Љесетина, f. augm. У. љеса.
Љесица, f. dim. 9. љеса.

Љ`сков, ва, во, (Ерц.) von Safelholz, colurnus.

Љескова маст, f. bie Safelfalbe (Pей:
gel, Gdlage), unguentum viteum (i. е.
verbera): љескова је маст чудо-
творна.
Љесковац, вца, m. (Ерц.) ber Safel
frab, baculus coluruus,
Љесковача, f. (Ерц.) ber Hafelftođ, ba-
culus colurnus.

Љесковина, f. (Ерц.) baš Safelbolj, lig-
num colurnum.
Љети, adv. (Ерц.) im Commer, aestate.
Љешина, f. (Ерц.) доз Sabr (in Xüd=

sicht auf Fruchtbarkeit), annona. Љешни, на, но, (Ерц.) Commerz, ae

stivus.

{

Љето, п. (Ерц.) 1) ber Sommer, aestas.
2) (cm.) das Jahr, annus:
„Старац Фочо од стотине љета
„Једно љето нико и не знаде,
„Друго љето свашко и сазнаде
Љетовање, п. (Ерц.) vaš lieberfcn.
mern, aestivatio.

Љетовати, тујем, v. pf. u. impf. (Ерц.)
überfommern, aestivo.
Jbemộc,
Љетске,

(Ерц.) feuer, hoc anno.

Љетошњи, ња, ње, (Ерц.) beurig, hor

nus.

Љешица, f. dim. y. лија 2. Љешник, m. (Ерц.) vie Safcinuß, nux juglans. Два љешника орау су вој

ска.

Љешница, f. 1) (Турска) Gtäbфen зі: iden ber 3morniter= и. Сфабзет.напја, am u ber Видојевица. 2) (бегова) село у Јадру.

Љешничанин, m. einer чоп Љешница. Љешнички, ка, ко, gjeidniger. Љештак, m. (Ерц.) ein Safelbufd, соryletum.

benmapka, f. (Epu.) das Haselhuhn, tetrao Bonasia Linn. Љиг, m. ријека у Србији.

Љок! fast manum albe, indem mant es abtreibe, vox separantis vitulum a

Vacca.

Љокање, n. baš љок fagen (inčem man das Kalb abtreibt).

Љокати, ам, v. impf. baš Salb abtreis ben, separo vitulum a matre. Љокач, m. дрво, што се теле љока, кад се крава музе, дав (bölgerne) Werkzeug, um das Kalb abzutreiben, instrumentum abigendi vitulum: „Млада мома плаву краву музе, „Младо момче к теле љека; „Млада мома момку говорила: „Море момче! не преби љокача ; Не дамо пи огрепсти бакрача, „Нит” ћемо пи ўкуват колача. Љоке! vide љок.

,,

**

Љо́кнути, нем, v. pf. einmal љок fa≠ gen u. f. w.

Љоснути, нем, v. pf. Eraden, fragorem edo.

Љу, cf. љу љу.

Љуба, f. i) (cm.) bie Battin, conjux: „Чија с’љуба, чија ли си сеја? „Ја сам љуба Јове Поповића „Остаје му љуба нељубљена — „Младога ме мајка оженила, „Вјерне сам се љубе наљубио 2) һур. у. Љубица.

Љубав, f. bie liebe, amor: учини ми љубав (fey fo gut; thu mir ben Befals len, кад који што моли кога);

дела љубави ти, fac quaeso, fac sis. Љубаван, вна, но, liеберой, amans. Љубавник, m. еј љубавниче! ruft man

cinem Unbekannten zu, dem man ets mas fagen will.

Љубак, пка, ко, lieblic, amabilis. Љубезан, зна, но, geliebt, lieb, carus. Љубезник, m. ber geliebte Greund, amatus, dilectus.

Љубезница, f. bie Beliebte, amasia. Љубен, m. Manušname, nomen viri. Љубенко, 1. Жапаšnаmе, nomen viri. Љубивоје, m. Mannšname, nomen viri. Љубинко, m. Жаппвнате, nomen viri. Љубиши, им, v. impf. 1) tüffen, oscu

lor. 2) fiffen, vocabulo puro, sensu obscoeno.

Љубица, f. Grauenname, nomen feminae, Љубичаст, та, то, veildenblau, vio

laceus.

