Издијевати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. име коме, aufbringen (einen Špigna= men), indere scomma. Издијелити, им, v. pf. (Ерц.) aušthei len, verticilen, distribuo. Издијелитисе, имосе, v. r. pf. (Ерц.) sich zertheilen, auseinander kommen. Издирала, als interj. auf unò bavon! кад он то чу, а он онда издирала, aufugit.

Издисање, n. bas at men (Gterben), exspiratio.

Издисати, дишем, v. impf. aušatmen, exspiro.

Издићи (говорисе и издигнути), дигнем, v. pf. aufridten, aufbebén, er= heben, erigo.

Издићисе (говорисе и издигнутисе), дигнемсе, V. г. pf. fid aufridjten, eri

ам,

Изженитисе, имосе, vide пженишисе. Изжимање, n. vide ижимање. Изжимати, vide ижимами, Изигравање, п. 1) дав (Seminnen bard Spiel, lucrum ex lusu. e) das Ausspies len, Vollenden des Spiels, absolutio ludi. Изигравати, ам, v. impf. 1) erfpielen, ludendo acquiro. 2) zu Ende spielen, ab

solvo ludum.

Изигратисе, амсе, v. r. pf. 1) fic au8spielen, satis lusisse. 2) sich austanzen, satis saltasse.

Изискапи, иштем, v. pf. erlangen, acquiro.

Изискатисе, иштемсе, v..r. pf. einer Bitte Gewährung erlangen, voti fio compos.

Изићи, изиђем (и изидем), v. pf. 1) auš1

gehen, exeo, egredior. 2) ausbrechen (von einem Erantheme), erumpo. Изјаати, јашем, vide изјати. Изјавити, им, v. pf. н. п. овце, bin≠ ausleiten (die Heerde), educo: И изјави на планину стадо Изјагњиши, им, v. pf. merfen, parie (von dafen) enitor: ова је овца изјагњила те све овце; је си ли піи твоје овце изјагњно (aufzieben)? Изјагњишисе, њесе, v. r. pf, m. j. овye, werfen (von mehrern Schafen), pario.

Изјадитисе, имсе, v. г. pf. fid) außlaz gen, ausjaminern, querelis levor, re

Изјаукати, учем, v. pf. erflagen ers beulen, exululo, ululatu acquiro. Изјаукатисе, учемсе, v. r. pf. fid) aušu heulen, ululando defessus sum. Изјебати, бем, v. pf. diffutuo. Изједипогача, m. (im der3) ber po gatscha Verzehrer, fruges consumere natus (?) : ти зи један изједипогаҷа једаи испичутура! Изјелица, f. (Ерц.) 1) ber Mielfraß, gulo. 2) der Abfreffer, devorator: „Ниш, су ради Турци изјелице Изјепсти, јебем, vide изјебати.

Изјести, једем (и изијем), v. pf. (Ерц.) aufeifen, auffreffen, devoro. Изјестисе, једемсе (и изијемсе), v. г. pf. (Ерц.) fid abfreifen (vor Merger, Kummer), , devoror ira.

Изјуриши, им, v. pf. Geraušjagen, expello.

Излагање, п. баз Mušlaben, Geraußle= gen, expositio.

Излагаши, лажем, v. pf. ablügen, emen

tior.

Излагаши, лажем, v. impf. berausle. gen, expono.

Излагашисе, лажемсе, v. г. pf. fid au3. lügen, satis meutitum esse. Излажење, п. a gelen, exitus. Излазити, им, v. impf. 1) ausgelen, exeo. 2) ausbrechen, erumpo. Излајати, јем, v. pf. abbellen, elatro. Излајатисе, јемсе, v. r. pf. fid auöbel. Ien, sat latrasse (aud) fig.) Изланушисе, немсе, v. r. pf. fid ent= fabren Iaffen (ein Mort), sino mihi

elabi.

Излежатисе, жимсе, v. r. pf. fid fatt= liegen, sat cubuisse.

Излемаши, ам, (Рес. и Срем.) vide излијемами.

