Зеља, m. (Рес и Срем.) vide зељо.
Зеља, m. vide зељо.

Зељан, на, но, н. п. пиша, von wil:
den Gemüse, ex olere silvestri.
Зеље, п. rilbes Bemüfe, olus silvestre.
Зељин (зељин), на, но, Дев зеља,
bovis cani.

Зељо, m. (Ерц.) ein dimmelodfe,

bos canus,

Зељûв, m. зелен пас, graulider Sunb,

canis canus.

Зељовљев, ва, во, без зељов,

cani.

canis

HO,

fic

Земљак, m, ber Canmann, popularis. Земљакиња, f. bie &nbšmannin, popularis femina. Земљан, на, irden, terreus, tilis, Земљаница, f. чинија, или чаша, од земље, ein irdenes Geschirr, vas fictile. Земљица, f. dim. у. земља, baš Länðø chen, das Erdlein, regiuncula, Земљичка, f. bie Gemmel, simila. Земљурина, f. augm. v. земља. Земун, m. Semlin, Zemlinum. Земунац, нца, m. Gemliner, Zemlis

nensis.

, ema, n. eine Art kalter Mehl ipeife, mit Sonig, cibi genus: „Жуто зерде у сребрну сану 3em, m. der Schwiegersohn, gener. Зета, f. ријека у Ерцеговини. Зетов, ва, во, Des Edmiegerfohns, generi.

Зешовски, ка, ко, 1) ber

dmieger=

föhne, generorum. 2) adv. wie ein sem, more generi.

3êц, m. Der Hafe, lepus. Плашив као зец. Зечина, f. 1) augm. у. зец. 2) дав ба= fenfel, pellis leporina.

Зечић, m. dim. у. зец. Даз Бавфен, lepusculus.

Зечица, f. Даз МеіБфеn vom Safen, lepus femina.

Зечји, чја, чје, Safens, leporinus. Зечји трн, m. Die Sauberel, ononis spinosa Linn.

Зискање, n. dim. 9. звање.
Зивкати, ам, dim. 9. звати.
3ûд, m. die Mauer, murus.
Зидање, п. Даз Жаueri, operis late-

ricii molitio.

Зидар, m. ber Maurer, faber mura

rius.

,,сјећи ћу бегом зијамете — Зијан*, m. vide штета.

Зијанити, им, vide штетовати. Зијање, п. дав Maulaffen = feil = baben, Säbnen, hiatio.

*

Зијати, ам, v. impf. gåýnen, hio. Зијафет * m. (у Србији и у Босни по варошима) vide част 1. Зијев, m. (Ерц.) 1) діе Deffnung_bes Mundes, hiatus. 2) das Gähnen, hiatus. Зашао као зијев по чељадма (у приповијетки). 3) bei ben

ebern, die Seffnung der Kette, hiatus stami nis: оволики ти зијев (кажесе жени, дигнувши ногу, кад је нађе ко ђе -снује пређу). Зијевање, п. (Ерп.) дав

äбиеп, osciЗијевати, ам, v. impf. (Ерп.) gäýnen,

tatio.

oscitor.

Зијевнути, нем, v. pf (Ерц.) cinmag gäbnen, hio,

Зіле*, f. pl. (cm.) bie Zeller, bei ber türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala: „Уставите зиле и борије

Стаде јека зила и борија Зима, f. 1) ber inter, hiems. 2) bie Kälte, frigus.

Зими, im 2Binter, hieme. Bимна, f. Schwein oder Rind, das für den Winterhaushalt geschlachtet wird, carnes pecudis mactatae pro hieme. Зимипи, им, vide зимовати. Зимна, на, но, Binter-, hibernus. Зимовање, п. Das überwintern, hibernatio.

Зимовати, мујем, v. impf. и. pf. übers wintern, hiberno. Зимовник, m.

der Winteraufenthalt Winterquartier (dør Räuber), hiberna praedonum:

„Снијег паде, друми западоше,
„Планине се снијегом завише;
„По гори се одити не може:

Да тражимо себи зимовника, „Ђе ће који зиму презимити Зимозелен, f, bas Smmergrün, grün, vinca minor Linn. Зимус, diesen Winter, hac hieme, Зимуске,

inter=

Зимушњї, ња, ње, von biefem Xin=
ter, hujus hiemis.
Зинути, нем, v. pf. gönnen, oscito.
Зипарање, n. Das grunòlofe Кеден иид
Edrepen, vociferatio.

Зипарати, ам, v. impf. ofne Grund
ichreyen, vociferor.
3pm, m. der Ruß in der Tabakröhre,
fuligo nicotianae: црно као зифт.

.

Зјање, vide зијање.

Зјаши, зјам, vide зијати.

Зјеница, f. (Ерц.) ber Wugapfel, pupilla, Зламење, n. bas Beibmaffce für eine Wöchnerin, aqua lustralis :

по зламење. cf. водица.

опишас

Зламеновање, n. baš Defprengen mit Weihwaffer, lustratio puerperae. Зламеновати, нујем, v. impi, u. pf. mit Weihwasser besprengen, lustre puerperam.

Злата, Frauenname, nomen feminae, 3лámан, мна, но, golden, aureus. Златана, Frauenname, nomen feminac. Златар, m. ber Golomtð, aurıfex: ,,Златари ће доћи, „Прстен саковати, „Бурму позлатити. Златарев, ва, во, 1дев Bolbfdmids, Златаров, ва, во, ) aurificis. Златарски. ка, ко, 1) Golbfdmib =,

aurificum. 2) adv. nach Goldschmid 2rt, more aurificis.

