trappen,
sonitum edo incedens..
Бакуља, f. на дрвету (особито рас-
тову и церову) до коре, од при-
лике о при прста дебело. Бакуља
je бјеља од правога дрвета и
прије иструли од њега.
Балабан*, m. назеба, кијавица, фер
Schnupfen, gravedo, pituita.

Балав, ва, вo, rogig, mucosus, Балавац, вца, m. дек Повідe, puer mu.

cosus.

Bалaвиша, f. das ohmädchen, puela mucida.

Баланпшћ, m. ber Slöppel, tudicula. Балван, m. велики диреқ као греда, Balken, trabs.

Бале, f. pl. слине, бес Хок, mucus. Балега, f. н. п. говеђа, коњска,

OBчja, der Unflat, Viehkoth, stercus. Балегање, n. baš Miften, Rothmaden (vom ich), cacatio pecorum. Балёгаши, ам, v. impf. miften, ben Roth von fid geben, stercus facio. Балење, n, vide баљење.

Балија, f. (verädtlid) ber Züyle, turca, (per convicium).

Балијетина, f. augm. . балија. Балити, им, v. impf. raben, muco macula 2) rogen, weinen, muco maculor flendo. Бало, m. vied балавац.

Балсам, m. Der alfam, balsamum, Балта*, f. vide cjекира (али се ра

или у мача оно, ђе се држи руком, бег Briff am Säbel, capulus :

„Крвава му сабља до балчака Баљемез, m. Die größte Urt Kanonen, grobes Geschüß, tormentum majus · ,, Све баљемез баљемеза виче, „А лубарда лубарду дозива Баљење, и. дав Кођеп, muci emissio. Бамбадава, ganz unentgelblid, plane gratis.

Бан, m. ber Han, banus.

Банање, п. 1) vide бенетање. 2) баз банапсе - Špiel, ludi genus. Банат, т. дав (Zemesmaver) Banatim Süden Ungerns, Banatus. Банати, ам, vide бенетами. Банатнсе, амсе, V. r. impf. Кад оће ђеца да се банају, најприје се договоре, до колике ће године жеНИ МИ трљу; онда узме свако свој штап по средини, па ударају окомице у земљу и тако редом бацају штапове с једнога мјеста; које најдаље баци, оно је цар, а које најближе, оно је трља. Потом трља покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне попријеко пред цара таќо близу, како га цар стојећи управо може доватипи својим штапом; онда цар баци жмурећи свој штап пе удари трљин (ако ли умаши, онда он буде прља, а прља цар), па онда сједе; ђе се царев штап устави, онђе мора трља свој штап да замјести (m. ј. да га измакне), па онда сви редом бацају (не жмурећи) и погађају у трљин штап: сваки треба дошле да бије у трљин штап (и трља једнако мора свој штап да замјешта) докле не умаши; а кад умаши, онда му трља узме штап и баци у суво грожђе (m. ј. на страну), па онда остали сви бацају тако редом; а цар на пошљетку, и он бије док двапут не умаши. Онда трља покупи све штапове из сувога грожђа, па он погађа свим штаповима редом у свој штап ; чијим штапом погоди, онај буде трља; а кад погоди царевим штапом, онда цар буде трља, а прља цар; ако ли свима штаповима умаши, онда покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне пред

цара као и најприје, па погађају onem наново. Други пут (m.j. друге године царовања) цар има маше (m.j. погађа у mp

три

љин штап док трипут не умаши), трећи пут четири и т. д. а трља други пут сједе на бадало (m j. на оно мјесто, ђе ударају шта. повима кад и бацају) кад погађа у свој штап; трећи пут се примакне колико може скочити, а чепіврти пут колико је дуг кад пружи руке. Кад изиграју онолико пута (или кад један цар онолико година царује), до колико су погоди. ли да жене трљу, онда га жене, m. ј. стану сви у ред један за другим, па се раскораче те прља прође четвороношке између њиови ногу, а они га сваки удари по једном шаком, или дрветом (како погоде најприје) по гузици.

Банатски, ка, ко, 1) Banater. 2) adv. hanatisch.

Банаћании, m. ber Senater, Banatu. Баница, f. bie Banin, bana, baui uxor. Банка, f. ber Sanfozettel, syngrapha

mensae feneratoriae publicae. Банкрот, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) дег anferufiste, decoctor, impar solvendo, cf. пропалица. Банкротирање, п. bas Banerutiren, decoctio.

Банкротиращи, ам, v. pf. unb impf. banferutiten, decoquo.

Бановина, f. Land, no ein Ban Gerrfdt, das Banthum, banatus. Бановић, m. San%fobn, bani filius. y пјесмама, и у припозијеткама ө Бановићу Страињи чуо сам ђе се изговара Бановић. Бановица (бановица), f. vide баница, Банстол, т. брдо у Сријему (изме. ђу Карловаца и Крушедола). Банути, нем, v. pf. unverhofft tommen, ex insperato adesse.

