Вгодити, им, v. pf. treffen, ferio, collineo. Вгоретисе, рисе, v. r. pf. m. j. ватра, zu Glut zusammenbrennen, ardore conЗготовити, им, v. pf. н. п. ручак, јело, bereiten, adparo. Зграбиши, им, v. pf. ergreifen, corripio. Зград.а, f. даз Bebäube, aedificium. Зградица, f. dim. v. зграда. Згрејати, јем, (Рес. и Срем.) vide згризами.. Згрешити, им, (Рес. и Срем.) vide згријешити. Згризање, п. 2bfreffun, W6weiben, depastio. Згризати, ам, v. impf abfreffen, de 9 Згрозитисе, имсе, т. г. pf. žufammen= Згртати, грћем, v. impf. 1) ¿ufаm= Згрувати, ам, v. pf. zevftogen, con- Вгршпитисе, шти ми се, v. r. pf. datio. Згуљивати, љујем, v. impf. entblögen, denudo. Згуснутисе, несе, v. r. pf. bid, bidt merben, condensor. va Здрављице, п. ур. . здравље. Здрозгати, ам, v. pf. jeri@mettern, comminuo. Здрпиписе, имсе, v. r. pf. fic ent= Зевнуши, нем, (Рес. и Срем.) vide зи- Зезање, п. eine Urt idningenber Be= Зейтинипи, им, V. impf. mit Del Зейтиница, f. суд, што се у њему Зейтињење, n. bab Delen (Würzen mit * , Зейтин - шане vide маслинка. Зеимуни*, adj. olivengrin oleaginus. 3ejo, m. hyp. у. зец : мени зејо! мени зејо! (вичу ђеца кад се играју зеца). Здела, f. (Рес. и Срем.) vide жђела. Здерати, рем, vide згулиши. Здјела, 4. Ерц.) vide жђела. Здрав, ва, во, 1) gefunò, sanus, lidus. 2) н. п. лонац, чаша, дапз unverlegt, integer, incolumis; daher ђевојка. 3) здрав здравцит (здравцат?), здрава здравцима, здраво здравцито, Ferngejuno, sanissimus. Здравац, вца, кл cine Art eping6. Зелен, на, но, 1) grün, viridis. 2) * Зелембаћ (зеленбаћ), m. bie grüne Зеља, m. (Рес и Срем.) vide зељо. Зељан, на, но, н. п. пиша, von wil: Зељо, m. (Ерц.) ein dimmelodfe, bos canus, Зељûв, m. зелен пас, graulider Sunb, canis canus. Зељовљев, ва, во, без зељов, cani. canis HO, fic Земљак, m, ber Canmann, popularis. Земљакиња, f. bie &nbšmannin, popularis femina. Земљан, на, irden, terreus, tilis, Земљаница, f. чинија, или чаша, од земље, ein irdenes Geschirr, vas fictile. Земљица, f. dim. у. земља, baš Länðø chen, das Erdlein, regiuncula, Земљичка, f. bie Gemmel, simila. Земљурина, f. augm. v. земља. Земун, m. Semlin, Zemlinum. Земунац, нца, m. Gemliner, Zemlis nensis. , ema, n. eine Art kalter Mehl ipeife, mit Sonig, cibi genus: „Жуто зерде у сребрну сану 3em, m. der Schwiegersohn, gener. Зета, f. ријека у Ерцеговини. Зетов, ва, во, Des Edmiegerfohns, generi. Зешовски, ка, ко, 1) ber dmieger= föhne, generorum. 2) adv. wie ein sem, more generi. 3êц, m. Der Hafe, lepus. Плашив као зец. Зечина, f. 1) augm. у. зец. 2) дав ба= fenfel, pellis leporina. Зечић, m. dim. у. зец. Даз Бавфен, lepusculus. Зечица, f. Даз МеіБфеn vom Safen, lepus femina. Зечји, чја, чје, Safens, leporinus. Зечји трн, m. Die Sauberel, ononis spinosa Linn. Зискање, n. dim. 9. звање. ricii molitio. Зидар, m. ber Maurer, faber mura rius. Зидарев, ва, во, bes Maurer?, mu- Зидати, ам, v. impf. mauern, opus ,,сјећи ћу бегом зијамете — Зијан*, m. vide штета. Зијанити, им, vide штетовати. Зијање, п. дав Maulaffen = feil = baben, Säbnen, hiatio. * Зијати, ам, v. impf. gåýnen, hio. Зијафет * m. (у Србији и у Босни по варошима) vide част 1. Зијев, m. (Ерц.) 1) діе Deffnung_bes Mundes, hiatus. 2) das Gähnen, hiatus. Зашао као зијев по чељадма (у приповијетки). 3) bei ben ebern, die Seffnung der Kette, hiatus stami nis: оволики ти зијев (кажесе жени, дигнувши ногу, кад је нађе ко ђе -снује пређу). Зијевање, п. (Ерп.) дав äбиеп, osciЗијевати, ам, v. impf. (Ерп.) gäýnen, tatio. oscitor. Зијевнути, нем, v. pf (Ерц.) cinmag gäbnen, hio, Зіле*, f. pl. (cm.) bie Zeller, bei ber türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala: „Уставите зиле и борије Стаде јека зила и борија Зима, f. 1) ber inter, hiems. 