двориште.

Нечастиви, вога, m. ber Böfe (Zeufel), cacodaemon: нечастиви, анате га мате било (тако реку кад га гођ спомену).

Нечиј, чија, чије, irgenð jemanò&, alicujus. Нечист, f. ber Unflat, stercus.

Нечист, mа, mo, unrein, immundus. Нечистота, f. bic Unreinlideit, imraunditia, sordes.

Héша, m. (Рес. и Срем.) vide Нешо. Нешко, m. Mannšname, nomen viri. Нешо, т. (Ерц.) һур. о. Неђељко инд

Нешко.

Нешто (кашто се може казати и нешта мјесто нешто), нешта (и нечега), 1) etmas, aliquid. Нешто нешта изјело, па од нешта кости остале (приповиједају да је казао Ерцеговац кад је виђео у пољу плуг и јармове). Нешта (или нешто) он мени рече, 2) etiva, forte : да нешто сад он дође.

Hu, i) weber - поф, пес. Ни куд мајци, ни куд у ђевере. Ни лук јеб, ни њим мирисао. 2) aud nidt, nidt einmal,

nec.

Нигда, nie, nunquam.
Нигде, (Рес.)

Нигди, (Срем.) nirgenb, nusquam.
Нигђе, (Ерц.)

Нидоклице, f. pl. (fomifd, ftatt докољенице, q. д. діe geftümmelten Beinlicis der).

Нађе, (Ерц.) vide нигђе.

Ниже, 1) unter, unterijal6, infra: ниже мене ниже града. 2) (ниже) дав ип= tere, inferius, cf. низақ. Низ, m. eine Gdnur (Perlen, Dufaten, Koralen), linea (margaritarum). Hi3, i binab, deoršum: низ брдо; ни, Низа,ј за страну, ben Berg Ginаb, de

monte.

Низак (comp. нижи), ска, ко, піедес, humilis.

Низање, п. Бав Kleben auf bie Gdjnuc, das Auffädeln der Perlen, insertio margaritarum.

Низами, нижем, v. impf. (Verlen) auf bie Schnur ziehen, insero filum margaritae.

Hизбрдиya, f. der Weg bérgab, descensus : колико је низбрдица, толико и узбрдица.

Низија, f. (cm.) vide низ:

„На врату јој три низије дуката Назић, m. dim. v. низ. Hiije (ни је), ift nidt, non est. Ниједни, на, но, Eeiner, nullus: ниједна вјеро! Zreulofer! perfide! perfida ! Hijек, m. baš није обес нема fagen, negatio: нијек ђаволу!

Нијекање, п. Дав није: fagen, negatio. Нијекати, јечем, v. impf. fagen није одет нема, nego.

Нијели (д. i. није ли)? etma? vielleidt? порпе? није ли дошао ? није ли на

шао, није ли и он ту?

Нијем, ма, мо, (Ерц.) (tumm, mutus. Нијемац, мца, m. (Ерц.) 1) ber Štum. me, mutus. 2) der Deutsche, Germa

„Да се спустим до под твоју кулу — Ник, m. (ст.) Die gefenfte Gteuung. inclinatio:

„Сви јунаци ником поникоще, „И у црну земљу погледаше Ника, f. (Рес. и Срем.) vide Нико. Никад, vide нигда, Никада, ј

Никакав, ква, во, feinerley, nullius generis, nullus.

Никакӣ, ка, ко, vide никакав.
Никако, auf feine 2rt, nullo modo.
Никаков, ва, во, vide никакав.
Никашин, m. Тапивате, nomen viri
( on Никола).
Никнути, нем, vide нићи.
Нико, м. (Ерц.) һур. ф. Никола.
Нико, никога, піетанд, пето.
Никола, m. Milla, Nicolaus.
Николија, f. Grauenname, nomen fe-

minae.

Николико, gar nidt, nidt im minbeffen, plane non: није му мило никөлико. Николица, m. dim. 9. Никола.

Никољ дан, ља дне, m. Gt. Miflastag (ben 6. December), festum St Nicolai. Никоља, f. намастир у Србији (?). Никољски, ка, ко, н. п. мразови, ПіPla=, sancti Nicolai.

Никољштак, m. човек који слави Ни

кољ дан.

Никуд, nirgent&, nusquam.
Никуда,

Никша, m. Mannšname, nomen viri (von
Никола).

Никшићи, m. pl. Gegend an ber Brenze gegen Montenegro.