Бања, f. 1) av, balneum (cf. ital. bagno). 2) варош у Србији (близу Ниша): „Да би посл’о Вељка арамбашу ,,Ко ће чуват' Бању на крајини? — 3) намастир у Далмацији. Бања лука, f. (у Сријему и ју Бачк.) vide Бајна лука.

Бањани, ш. pl. Begenð iu bex Gerzego• wina an der Grenze von Montenegro: „Да отиде у Бањане равне Бањање, n. vide купање. Бањатисе, амсе, vide купатисе. Бапски, ка, ко, 1) altweibifd, anilis. 2) adv. altmeibisch, aniliter. Бар, барем, wenigften 3, saltem. Бара, f. Rade, Dfüge, lacus, lacuna.

Барабар*, in einer Cinic, simul (it, non sequitur) parallele. Барабарење, n. bas Beben in gleider Linie; das Meffen, contentio. Барабаритисе, имсе, v. r. impf. с ким, sich in gleiche Linie stellen, comparor, contendo. cf. поредиписе. Барак, ni. eine urt langhaariger Sunbe, canis pili lougi,

Барап, m. nom. propr. ciner Stabt:
„Ја сам јунак од Барата града,
„Ја сам диздар у Барату граду
Баратање, и. Бав zu = thun. Haben mit
jemand, negotía cum aliquo.
Барашати, ам, v. impf, (vom ital. ba-
rattare) с ким, mit mem zu thun(Befdäf=
te) baben, negotium habere cnmaliquo
Бардагџија*, m. Kannentöpfer, cantha
rorum figulus.

Бардак*, m. крчаг с носцем, Ranne
(irdene), cantharus fictilis.
Бардачина, f. augun. v. бардақ,
Бардачић, m. dim. 9. бардак.
Барем, vide бар.

Бареш, m. Gumpf, palus.
Барило, п. некаква мјера (ital. barile,
frang. baril), etma cine Zonne, orca,
amphora: колико је Дунаво, има у
њему сто варила воде (у припови-
јетки).

*

,

Барица, f. dim. у. бара.
Барјак m. Jabne, signum, vexilium.
Барјактар, m, Jabnentrager, signifer.
Барјактарев, ва, во, без Tabnens
Барјактаров, ва, во, trägers, signiferi.
Барјактарски, ка, ко, 1) äbnrid3=,
signiferi. 2) adv. mie ein Jaburid,
more signiferi.

Барјам*, ш. Даз Bairamsfelt, festum
Bairam apud Turcas,

Барјамовање, n. baš Jevern bes Bais tam3, celebratio diei bairam. Барјамовати, мујем, v. impf. u. pf. das Bairamsfest begehen, ago diem festum bairam:

„Смиљанићу домадер се нађи, „Нека Турци с миром барјамују Барјачић, m. dim. v. барјак. ьaрkа, f. der Fischbehälter, Fischhalter, vivarium piscium,

Барна, m. (по Сријему и по Бачкој) der Gaul, caballus.

Баровит, та, то, fumpfig, paludosus, uliginosus.

Барут*, m. пушчани пра, баз dieß-, pulver, pulvis pyrius. cf. пра, Барутана *, f. bas Pulvermagazin; bie Pulverfabrit, horreum pulveris pyrii; officina pulveris pyrii.

Барутни, на, но, н. п. кеса, Pulver = (Beutel), pulveris pyrii. Басамак, m. bie Zreppenftufe, gradus.

Басати, ам, v. impf. ићи не гледајући

Kудa, daherschlendern, incedo temere. Баскија, f. vide жиока.

Bacмa, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum pictum. 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulverem nitratum. Баста, in der Rebenšart: то теби не баста учинити, т. · j. то ти не можеш учиниши (von ital. basta?); ако Ти баста.

Бастисати* , ишем, v. pf. gertreten. vernidten, perdo, cf. погазипи, покварити:

,, лави би му чадор басписали Баш*, m. vide срећа. Баша, m. (Рес. и Срем.) vide бап. Bamak, m. die Hüfte nebst dem Fuße beym Geflügel, femur (volatilium). Батал *, покварено, разваљено,

за

пушљено, н. п. пушка, сал, вино град, verborben, corruptus. Баталија, f. шпігођ покварено, н. п. пушка, сам, verborbenes Beug, res

corrupta.

Баталија, f. vide битка. Баталити, им, v. pf, н. п. пушку, сат, виноград, verlaffen, vermabrs lofen, deserō,

Батаљивање, n. baš Bermabulofen, neglectio.