Излетање, п. (Рес. и Срем.) vide и Лијешање.

Излетати, лећем, (Рес. и Срем.) vide излијетами. Излетети, тим, v. pf. (Pec.) ausflieИзлетиши, им, v. pf. (Срем.) gen, Излећепти, летим, v. pf. (Ерц.) evolo. Излећи, лежем, v. pf. aubrüten, pullos excludo.

Излећисе, лежемсе, v. r. pf. tet werden, excludor. Излечити, им, (Рес. и Срем.) vide излијечити.

Излечитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide излијеҹитисе.

Изливање, n. (Срем.) vide излијевање. Изливати, ам, (Срем.) vide излије

1 вати.

Излизатисе, лижемсе, v. r. pf, fid ab. reiben (vom Tuche), deteror. Излијевање, п. (Ерц.) Иušgiefen,

effusio.

Излијевати, ам, v. impf. (Ерц.) аива gießen, effundo. Излијемати, ам, v. pf. (Ерц.) žerfdia. zerschla. gen, contundo. Излијешање, п. (Ерц.) аз изfliegen, evolatio.

Излијешати, јећем, v. impf. (Ерц.) ausfliegen, evolo, evolito. Излијечиши, им, v. pf. (Ерц.) beilen, sano, medeor. Излијечитисе, имсе, v. r. pf. (Брц.) geheilt werden, sanor.

Изложити, им, v. pf. 1) burd Regen verbrauchen, consumo imponendo (ligna super foco). 2) herauslegen (die Waare), expono.

Излоками, лочем, v. pf. н. п. вода пут, aušfreffen, auslecten, exedo. Изломити, им, v. pf. gerbreden, frango. Изломитисе, имсе, v. r. pf. xerite= chen, frangor.

Излудити, им, v. pf. преварити коra, übertölpeln, circumvenio. Излудитисе, имсе, v. r. pf. d über= tolpeln lassen, circumvenior. Излупами, ам, v. pf. 1) vide издевеmamu. 2) zerschlagen (Geschirr, Nüsse), frango, effringò.

Изљубипп (ижљубити?), им, y, pf, ber Reihe nach abküssen, exosculor aliam ex alia.

Изљубитисе (ижљубишисе?), имсе, т. . pf. fich der Reihe nach abküssen, exosculari se invicem.

Измак, m. in der Rebenßart: на измаkу, beim Abzug (z. B. des Winters), decedente..

Измакнути, нем, vide измаћи. Измакнутисе, немсе, vide измаћисе. Измалање, n. baš Servorfommen (bius ter dem Berge), apparitio. Измалаши, ам, v. impf. bervoržeigen, promo.

Измалатисе, амсе, v. r. impf. bervors

kommen, sich zeigen, appareo, promineo.

Измалена (из малена), von Sinheit an, a puero.

Измамиши, им, v. pf. berauslođen, abé locken, elicio.

Измаћи (говорисе и измакнути), макнем, v. pf. г) megriđen, removeo. 2) abloden, elicio, extorqueo. 3) изМаче, er Iåuft bavon, aufugit. Измаћисе (говорисе и измакнутисе), мақнемсе, v. r. pf. regruđen, removeor; измаче се коњ из руке, ent. windet sich, extorquetur.

Измации, ци, v. pf. merfen (von ber Kaße), pario.

Измацитисе, цесе, т. г. pf. m. j. мачке, merfen (von mehrern Kagen), pa

rio.

Између, zmifden, von einem zum an= bern, inter: између нас (mit Dem gen.)

Измена, f. (Рес и Срем.) vide измјена. Изменити, им, (Рес. и Срем.) vide измијеними.

Изменитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide измијенитисе. Измењивање, п. (Рес. и Срем.) vide измјењивање.

Измењивати, њујем, (Рес. и Срем.) vide измјењивати.

Измерити, им, (Рес. и Срем.) vide измјерити.

Измесни, метем, v. pf. binaueýren,

everro.