2) bie Kälte, frigus. Зими, im 2Binter, hieme. Bимна, f. Schwein oder Rind, das für den Winterhaushalt geschlachtet wird, carnes pecudis mactatae pro hieme. Зимипи, им, vide зимовати. Зимна, на, но, Binter-, hibernus. Зимовање, п. Das überwintern, hibernatio. Зимовати, мујем, v. impf. и. pf. übers wintern, hiberno. Зимовник, m. der Winteraufenthalt Winterquartier (dør Räuber), hiberna praedonum: „Снијег паде, друми западоше, Да тражимо себи зимовника, „Ђе ће који зиму презимити Зимозелен, f, bas Smmergrün, grün, vinca minor Linn. Зимус, diesen Winter, hac hieme, Зимуске, inter= Зимушњї, ња, ње, von biefem Xin= Зипарати, ам, v. impf. ofne Grund . Зјање, vide зијање. Зјаши, зјам, vide зијати. Зјеница, f. (Ерц.) ber Wugapfel, pupilla, Зламење, n. bas Beibmaffce für eine Wöchnerin, aqua lustralis : по зламење. cf. водица. опишас Зламеновање, n. baš Defprengen mit Weihwaffer, lustratio puerperae. Зламеновати, нујем, v. impi, u. pf. mit Weihwasser besprengen, lustre puerperam. Злата, Frauenname, nomen feminae, 3лámан, мна, но, golden, aureus. Златана, Frauenname, nomen feminac. Златар, m. ber Golomtð, aurıfex: ,,Златари ће доћи, „Прстен саковати, „Бурму позлатити. Златарев, ва, во, 1дев Bolbfdmids, Златаров, ва, во, ) aurificis. Златарски. ка, ко, 1) Golbfdmib =, aurificum. 2) adv. nach Goldschmid 2rt, more aurificis. Златити, им, v, impf. bergolben, inauro. Златка, f. Frauenname, nomen feminae. Златко, m. Mann$name, nomen viri. 3лámнидa, f. m. j. мya, die Fleischfliege, musca cadaverina Linn, Злато, п 1) das Gold, aurum. 2) (cm.) злато материно, т.ј. ђевојка: „Ој ђевојко злато материно „Пјевни, пјевни злато материно Остаде му злато испрощено 3kamoje, m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену: зато је обичај да она, по што се доведе, свим кућанима (мушкоме и женском) нађене нова имена (само за себе); тако н. п. некога зове (старије ђелиће) maтом, неког бабом, неког господином (јели отишао господни да доћера свиње?), неког ђевером; а млађе братом, зламојем, соколом, мило ш т о м, милојицом, и т. Д. жеве го. спом, мамом, наком, снашом, небом; а ђевојке убавицом, љепотицом, секом,г спођицом, голубицом, и т. д. Златокос, са, со, goldbaarig, aureo crine: „Уловно Сосу златокосу Златокрили, ла, ло, (ст.) : Bolbges flügelt, aureis alis: - „У језеру утва златокрила Злаћен, на, но, golben, aureus, ratus, cf, златан. au Злаћење, п. баš Bergolben, inauratio. 3Ʌо, übel, male. 3a06a, f. die Bosheit, malitia. Злобан, бна, но, übelmollenb, malivolus. Злобити, им, v. impf. einer Beleiði. gung gebenten, einem übel mollen, omnia mala alicui cupere. Злобљење, п. baš Цebelmollen, malevolentia. Зловбљан, љна, но, unmuthig, tristis : ,,Јер је Марко иза сна зловољан Злогук, m. злослут, т. ј. онај, који све зло слути и говори, der Un. glücksprophet, vates mali. Некакав Босански спаија, који је имао у своме селу таковог злогука, спремисе на Кабу, но прије него пође, Дозове злогука к себи, па му рече : „Злогуче! ја полазим у име Бога на ацилук; но ти да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиНик проса” „Добро господару (одговори злогук); али ако ти не дођеш, ко ће мени дати просо? Злопамтило, m. Der eine Belerbigung nicht vergißt, der nachträgt, rachfüchtig ift, memor mali, injuriae. Злопаша, f. ba3 lenb, miseria, Злопапиши, им, v. impf. barben, Ieiben, egeo, patior. Злопаћење, bağ Leiden, miseria. פיק lenb Змај, m. ber Drađe, linbmurm, dracoi Змајев, ва, во, без Draden, draconis. Змајевит, та, то, gewaltig mie sin Drache(Lindwurm) draconis vim habens. Змајогњени, на, но, (ст.) н. п. Вук, Feuerdrache, draco igneus, etn Beiname des Despoten Vuk aus Königs Mathias Beit (пјевасе како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се родио Змајогњени Вук: „У мог сина слијепца Гргура, ,,V њега се мушко чедо нађе „Није чедо чеда каквано су: „Вучја шапа и орлово крило, „Измајево коло под пазуом; ,,Из уста му модар пламен бије, Матери се не да задојити —) : „Моме брату Змај огњеном Вуку — Змија, f. bіе dlange, serpens, cf. ryja. Змијоглав, ва, во, и. п. кокош. Знак, m. дав Зеіdеn, signum. Знаменит, та, тo, ašezeidnet, insignis, ,, Знан, на, но, befannt, notus. Од знана зеља глава не боли, fagt man wenn einer unter Bekannten heuratet. Знанац, нца, m. ber Betanute, familiaris, cognitus. Злопоглеђа, m. (cm.) bet erbogt gli Знаница, f. bie Betannte, femina fami 3лocрeka, f. Unglückskind, infelix. Злосрећан, Һна, но, unfelig, infelix. Злосрећник, vide злосретњик. Злосрећница, f. vide злосретњица. Злоставити, им, v. impf. unb pf. uns glücklich machen (eine Jungfrau), ihr Gewalt anthun, vim inferre virgini. Злостављење, n. baš Unglüdlid ma= chen, violatio virginis. Злотвор, m. ber Keinb, Merfolger, inimicus: он је мој злотвор: Saoka, f. die Bosheit, malitia. Злока, m. (Рес. и Срем.) vide злоћо. Злоћо, ю. (Ерц.) ein falimmes Kind, puer malitiosus. Злокуд, да, до 2 5ößartig, pravae liaris. Знање, п. баз 2Biffen, scientix. Значење, n. bie Bedeutung, notio. Значити, им, v. impf. bebeuten, significo. зној, m. ber Edweiß, sudor. sudo. 366, f. der Haber (und was man statt dessen dem Pferde gibt), avena et omne frumentum quod equo datur. Зобање, п. Баз Effen von Körnern, manducatio granorum. Забаши, блем, v. impf. (Körner) fref= fen, manduco fruges: зобље коњ, кокош; људи зобљу трешње, грожђе. Зобипи, им, v. impf. m. j. коња, futa tern mit Körnern, sagino frugibus. Зобљење, n. bas füttern mit Körnern, pabulatio. Зобница, f. ber Saferfad, aиз бет баз Pferd frißt, saccus avenae, saccus pabularis, Зорац, рца, m. „Устани снао, зора је”(звао свекар снау). — „Зора ли је, зорац ли је: нешто напело реп, па трчи око куће" (одговорила снаа; а оно се обадала говеда око куће). Ворити, ри, v. impf. (cm.) roth fenn (von der Morgenröthe), rubeo, Тош зорица не забијељела, Velementer. Зорњак, т. зора ли је, зорњак ли је : malum meditatur in illum. 2) у пуш- Зубак, цка, m. hyp. 4. зуб. Зубац, пца, m. ber 35n (be Kamm), Зубача, f. panicum dactylon Linn. Зубити им, v. impf. н. п. тестере, die Zähne (der Säge) schärfen, acuo' dentes serae, limae. 3y6иk, m. dim. das Zähnchen, dentulus. Зубља, f. н. п, зубља луча, щ. ј. цјепчица луча, ein Spann, assula ramentum. Зубљење, п. баš darfen ber Gägea ähne, acutio serae. Зубљица, f. dim. v. зубља. Зубна, на, но, Зап», dentium. Зубун, m. cine Urt Sade (jupon), tdnicae genus. Зубуне у Србији носе и жене и људи, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, само жене. Зубуни што се носе у Србији, они су бијели (од домаћега сукна) и без рукава; женски су дугачки, готово до земље, а мушки сукрашки, мало Дужи од појаса; а што носе жеңе по Сријему, по Бачкој и по Банаmy, они су од картуна, па су пос. тављени планом и наложени па муком; имају рукаве, и мало су дужи него у Србији мушки. radius Зубунић, m. dim. б. аубун. Зубунчина, f. augm. v. зубун. Зујање, ц. Дав umfen, susurrus (apis) cf. Зучање Зрачица, f. dim V. зрака. maturor: зру јабуке; зри грожђе. Зујати, јим, v. impf. fummen, fumfen, susurro, cf. зучати. Зука, f. baš Gummen, susurrus apium. 3ква, f. eine Art Hepfel, mali genus. Зукнути, нем, v. pf. 1) fummén; in susnrro. 2) ein Wort fallen taffen, ins Ohr sagen, in aurem insusurro. Зулови m. pl. die Locken, cincinni. cf. витице. , Зулум*, m. bie Bewaltthätigteit, vialentia. Зулумар*, m. ber Eprann, Unterbrüa Зумба*, f. ein Durd[dlageifen, um runs L |