Батаљиваши, љујем, v. impf, verlaf-
fen, negligo, désero.
Батаљица, f. ber Rumpf bes Urms, oh=
ne Hand, brachium mutilum manu.
Батар, тра, m. вода у Мачви:
„Иза Батра са села Салаша
„Тврде страже покрај Батра баци
Баташи, ам, v. impf. (ст.) (cf. ital.
battere?) schlagen, klopfen, pulso:
,,Божић бата на обоја врата,
„Да унесе три товара злата
пјевасе у очи Божића.
Батачић, m. dim. v. батак.
Батина, f. 1) ber Gfod, fustis. 2) су-
лудаст човек, ber Stod, stipes. 3)
оћеш башину! bu friegat (thuft) е де÷
wif nidt, nequaquam auferes (facies).
Батинање, п. bas Borbringen von bum=
mem Žeug, deliratio, nugae.
Батинапи, ам, v. impf. говорити ко«
jeiuma, dummes Zeug daher schwätzen,
nugari.

Батиница, f. dim. . батина.
Батли*, adj. indecl. vide срещан.
Батлија, m. ber Blüdlide, felix.

„Јер је Лазо у боју батлија — Бато, m. (Ерц.) 1) hур, von брат. 2) manchmal so viel als 6a60 (Vater), pater, Башок, m. (око Дунава доље од Пореча) gedörrtes Fischfleisch, piscis arefactus.

Be, z. B. von Kindern, jactatio pedum, Бацакаписе, амсе, v. r. impf. н. п. ноrama, mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes.

Бацање,m.baš Ieife Steden,punctio lenis, Бацање, n. baš Merfen, jactatio. Бацати, ам, dim. . бости, Бацати, ам, v. impf. 1) merfen, jactio. 2) пушке, lodießen, emitto ictum. Бацаписе, амсе, v. r. impf. merfen, јаееге: бацајусе ђеца камењем. Бацкање, n. dim 4. бацање. Бацкапи, ам, dim. v, бацати. Бацити, им, v. pf. 1) merfen, jacio. 2) nyшky, losschießen, emitto ictum. Бацитисе, имсе, v. r. pf. merfen, jacio : „Прости Боже и бијела цркво, „Да се бацим једном преко тебеБачва, f. велика каца задничена као 6ype, ein großes Faß, dolium. Бачвании, m. einer au ber Бачка, Serbus e Bacia,

Бачванка, f. bie Batfcerin, femina ba

ciensis.

Бачвански, ка, ко, 1) Batfder, baciensis. 2).adv. wie Batscher, more baciensium. Бачванче, чета, n, ein junger Batfфer, puer baciensis,

Бачванчица, dim. 9. Бачванка.
Baчka, m. die Batschka, regio baciensis.
Бачки, ка, ко, Baffcer, baciensis.
Баџа f. рупа на кући, куда излази
дим, bér Raudfang, баз Каudlod,

,

fumarium. cf, комин, димњак. Баџак, ц. ба Hein, ber denfel, crus. Баџаклија, f. ber Hollander Dutaten (mes

gen der geharnischten Beine), aureus hollandicus.

Баш*, 1) глава (и код Турака то значи), н. п. баш од лађе, I. j. предни крај лађе. 2) баш не ћу; нема баш ништа; баш сад дође; geсаде, ipsum. Баша*, m. 1) у Србији и у Босни зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) бащом (као у Сријему што зову свакога варошанина господаром), н. п. Усеин баша,

Смаил баша и т. д. 2) баше, pl. eine Art Adeliger, nobilium genus? „Осилише баше Бијоградске Башење, п. Даз Balden (Вајфа zu ei» nem fagen), appellatio bassae nomine. Башење, дав Betragen wie cin Bafda. affectatio dignitatis bassae.

башин, на, нo, des Bascha, bassae. Башински, ка, ко, 1) Bafdas, bassae, bassarum. 2) vdv. wie ein Bascha, more bassae. Башиши, им, v. impf. кога, zu einem Bascha! sagen, bassam appello aliquem. Башитисе, имсе, v. r. impf. ftd guт Bascha machen, facere se ipsum bassam. Башитисе, имсе, т. r. impf. sich als Bascha betragen, stolz thun, affecto bassae dignitatem et jus.

Башка *, vide особито, н. п., он живи башка од свога оца, т. j. не живи с оцем.

Баш - кнез, m. cf. кнез.
Башлук*, m. 1) глава у преслице, бес
Rođen, colus. 2) оглавар коњски, бес
Salfter, capistrum.

Баштина, f. очевина, или оно мјесто ђе се ко родио, vätevlides Erbe, patrimonium.

,

Башча*, f. 1) градина, Barten, hortus. 2) шљивић или оно мјесто, куд су посађене јабуке и крушке, Obstgarten, hortus.