Ни мало, gar nidt&, plane nihil, Нина, m. m. Тапп$name, nomen viri. Нинко, m. Жannšname, nomen viri. Нино, m. Mannsname, nomen viri. Нити, f. pl. Das Webertruinm, licia : „Навади се вино пити „Па продадо жени нити, ,Стаде мене жена бити. , Немој мене жено бити ; „Купићу ти нове нити, И помоћи уводити. Hamu, mebeг Нитиши, им, v. impf. m. j. нити, bab Webertrumm zurecht machen, praeparo licia.

noch, nec.

Нитко, никога, vide нико. Нитков, m. (als deltwort) ber Ries mand, homo nihili. Нитковић, m. нитко и нитковић, Niemand Niemandssohn, nemo et neminis filius. Приповиједају да је некакав Јевмо Витковић (који је сједио у Ваљеву; и сад му зидине од куле онђе стоје) погодио за двје. ста дуката, да викне преко чаршије: „Чујте људи! ја сам до сад био Јевмо Витковић, а од сад сам нишко и нишковић." И тако

је викнуо, само што је додао на крају: „Али опет људи ме знаду.” Нике, п. (cm.)

„За Ивана ниће учинише Нићење, п. дa Wntrummen, praeparatio liciorum.

Нићи (говорисе и никнути), никнем, v. pf. hervorkeimen, progermino. Ницање, п. дas Qervorfeimen, progerminatio.

Ницати, ичем, v. impf, Gervorleimen, progemino.

Ниш, m. bie Gtabt Miffa in Gerbien, Naissus. Што ближе к Нишу, све горе пишу.

Нишава, f. 1) lug bei Ниш, nom. propr. fluminis. 2) Frauenname, nomen feminae. Нишадор*, m. Galmiat, sal Ammoniacus. Нишан*, m. 1) baš Žiel, scopus: бити нишан, и у нишан. 2) доњи и гор, u, die Ziel, an der Flinte,

...

Нішанити, им, v. impf gielen, collineo. Нишањење, n. baš Rielen, collineatio. Нишесте * ema, n. das Stärkmehl, amylum.

,

Нашки, ка, ко, фон Ниш.
Нишлија *, m. човек из Ниша.
Ништа, ничега (и ништа), nidt3, ni-
hil.

Hô, 1) aber, at. vide али. 2) (aI3 Ра rodie der germanisirenden Serben), nun, nu! age: но мој драги!

Нов, ва, во, neu, novus; нов новцат (новцит?), ganz und gar neu, funtel• nagelneu, plane novus.

Новак, m. Напипате, nomen viri. Новац, вца, m. 1) cine Münze, moneta. 2) der fünfte Theil eines Groschen, grossi pars quinta. 3) новци, pl. Vaš Geld, pecuniae.

Новаци, вака, m. pl. намастир у Србији (доље преко Мораве). Новачић, m. dim. v. Новак.

Нови, вога, щ, варош и град у Бо.

Нови сад, m. Meufag, Neoplanta. Новка, f. Grauenname, nomen feminae, Новко, т. Жапп&патe, nomen viri. Новљанин, m. човек из Новога: „Књигу пише Новљанин Алија У Новоме граду бијеломе Новљански, ка, ко, %. Нови; „Ак, упече коњма Новљанскијем „Заиста га продавати не ћу – Ново, m. hyp. Ф. Новак :

"

„Јеси л' Ново сабљу саковар Новопазарац, рца, m. ciner von Ho. ви пазар.

Новопазарлија *, m. vide Новопазарац: ,,И Илија Новопазарлија Новопазарски, ка, ко, с. Нови пазар. Новосадски, ка, ко, Meufaßer., Neoplantanus,

Новосађанин, m. ber Mufaber, Neoplantanus, Neoplantensis. Нововакиња, f. bie Meufagerin, Neoplantana,

Новцат, та, тo, cf. нов.
Новци, новаца, m. pl. vide новац 5.
Новцит, та, то, vide новцат.
Новчан, на, но, н. п. човек, gelbrei.
pecuniosus.

Новчани, на, но, н. п. кеса, Ser Belb. beutel, crumena.

Новчић, m. 1) dim. У. новац 2. 2) гаnunculus repens Linn.

Hora, f. 1) der Fuß, das Bein, pes. 2) (у Јадру) eine gemiffe Unzan, certus numerus, н. п. кад разрезују порезу, онда кажу: ово село има двије ноге, Ово ногу и по и т. д. Ногавица, f. eine Sofe (Die Salfe beš Beinkleides), caliga.

Нож, m. дав Neffer, culter. Ножак, шка, m. cine Art Epiels, mos bei ein Messer bald so, bald anders in die Erde zu stecken, ludi genus. Ножина, f. angm. У. нож.

chen, cultellus.

„Од мачева нашије ножница

Ножўрда, f. 1
Ножурина, f.

augm. 9. кога.

Ноздрва, f. bas Hafenlod, bie Müfter, naseris.