Златити, им, v, impf. bergolben, inauro. Златка, f. Frauenname, nomen feminae. Златко, m. Mann$name, nomen viri. 3лámнидa, f. m. j. мya, die Fleischfliege, musca cadaverina Linn, Злато, п 1) das Gold, aurum.

2) (cm.) злато материно, т.ј. ђевојка: „Ој ђевојко злато материно „Пјевни, пјевни злато материно

Остаде му злато испрощено 3kamoje, m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену: зато је обичај да она, по што се доведе, свим кућанима (мушкоме и женском) нађене нова имена (само за себе); тако н. п. некога зове (старије ђелиће) maтом, неког бабом, неког господином (јели отишао господни да доћера свиње?), неког ђевером; а млађе братом, зламојем, соколом, мило ш т о м, милојицом, и т. Д. жеве го. спом, мамом, наком, снашом, небом; а ђевојке убавицом, љепотицом, секом,г спођицом, голубицом, и т. д. Златокос, са, со, goldbaarig, aureo

crine:

„Уловно Сосу златокосу Златокрили, ла, ло, (ст.) : Bolbges flügelt, aureis alis:

-

„У језеру утва златокрила Злаћен, на, но, golben, aureus, ratus, cf, златан.

au

Злаћење, п. баš Bergolben, inauratio.
Зликовац, вца, m. ber Bölemidt, ho-
mo nequam, improbus.
Зло, д. Раз Цеćel, malun.

3Ʌо, übel, male.

3a06a, f. die Bosheit, malitia. Злобан, бна, но, übelmollenb, malivolus.

Злобити, им, v. impf. einer Beleiði. gung gebenten, einem übel mollen, omnia mala alicui cupere. Злобљење, п. baš Цebelmollen, malevolentia.

Зловбљан, љна, но, unmuthig, tristis : ,,Јер је Марко иза сна зловољан Злогук, m. злослут, т. ј. онај, који

све зло слути и говори, der Un. glücksprophet, vates mali. Некакав Босански спаија, који је имао у своме селу таковог злогука, спремисе на Кабу, но прије него пође, Дозове злогука к себи, па му рече : „Злогуче! ја полазим у име Бога на ацилук; но ти да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиНик проса” „Добро господару (одговори злогук); али ако ти не дођеш, ко ће мени дати просо? Злопамтило, m. Der eine Belerbigung nicht vergißt, der nachträgt, rachfüchtig ift, memor mali, injuriae. Злопаша, f. ba3 lenb, miseria, Злопапиши, им, v. impf. barben, Ieiben, egeo, patior.

Злопаћење, bağ Leiden, miseria.

פיק

lenb

Змај, m. ber Drađe, linbmurm, dracoi Змајев, ва, во, без Draden, draconis. Змајевит, та, то, gewaltig mie sin

Drache(Lindwurm) draconis vim habens. Змајогњени, на, но, (ст.) н. п. Вук, Feuerdrache, draco igneus, etn Beiname des Despoten Vuk aus Königs Mathias Beit (пјевасе како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се родио Змајогњени Вук:

„У мог сина слијепца Гргура, ,,V њега се мушко чедо нађе „Није чедо чеда каквано су: „Вучја шапа и орлово крило, „Измајево коло под пазуом; ,,Из уста му модар пламен бије, Матери се не да задојити —) : „Моме брату Змај огњеном Вуку — Змија, f. bіе dlange, serpens, cf. ryja. Змијоглав, ва, во, и. п. кокош. Знак, m. дав Зеіdеn, signum. Знаменит, та, тo, ašezeidnet, insignis,

,,

Знан, на, но, befannt, notus. Од знана зеља глава не боли, fagt man wenn einer unter Bekannten heuratet. Знанац, нца, m. ber Betanute, familiaris, cognitus.

3лocрeka, f. Unglückskind, infelix. Злосрећан, Һна, но, unfelig, infelix. Злосрећник, vide злосретњик. Злосрећница, f. vide злосретњица. Злоставити, им, v. impf. unb pf. uns

glücklich machen (eine Jungfrau), ihr Gewalt anthun, vim inferre virgini. Злостављење, n. baš Unglüdlid ma= chen, violatio virginis. Злотвор, m. ber Keinb, Merfolger, inimicus: он је мој злотвор: Saoka, f. die Bosheit, malitia. Злока, m. (Рес. и Срем.) vide злоћо. Злоћо, ю. (Ерц.) ein falimmes Kind, puer malitiosus.

Злокуд, да, до 2 5ößartig, pravae
Злоћудан, дна, но, indolis.
Злочест, mа, mo, idlect, malus.

liaris.

Знање, п. баз 2Biffen, scientix.
Знатан, тна, но, belannt, notus.
Знати, ам (говорисе и знадём), V.
impf, miffen, scio.

Значење, n. bie Bedeutung, notio. Значити, им, v. impf. bebeuten, significo.

зној, m. ber Edweiß, sudor.
Знојав, ва, во, im dmeige, sudans.
Знојан, на, но, vide знојав.
Знојење, n. bas Edwigen, sudatio.
Знојишисе, имсе, v. r. impf. {dwigen,

sudo. 366, f. der Haber (und was man statt

dessen dem Pferde gibt), avena et omne frumentum quod equo datur. Зобање, п. Баз Effen von Körnern, manducatio granorum.

Забаши, блем, v. impf. (Körner) fref=

fen, manduco fruges: зобље коњ, кокош; људи зобљу трешње, грожђе. Зобипи, им, v. impf. m. j. коња, futa tern mit Körnern, sagino frugibus. Зобљење, n. bas füttern mit Körnern, pabulatio.

Зобница, f. ber Saferfad, aиз бет баз Pferd frißt, saccus avenae, saccus pabularis,