Башчина, f. augm. . башча.
Башчица, f. dim. v. башча.
Башчован*, m. 1 Bärtner, hortula-
Башчованџија, m. I nus.
Бденије, n. vide деније.
Бè, interj. geb, abi:

„Бе не лудуј моја снао драга
Ber*, m. der Bea, begus (?).
Bеr, m. (Рес. и Срем.) vide бјег.
Бегање, п. (Рес. и Срем.) vide бјегање.
Бегами, ам, (Рес. и Срем.) vide 6je.

капи.

Бегај, m. Ort im Banat, nomen loci in Banatu,

Бегенисати*, нишем, v. pf. н. п. ђевојку, јело какво, чоў, Вefalien finden, probo.

Беглук*, m. 1) bie Frogne, angaria,
opera serva: отишли на беглук. 2) дес
Fiscus, das Aerarium, die Kammer,
ber fürftlide Gdat, fiscus : Бојницима
дају барут из беглука; узели му
све у беґлук (conficirt).
Беглучење, бес Großnbient, operae ser-
vae praestatio.

Беглучити, им, v. impf. frognen, an-
gariam praesto,
Беглучки, ка, ко, н. п. чардак, ам-
Gap, herrschaftlich, domini.
Бегов, ва, во, ţe Begö, begi.

Безазлен, иа, но, ohne Xrg, arglos, unschuldig, innocens.

Безазленості, f. bie unfdulb, innocen'tia.

Безаконик, m. ein enfd olne Reli•

gion, carens religione. Безаконица, f. Frauenzimmer ofne Re. ligion, mulier carens religione. Безакоње, п. (ст.) Die Streligion, im. pietas:

„У Инђији тешко безакоње:

„Не поштује млађи старијета' — Безбожан, жна, но, gottlo, athens, Безбожник, m. cin Bottlofer, atheus. Безбожница, f. bie Bottlofe, athea. Безбрижан, жна, но, forglo8, forgen. frey, solutus cura, securus. Безводан, дна, но, majferlos, carens aquis.

Безглӑван, вна, на, одне Дberhaupt, z. B. eine Familie, deren Starjeschina geftorben, carens principe, patre familias, capite. Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) viДе безгрјешан. Безгрешност, f. (Рес. и Срем.) vide безгрјешност.

Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) fünbloš, sine noxa, sine peccato. Безгрјешибст, f. (Ерц.) bie Günblofig. keit, Unschuld, innocentia. Бездин, m. намастир у Банату. Бездински, ка, ко, бой Бездин. Бездушан, шна, но, belos, fülos, expers cordis, sensus.

Безимена неђеља, f. beißt bie Sritte Woche der großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се неђеља зове чиста, друга пачиста, трећа безимена, четврта средо посна, пета глува, шеста цвјетна, седма велика. Безимена, на, но, namenlos, ofne Mas men, anonymus.

Безјак, m. Zölpel, stolidus: иди беза јаче један, fagt 3. . ber Water zum Sohne, der etwas dumm gethan öder gefagt bat, (cf. Безјак in ben Eruberi. schen Vorreden um A. 1560). Безобразан, зна, но, [damlos, impudens.

Безобразник, m. ber Edamlofe, impudens.

Безобразница, f. bie damloft, impudeus femina, Безуман, мна, но,

demens.

unvernünftigi

Безумље, n. Unvernunft, dementia : „Мој ујаче од Сибиња Јанко!

„Немој дати умље за безумље Бекавица, f. 1) срицање у буквару das Buchstabiren, syllabarum prolatio. 2) die Blökerin (z. B. Schaf), balatrix 1 нађо село манитије људи, и напро• си сто векавица и триста бекавица (у приповијетки).

Бекељење, п. Даз Жаúlflet[den, rictio. Бекељитисе, имсе, v. r. impf. на коra, das Maul fletschen, ringor. Бекнути, нем, v. pf. ben, balare. Бекута, f. Edimpfmort für ein fdled. tes Taschenmesser, convicium in cultrum plicatilem obtusum, pravum. Бел, m. (Рес. и Срем.) vide бјел. Бела, f. (Рес. и Срем.) само у овој загонетки: Бела белу зове: Дај ми бело бела леба испод бела скупа (m. ј. овца и јагње).

Бела, f. (Рес. и Срем.) vide бијела. Белај*, m. ber unfal, bas Unglü, malum. cf. зло, биједа: белај те на шао; нуто белаја! ударио сам на белај.

Бела недеља, f. (Рес. и Срем.) vide бијела неђеља.

Беланце, цета, п. (Рес. и Срем.) vide бјеланце.

Беласање, п. (Рес. и Срем.) vide бјела

сање.

Беласатисе, асе, (Рес. и Срем.) vide бјеласатисе.

Белац, лца, m. (Рес. и Срем.) vide бијелац.

Бела црква, f. (Рес. и Срем.) vide Бијела црки

Белега, f. (Рес. и Срем.) vide биљега., Белерија *, f, vide гладилица.