Љубичица (у Сријему и у Бачкој љу

бичица), f. bas Beilden, viola (viola odorata Linn. Љубиша, m. Жаппšпате, nomen viri. Љубљење, n. Daš Rüffen, osculatio. Љубнути, нем, V. pf. dim. у. пољу

бипи: „Љубну је једном и другом Љубобрат, m. Hannôname, nomen viri.

Људескара, f. augm. V. човек.

Људи (дец. људи), m. pl. 1) bie Men= fchen, homines. 2) die Leute, homines. Људина, f. vide људескара.

tudo.

Љуљање, п. баз Miegen (аиф ба Huts schen), agitatio in cunis, aut in machina suspensa.

Љуљати, ам, v. impf. i) miegen, agito cunas. 2) (öfferr.) butiden, agito in machina suspensa.

Љуљашка, f. (öfterr.) bie Sutfce, ma

china suspensa. Љуљнути, нем, v. pf. ber Miege eінеп Schwung geben, commoveo cunas. 3 љу! fingt man beim Miegen der Rin= ber, ita accinunt infanti in cunis. Љуљушкање, n. dim. v. љуљање. Љуљушкати, ам, dim. v. љуљати. Љумање, п. Даз Bormärt&treiben, Да:

herschlendern, incessus modo defessi. лумаши, ам, v, impf. daýerschlendern, incedo more defessi

Љупкост, f. bie Cieblidřeit, amoeni

на ма, одма, маом. 2) (ст.) vide

Marape, ema, n. der Efel, das Eselein, asellus.

Магарећи, ћа, ће, fel&,, asininus.
Marapene (um Scherze als gereimte Ants
mort cuf eine ungereimte Unrebe):
А. Добар вече.

Б. Узјао на магарече. Магарица, f. біе Sielin, asina. Магаричин, на, но, Đer felin, asinae. Магарчев, ва, Eo, beš felê, asini, н. п. Магарчево брдо уКарловцима (близу * Магарчева брда има онђе један извор, који се зове Ешиковац, а ешек у Турском језику значи магарац: даклем је Ешиковац род с Магарчевим брдом!). Магарчење, п. baš Ganbeln ober Кебеп wie ein Esel.

Магарчина (магарчина), f. augm. магарац. Магарчиги, им, v. impf. кога, зит Efel machen, reddo asinum. Магарчи тисе, имсе, v. r. impf. fidy nie ein Efel betragen, dicere aut facere ut

asinus.

Mása, f. das Mutterföhnchen, ein vers hätscheltes Kind, deliciae matris, pner

Мазати, мажем, v. impf. 1) fdmieren, falben, ungo. 2) око кога, ftreideln, schmeicheln, demulceo verbis. 3) kola (љесковом масти), fare idjlagen, fuste dolo.

Мазга, f. bie Maulefelin, bas Maulthierr
mulus, mula.
Мазгал, m.
Мазгала, f. j

} vide пушкарница.

Мазгалија, f. bummes Зeug, nugae, ine eptiae: прави кајекакве мазгалије. Мазгов, m. Der Maulefel, mulus. Мазија, f. 1) vide челик. 2) діe Probe des glühenden Eisens, und heißen Wass fer3, experimentum per ignem. У Србији и сад кашто ваде мазију, та ј. кад на каквога човека реку да је што украо, а он се одговара да није, онда узваре пун казан (или велики котао) воде, па у ону врелу воду мепіну комад врућа усјала гвожђа (или камен), а онај, на кога веле да је украо, засуче рукаве, па објема рукама извади оно гвожђе из воде. Ако он не буде украо оно што на њега говоре, не ће се ожећи ни мало, ако ли буде украо, изгореће му руке (ја не знам ни једнога, који је вадио мазију да се није ожегао, а знам двојицу што су им руке изгореле: Панпу Спаменићу из Јадра из зела Тршића, и Митру Туфекчији из Рађевине из села Мојковића).