Измет, m. 1) ber Xusuß (bas Schled. tefte), rejiculum. 2) * Die Grobne, Bедіеnung, servitus : отишао на измет; чини му измет. Измеппак, шка, m. ber 3ß, rejiculum.

Измешање, п. 1) дав Иubmerfen, ejectio. 2) даз Иив[dießen, rejectio. 3) баз Einweben bunter Farben, intexio. Измешаћи, мећем, v. impf. 1) au&s werfen, ejieto. 2) ausschießen, rejicio. 3) einmeben, intexo. Измешатисе, ећесе, v. r. impf. 1) ftd rocifen (vom Holze), rejici. 2) aušarten, degenero, cf. изврћисе. Изметнути, нем, v. pf. 1) abfeuern. emitto (jaculum) e tormento. 2) auss schießen, rejicio. Изметнутисе, немсе, v. r. pf. vide изврћисе.

Измећар *, vide слуга. Измече, чета, п. јагње, што се извади из овце кад је вук закоље (то жене остављају лијека ради), Der Wusfdnittling (ein Camm, дав aus einem vom Wolfe tödtlich verwundeten Edafe gefcnitten morben), fetus oviculae exsectus. cf. вукоједина. Измешати, ам, (Рес. и Срем.) vide измијешати.

Измивање, п. baš Vafden (bes Kopfes), ablutio capitis.

Измивати, ам, v. impf. ben 'Ropf aus waschen, lavare caput. Измиватисе, амсе, v. r. impf. fid ben Kopf auswaschen, lavor caput. Измијенити, им, v. pf. (Ерц.) тес= fein, muto.

Измијенитисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) fich ändern, mutor. Измијешати, ам, v. pf. (Ерц.) 1) ver= mijden, commisceo. 2) umrübren (Den Zopi), permisceo.

Измилање, п. 1) baš Servorzeigen, ad. paritio. 2) das zu Ende Mahlen, permolitio.

prorepo

Измилети, лим, v. pf. (Pec.) | berauš.
Измилипи, им, v. pf. (Срем.) frieden
Измиљети, лим, v. pf. (Ерц.).
(3. 5. раци из торбе).
Измислити, им, v. pf. што, erben-
Pen, excogito.

Измити, мијем, v. pf. ben Kopf ma= fchen, lavo caput.

Измиплисе, мијемсе, v. r. pf. fid) ben
Kopf waschen, lavor caput.
Измицање, и. Баз Begrüđen, remotio.
Измицами, мичем, v. impf. megriđen,

Изнад, von uben berab, de: прође изнад куће; оде изнад града; пролеће изнад мене.

Изнајприје (из најприје), anfänglid, a principio, primitus. Изналазити, им, у. pf. auftreiben, in

venio.

Изнаметати, мећем, ү. pf. aufbrine gin, obtrudo.

.

Изнаодиши, им, vide изналазити. Изнаћи, ађем, v. pf. ausfinbig maden, invenio (omnia quae commisisti). Изневерити, им, (Рес. и Срем.) vide изневјерити.

Изневјериши, им, v. pf. (Ерц) кога, verrathen, treulos an einem handeln, prodo. Изнемоћи, могнем, v. pf. {dwady mete ben, debilitor.

Изненада, unversefft, ex insperato. Изнети, несем, (Рес. и Срем.) vide изнијети.

Изнетисе, несемсе, (Рес. и Срем.) viде изнијетисе.

Изнијети, несем, изнијо (изнијела, ло), v. pf. (Ерц.) 1) berauštragen, effero. 2) austraßen, unter die Leute bringen, effero in vulgus. Изнијетисе, несемсе, изнијосе (изнијеласе, лосе), v. r. pf. н. п. Кокош, fi auslegen, alleÉper gelegt ýaben, edidisse ova omnia.

Изи као, кли, f. bas Wufgefproffene,

Изницати, ничем, v. impf. auffpriegen, germino.

Изнова (из нова), von neuem (з. В. auf bauen), denuo, ab integro.