Hoj, m. der (Vogel) Strauß, struthio. Нојев, ва, во, н. п. jaje, beš Štrau• ge, struthionis.

Нокат, кта, m. bér Magel (am Ginger), unguis.

Нокташ, m, ber nicht leidyt ein galan= tes Abenteuer ausläßt (besonders von Verheirateten), maritus alienarum uxorum appetens.

Ноктић, m. dim. 9. нокаш, баз Хä. gelden, unguiculus.

Нокшир, m. (у Сријему, у Банк, и у

Бан. по варошима) ber Рadttopf (österr. das Nachtgeschirr), matula. Нона, f. hyp. ф. нога. H6c, m. Die Hafe, nasus.' Носање, n. baš Umbertragen, circum.

gestatio.

feretrum.

Hocam, ma, mo, langnäsig, nasutus. Носапи, ам, v. impf. umbertragen, gesto, z. В. дијете, барјак. Носац, сца, m. bie Münbung, 3. В. an der Kanne, orificium. Носила, n. pl, bie Baßre, Носина, f. augm. 9. нос. Носиши, им, v. impf. 1) tragen, gesto, porto, 2) носи кокош (или друга каква тица), legen, pono ova. Носитисе, имсе, v. r. impf. 1) с ким, ringen, luctor. 2) fid tragen, Kleiber► tract baben : како се носе код вас? Носић, m. dim. 9. нос.

Носбчићи, m. pl. cf. брадићи (само у оној загонетки).

Неспівица, f. cine 2rt id, piscis genus. Ношњи, ња, ње (њо?), vide ноћни.

.

Ношење, п. бas Eragen, portatio, ge

statio.

Ношиво, n. Die Eradt (ber Klelber), vestitus.

Ношња, f. vide ношиво.

Ну! додају Ерцеговци у говору код ђекоји ријечи, н. п. Ну јадан човече! Ну тако ти Бога!

Нудити, им, v. impf. nöthigen (zum ffen), rogando cogo.

Нуђење, п. да$ Möthigen, coactio amica. Нуз, (у Бачк. и у Сријему) vide уз. Нуткање, n. dim. v. нуђење. Нуткати, ам, dim. V. нудити. Нуто, ñet! en.

Њ.

Њедарца, n. pl. dim. у. њедра.

Heдpa, n. pl. (Epu.) der Busen, sinus. Њемадија, f. (Ерц.) vide Њемчадија. Њемачка, f. (Ерц.) Zeutfdlanb, Germania. Њемачки, ка, ко, (Ерц.) 1) teutfd, germanicus. 2) adv. teutid, germanice. Њемица, f. (Ерц:) bie Zeutice, Ger

mana.

Њемчање, п. (Ерц.) bas Zeutfcreben,
sermo germanicus.
Њемчати, ам, v. impf. teutfd reben,
loquor germanice.

Њемчина, f, augm. v. Нијемац.
Њива, f. ber Wđer, ager.
Њивица, f. dim. v. њива.
Њијање, п. баз Miegen (без Ваитв,
vom Winde), agitatio.

О, i) von, über, de: говоре о њему, о томе не треба мислити. 2) ай, in; ударио о камен, отрти се о што. 3) an,in, ad: Биси о клину. 4) zu, um, tempore; о Ђурђеву дне, о Божићу.

(o)! interj. o Ранко! hörst du, heus! Оàшлучими, им, v. рf. verkösten, sumtus suppedito.

Оба, обје, обоје, beiče, uterque, utraque, utrumque. Die Syntar dieses Zahlworts f. in der Grammatik; es ist bie von два, три, четири. Обавезатисе, вежемсе, т. г. pf. fich anhängen an einen (mit Bitten), adhaeresco alicui precibus. Обавестити, им, (Рес. и Срем.) vide обавијестити.

Обавиjаше, п. das Umwickeln, circumligatio.

Обавијати, ам, v. impf. umwickeln, circumligo. Обавијестипи, им, v. pf. (Ерц.) кога, einem begreiflich machen, doceo, rem facio perspicuam. Обавиши, бијем, т. pf. umwickeln, circumligo.

Обавреши, рим, v. pf. ansieden, paululum decoquo.

Oбâд, n. die Bremse, tabanus (Linn.) ое

strus.

О¤àдâше, n. die Flucht (der Kuh) vor Bremsen, fuga vaccae furiatae ab oe

stro. Обадашисе, амce, v. r. impf. vor Bremfen fliehen, fugere ab oestris. Обадва, обадвије, обадвоје, vide оба. Обадверучке, (Рес. и Срем.) vide оба. двјеручке.