Мазиши, им, v. impf. н. п. дијеле, hätscheln, corrumpo nimia indulgentia. Мазнути, нем, v. pf. 1) cinmal fdmies

ren, ungo. 2) einen Hieb versehen mit tem Cabel, etod, percutio. Maинa, f. die Windstille (auf dem Fluße), silentium venti, malacia. Maja *, f. vide квасац. Maja, f. hyp. 4. мајка. Мајда, f. Grauenname, nomen feminae. Мајдан*, m. 1) bie Erzgrube, fodina. 2) дeс

Funbort, domicilium: niy jе мајдан од ђевојака; од добри коња и т. Д. Мајдански, ка, ко, Gruben=, fodinae. Мајдонос *, m. Die Peterfilie, petrose

linum.

Мајин, на, но, vide мамин.
Мајка (и мајка), f. bie Mutter, mater.
Мајкин (и мајкин), на, но, ber Muts
fer, matris.

Мајкина душица, f. beruenbel, thye
mus serpillum Linn.
Majaуu*, m. der Affe, simius.
Мајмун*,

Мајсторисање, u. Sаз Berfertigen ci. ner Sache als Meister, Мајсторисати, ришем, v. impf. meis stern, als Meister an etwas arbeiten, artificium exercco in aliqua re. Мајсторица (и мајсторица), f. bie Meiftevin, uxor magistri. Мајсторичин (и мајспоричин), на, но, der Meisterin, magistrae. Мајсторов, ва, во, češ Weiffer3, magistri.

Мајсторски, ка, ко, 1) meifterlic,

egregius. 2) adv. meisterlich, egregie. Majyp, m. der Meierhof, villa. Мајурица, f. bie Meierin, villici uxor, villica.

Мајуричин, на, но, ber Meierin, vil

licae.

Мајчурина, f. vide мајчетина. Mak, f. der Mohn, papaver. Маказе*, f. pl. vide ножице. Маказице, f. pl. dim. . маказе. Макар, unb foate aud), menn aud, etiamsi: макар како било; макар ни један не дошао. Макаре, f. vide скеле. Макиш, m. поље код Бијограда (на лијевом бријегу Топчидера). Maкba, f. Das Schabmesser, Schabeis fen (?), culter doliarii. Макљање, п. даš Сфабел, rasio. Макљати, ам, v. impf. 1) {сабеп, scaho. 2) fig. für: {blagen, dedolo. Макљица, f. dim. 9. макља. Макнаирала, auf unð Davou, abiit, excessit cf. издирала. Макнути, нем, vide маћи. Макнутисе, немсе, vide маћисе. Mako! (ein charakteristisches Intercalare,

wenn ein Zigeuner redend eingeführt wird).

n.

Маков, ва, во, Топ, раpavereus. Маковиште, 1) Drt, mo ebemals Mohn gestanden, locus ubi papaver fuit. 2) планина (или брдо ?) у Србији. сf. Дрмановина.

Маковска, ка, ко, и, п. кец, дав
Treffle Us.

Макса, m. (Рес. и Срем.) vide Максо.
Максим, m. Maximus, Maximus.
Максимац, мца, m. dim v. Максим.
Максимчић, m. dim. v. Максимац.
Максо, m. (Ерц.) һур. v. Максим.
Мал*, 1) дa Dermogen, facultas:
„Млада мома мал до века —

2) мал му je, es geschieht ihm recht,
habeat sibi.

Мала, f. vide маала.

Малаксати, кшем, v. pf. chraders ben, debilitor.

Мала пушка, f. bie Piętole, pistola (telum manuarium ignivomum. Мале! Mutter! mater! (mie брале, селе, q. d. мати гле):

„Пођо по путу мале! по камениту „Срето девојку мале! из бање иде Мален, на, но, vide мали. Малета, m. Жаппšname, nomen viri. Малеш, m. Hannšname, nomen viri. Мали (comp. мањи), ла, ло, Elcin,

Малта, f. 1Malta(?), Deleba(?), Melita : Малтија, f. 1

„Кад дођоше под проклету Малту „Господине од Малтије краљу Малчице, vide малко.

Mâb, m. die Ramme, fistuca. Маљеница, f. m. der Kleine, kleiner Statur, homo parvus.

Маљење, и. дав Berringern, deminutio. Mành, m. dim. y. Maь.

Mama, f. der(Binder-)Schlägel,tudicula. Mâлкa, f. das Bret, auf dem der Hanf abgeklopft wird, frangibulum pro cannabi.

Маљо, m, vide мањо.