Износ, т. баз btragen, detritio : добро сукно за износ, für die Strq= page. Износак, ска, m. мало јаје, што кокош снесе на посљетку, кад већ оће да престане носипіи, дав legte Ey, ehe die Henne-zu legen aufhört, ovum postremum gallinae, Износити, им, v. impf. berauštragen, exporto, effero.

Изношење, п. baš Geraušfragen, elatio, exportatio.

Изнутра, inmenbig, intus. Изнутрица, f. bie innerlide Krantheit, morbus internus.

Изобила, überfügig, im Weberfluffe, af

fatim.

Изобилан, лна, но, über[фmenglid, reichlich, abundans. Изод, m. vide заод 2. "Изодатисе, амсе, v. r. pf. fid ausges ben, obambulo.

Изокола, runo ferum; von der Geite, ex omni parte; ex parte. Изопачимисе , имсе, v, pf. vertebrt merben, pervertor.

Изор, m. baš uđergetreib, frumentum aratorium: дао волове под изор, или на изор.

Израдити, им, v. pf. erarbeiten, labo're acquiro.

Израђивање, п. баз Érarbeiten, acquisitio per laborem,

Израђивати, ђујем, v. impf. erarbei ten, laborando acquiro. Изракнутисе, немсе, v. r. pf. fid auš= caufpern, exscreo.

foro: сав барјак изрешетала тане

ma.

Изригами, ам, v. pf.

I aušcülpfen, И риснути, нем, v. pf.J eructo. И ријеком, (Ерц.) bei feinem eigentlis фей Kamen, j. S. von obfcönen Ge. genftänben, vocabulo proprio v. g. si penem dicas.

Изрити, ријем, v. pf. 1) ausnüblen, eruo. 2) zermühlen, ruendo corrumpo. И род, m. ber Пивтиrf, дағ Цивgear. tete, degener.

Изродипи, им, v. pf. (in Menge) ers zeugen, zur Welt bringen, gigno. Изродитисе, имсе, т. г. pf. ausarten, degenero.

Изронити, им, v. pf. berabrollen (mie die Erde des steilen Ufers), defluo. Изросити, им, v. pf. béthauen, rore madefacio.

Изуватисе, амсе, v. r. impf. fid auß. schuhen, excalceor.

Изун *, m. vide допуштење.

Ико, m. (Ерц.) dim. v. Илија. Ико (и ко), икога, irgend mer, quisquama ако и ко дође (доћи ћу и ја), si quis. Икоји (и који), којега, irgenð melder, quisquam.

Иколико (и колико), irgenð eine Mene ge, uur etmas, aliquantum. Икона, f. ein Heiligenbilb, icon (tiv). Иконија, f. Frauenname, nomen femis nae (Iconia).

1

Иконица, f. dim. v. икона. Иконос, m. bie Leifte an. Der anð, õie dem Heiligenbilde zum Fußgestelle dient, iconophorus (?).

Hapa, f. der Fischrogen, ova piscium, ст. мријест.

Илал *, m. Der Shelöffel, auriscalpium. Или, обес, aut: или ја, или ти, ente

weder ich, oder du, aut ego, aut tu cf. али, ја, јали.

Илија, m. (HAÍAS) (lias, Elias.
Илијнски, ка, ко, н. п. мјесец (бес
July), Elias, Eliae.

Илијца, m. dim. v. Илаја.
Илинка, f. Frauenname, nomen mulie-
bre (von Elias ins femininum movirt).
Илинча, f. (cm.)

„Барјак од илинче Илити, (или ти), vide или. Илица*, f. bas rarme Bab, thermae. c

Иловача, f. ber Retten, argilla.

in Glavonien, arx Slavoniae. Илочанин, човек из Илока. Илочки, ка, ко, чоп Илок.

Иљада, f. ein Zaufenò, mille. Иљадар, m. ciner, ber Zaufenbe befit, homo mille numorum (dives). Иљадитисе, десе, v. r. impf. н. п. овце, vertausendfächen, auf tausend anwachfen, augeri millies :

,,Трипут му се иљадиле овце Иљадица, f. dim. v. иљада.

Иљађење, п. баз Vermebren zu taufens ben, incrementum milliarium.