Обадвјеручке, (Ерц.) vide објеручке. Обадвоjиша, f. beide, uterque. Обазирање, n. vide обзирање. Обазиратисе, ремсе, vide обзиратисе. 06aзреmисе, ремсе, v. r. pf. umblicken, sich umsehen, respicio.

O6ajamи, jeм, v. pf. beheren (z. B. die Wunde), medeor vulneri incantamentis. Обал (обао?), обла, ло, walzenförmig/ rund, cylindricus.

Обaла, f. 1) das Ufer, ripa. 2) eine Art Zauns, sepis genus. удариce кobe (све два и два један према другом), па се између коља натрпа грања којекаква и трња. Обалиши, им, v. рf. reßig machen, mu

co maculo.

Обданица, f. innerhalb eine Zages, per diem : кувати пређу на обдани. цу, т. ј. у јутру почети, па тај дан свршити; ићи куда на обдай ницу (а не на конак). Обдариши, им, v. pf. befdenten, dono. Обе, (Рес. и Срем.) vide обје. Обедипи, им, (Рес. и Срем.) vide oбиједити.

Обезнанитисе, имсе, v. r. pf. in Dђи macht fallen, deficio.

Обезумиши, им, v. pf., bethören, decipio, induco.

Обезумитисе, имсе, v. r. pf. fich be thören Iaffen, decipior. Обелиши, им, (Срем.) vide обијељети. Обелоданими, им, (Рес. и Срем.) vide објелоданими.

06ep, m. der Kamm (des Hahns), crista. Оберучке, (Рес и, Срем.) vide објеручке.

Обесиши, им, (Рес. и Срем.) vide објесити.

Обећавање, n. vide обрицање. Обећавати, ам, vide обрицати. Обећање, n. bas Berfpreden, promis

sum. Обећање је лудоме радост. Обећами, ам, vide обрећи. Обеушиши, им, v. pf. н. п. иглу, баš

Dehr an der Nadel beschädigen, obstruo aut destruo foramen acus.

Обзинути, нем, v. pf. begäýлеп (?), obhio (?), d. i. in den Mund nehmen (unò mieber becau€). Кад кога заболи грло, кажу му жене, да обвине трипуп комад љеба (говорећи : пса грло боли, а не мене), па да га да псетету: па ће га онда проћи грло. Кад у кога почне расти мртва коет, онда треба наћи дијете посмрче, да је обзине: па ће престати расти.

06зip, m. das Umblicken, respectus: оде без обзира. Обзирање, п. bas Umberfeђen, respe

ctatio.

brechen, effringo fores. 2) rund umher abidlagen, decutio. 3) обија кокош да пронесе, (udt einen Drt jum ver= legen, positurit? parturit gallina. Обиједити, им, v. pf. (Ерц.) mit Un# recht beschuldigen, accuso injuria. Обијелити, им, v.pf. (Ерц.) weiß merben, Обијељети, им,Jalbesco: обијељео снијег по брдима; обијељео човек као овца (graue Haare betommen). Обикнутисе, немсе, vide обићисе. Обил, ла, ло, reidlid, uber. Србљи приповиједају, да је Силни Стеван, ловећи по Церу, угледао на једном мјесту ђе се гране од дрвећа и доље савијају и горе узвијају. Кад дођу на оно мјесто, а mo дијете код неколико оваца ударило своју сјекиру у кладу, па легло на леђа те спава: кад дине из себе, онда се гране узвијају у висину, а кад повуче пару у се, онда се савијају к земљи. Кад то види цар, зачудисе, па пружи руку с коња да му узме сјекиру, али оћеш! не може да је извади из кладе. Брже боље сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекиру из кладе, но ниједан је не може ни помаћи. Онда пробуде дијете и запита га цар: „Како ти је име?” А оно одговори: „Милош." „Имаш ли оца и мајку?" „Имам мајку, а отац ми је умръс. „А ђе пи је Мајка? · „Ето је тамо доље у селу код куће.” — „Ајде да нас водиш твојој кући.” „Не могу од оваца." „Ајде ми ћемо поћераТи и овце." И тако га којекако намоле да поћера овце и да пође пред њима кући. Сад су они ради знати и виђети, шта ће он радити са сјекиром: како ће је извадити · из кладе; или ће је онако оставити. Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на рамо. Како дођу кући, Милош одма остави овце и непознаше госте, па замакне међу зграде да тражи мајку. Пошто цар сјаше с коња, пође и он за Милошем, да гледа, да му се ђе не сакрије; кад погледа кроз брвна у једну зграду, а то Милошева мајка мијеси љеб, а пребацила десну сису преко лије. вога рамена, а лијеву преко деснога, me Милош остраг се. Онда цар рече: „Међер обила мајка, родима обила јунака.” Цар узме M илоша од мајко и одведе га своме

-

-

,,