Ma ma! Laut, um die Kuh herbeizulocken, sonus alliciendi vaccam. Mama, f. hyp. . мами. Мамаљуга, f. vide качамак. Maмan, мшa, m. der Köder, esca. Maмurys, m. ein erdichteter Vogelname zum foppen, q. d. quae alliciat anum: А. Шта је то (шта то дречи у мраку, у шуми)?

Б. Мамигуз; бјежи, бјежи. Máмии, на, но, der Mama, matris. Máмиши, нм, v. impf. locken, allicio. Мамица, f. dim. v. мама.

Мамичин, на, но, ber мамица, matris. Máмлêне, n. das Locken, allectio. Mamy same, n. das Spornen, incitatio. Mамyзаши, аm, v. impf, spornen, ad

do calcar.

Mamyзe*, f. pl. die Sporen, calcaria. Мамуран, рна, но, von Kau[фе поф benebelt, qui crapulam nondum exhalavit.

Mamурлуk*, m. die Nachwehen des Raus fches, dolor capitis cet. a crapula: paзбити мамурлук, діе Пафтеten bed Rausches (wieder durch Trinken) ver= treiben, crapulam discutio bibendo. Máнa, f. Fehler, Tadel, vitium: нeмa мане на њему никакве, er ift ohne Fehl. Maнacmup, m. vide намасmир (mit allen Ableitungen).

*

Мангулац, гулца, m. eine Wrt leidt mäfts barer Schweine, genus suis altilis. Mангулnga, f. eine Art leicht mästbarer Säue, genus porcae altilis. Maнrуpa, f. eine Art Münze, numi genus; нема ни мангуре. Манда, f. Grauenname, nomen feminae. Мандал*, m. велика кључаница преко цијели врата, ber Zhorriegel, vectis portae.

Maндaрa, f. ein Gericht von Schmalz, Mehl und Wasser, cibi genus. Мандра, f. vide стан ı.

Màндушa, f. Frauenname, nomen fe

minae.

Máни (коме биmи), indecl. neidig, invidiosus : нијесам му мани. Ко пи је мани, био ти у најму. Манисати, нишем, v. impf. чему, иАи коме, auszuseßen finden, reperio quod reprehendam.

Mаним, mа, mo, dumm, stupidus: будало манита! Maнnk, m. eine Art kleinen Fisches, pis sciculi genus.

„Као зв’језда преко неба Man, außer, ausgenommen, nisi, excepto quod

,,Ту ми седи младо момче „Накићено, наређено,

„Мањ што није ожењено Maкáваше, п. das Umstehen (des Vie hes), mors bestiae.

Mањкавати, ам, v. impf. umstehen (vom Viehe), mori (de bestia). Maшькamи, am, v. pf. umstehen, verre cken, mori.

Mamma, weniger, minus. Мањо, m. vide маљеница. Маови, m. pl. 3. . боли ме глава на маове, auf Augenblicke, stoßweije, punctim, identidem.

Maовина, f. das Mos, muscus. Mápa, f. 1) hyp. v. Mapиja, 2) шарена 6убna (österr. Frauenkäfer und Diaz rienfäfer, frain. божји волек). Мараз *, m. *. В. мараз на срцу, er ift innerlich Erank (man sieht äußerlich keis ne Ursache seines Uebelbefindens), malo intestino laborat.

Mapama *, f. das Tüchel, Tuch, sudarium. Maрамида, f. dim. 1) das Tüchelchen,

sudariolum. 2) bei den Lämmern das Talg der Ingeweide, sebum intestinum bestiarum.

1

Марамчина, f. augm. У. марама. Mapва, f. (coll.) das Vieh, pecudes, pecus.

Марвени, на, но, н. п. вашар, Diet=, pecuarius.

Марвинче, чета, п. да Xiel, pecus (pecudis), bestia.

Maprema, m. (cm.) eigner Name einer Kanone, nomen proprium tormenti: „Док ми гледа Крњо на Земуна, ,,А Маргета на Брачар на поље Маргетан, m. (у Сријему, у Бачк. н у Baн.) der Marketender, lixa, nundina tor castrensis.

Maргemаниа, f. die Marketenderin, nundinatrix castrensis.

Maрrèmáнскi, кa, ко, 1) Marketender-, lixae. 2) adv. wie ein Marketender, more lixae.

Mápeme, n. das Kümmern um etwas,

sollicitudo.

Mapuja, f. Marie, Maria. N